A great man is one who collects knowledge the way a bee collects honey and uses it to help people overcome the difficulties they endure - hunger, ignorance and disease!
- Nikola Tesla

Remember, remember always, that all of us, and you and I especially, are descended from immigrants and revolutionists.
- Franklin Roosevelt

While their territory has been devastated and their homes despoiled, the spirit of the Serbian people has not been broken.
- Woodrow Wilson

Vaskršnji intervju Vladike Irineja (Dobrijevića) - drugi deo

"Crkva ne bi trebalo da se meša u dnevnu politiku, ali je njena dužnost da ukazuje na dobre pojave i da govori otvoreno o stvarima koje su loše po narod. Znam po sebi kako je to kad čovek daje sve od sebe i želi ono što je najbolje, a opet se pojavi neko ko mu sa strane 'opali šamar'. Zato i razumem Grigorija i Joanikija, episkope za koje siguran da u svom srcu, na prvom mestu, nose Crkvu i svoj narod", rekao je u intervjuu za Nova.rs episkop istočno-američki, Irinej Dobrijević.

U prvom delu intervjua sa episkopom Irinejem Dobrijevićem, mogli ste da pročitate kako su izgledali njegovi susreti sa aktuelnim američkim predsednikom Džozefom Bajdenom, zašto je Medlin Olbrajt napustila sastanak sa njim i koliko je bilo teško predstavljati Srbiju u periodu kad joj svetska javnost nije bila naklonjena.

Vaskršnji intervju Vladike Irineja (Dobrijevića) - prvi deo

“Za vreme sankcija i bombardovanja, moja uloga je bila da, pored Crkve, zastupam i Srbiju i naš narod u Americi. Imao sam priliku da se susretnem sa mnogim dobronamernim ljudima, ali i sa onim koji nas nisu ni malo voleli. Na čelo tog spiska nalazio se aktuelni predsednik Sjedinjenih Američkih Država, Džozef Bajden”, rekao je u vaskršnjem intervjuu za Nova.rs episkop istočno-američki Irinej Dobrijević.

Vladika Irinej rođen je i odrastao u Sjedinjenim Američkim Državama. Kao neko kome je Amerika domovina, a Srbija otadžbina, od rođenja je, kako kaže, znao da će krenuti na monaški put i da će graditi mostove između ove dve zemlje. Ratne okolnosti u otadžbini tokom devedesetih godina navele su Irineja da krene u diplomatsku misiju očuvanja imidža Srbije u svetu, što je, prema njegovim rečima, bio veoma težak posao u okolnostima kad je svetska javnost bila okrenuta protiv nas.

Укинуто непостојеће

Зашто би Црногорци подизали туђе цркве по Америци, ако су дошли у нови свијет као припадници “вишевјековне аутокефалне црногорске православне цркве”? Она је непостојећа према хроникама тадашње штампе дијаспоре.

Јесте аутокефална, није аутокефална. Ово питање, које је правно, вјерско, а у ширем смислу, политичко питање, траје од оне регистрације у Цетињу. Оно подстиче продубљавање подјела, које добијају опасне размјере у Црној Гори.

Прошле недјеље имали смо прилике да чујемо нови замајац подјела на овом питању. Услиједио је тврд став званичника са ТВ екрана националног јавног сервиса: “Прије 100 година, (21. јуна 1920.г.) укинута је вишевјековна утокефална црногорска православна црква”. Тврдња је попраћена ћутањем, што би се могло схватити као одобравање. Лично мислим да је тешко исправљати неправде од прије сто и више година, а да се не направе нове. Предсједник Матице црногорске, синоћ, такође на ТВ, националном јавном сервису иде још 100 година даље. Коментаришући испаде навијачких група на фудбалској утакмици у Београду наглашава да га антицрногорски испади не изненађују. Специјални рат који се води против Црне Горе, каже предсједник Матице, није ништа ново. Специјални рат се води готово 200 година. Поред моје двије дипломе, са Филозофског факултета и Педагошке академије у Сарајеву, позивам се на другу, (наставник опште и националне историје), и покушавам да сагледам статус Србије прије 200 година. Половином 1820 године кнез Милош тражио је од султана “да Србија буде слободна у унутрашњој политици и да се њене границе разнакну и обележе онако као што су биле за време Букурешког мира 1812. године”.

Snežana Bogdanović: Hajde da iz ovoga izvučemo neke pouke i budemo bolji

Početkom devedesetih, Snežana Bogdanović je već imala ozbiljnu karijeru, ostvarila je čitav niz zapaženih uloga u pozorištu, u klasičnim i savremenim komadima... Bila je vodeća pozorišna, filmska i televizijska glumica Jugoslavije. Napustila je zemlju nakon njenog raspada, 1994. godine. Živi u Njujorku ca suprugom, glumcem Uliksom Fehmijuom i ćerkom Nikom, i neprestano se vraća na Balkan gde sa uspehom snima TV serije i filmove.

Ostvarila je čitav niz zapaženih uloga u pozorištu, u klasičnim i savremenim komadima, Ibzenovom Per Gintu, Brehtovom Dobrom čoveku iz Sečuana, Euripidovoj Elektri, Mački na usijanom limenom krovu, u Dami s Kamelijama, predstavi Zapali me.

Za ulogu u filmu Kuduz dobila je Zlatnu arenu u Puli i nominovana za nagradu Evropske filmske akademije.

Nedavno je izuzetnom ulogom u filmu Šavovi još jednom pokazala raskoš svog talenta. U Beogradu smo je videli na Festu, gde je prikazan film Sin u kojem glumi sa suprugom Uliksom.

Bilo je to neposredno pre pendemije. Jednim od poslednjih letova vratili su se u Njujork koji je cada grad sa najviše obolelih od koronavirusa na svetu.

Korona neprikosnovena rediteljka, Grad anđela sada je Grad plavog neba

BOJANA JELOVAC, POZORIŠNA REDITELJKA, ZA DNEVNE NOVINE IZ LOS ANĐELESA

[Preuzmite PDF]

Iako nijesmo vjerovali u takvu dramaturgiju događaja, korona nam je pokazala da je neprikosnovena rediteljka koja je samoinicijativno počela da “režira” naše živote na globalnom nivou, ukazuje Jelovac

Prije nekoliko mjeseci bilo je nezamislivo da će Los Anđeles ikada stati i bar na trenutak zastati, grad sa ogromnom filmskom industrijom, specifičnom energijom, konstantno velikom frekvencijom posjetilaca, počinje razgovor za Dnevne novine pozorišna rediteljka iz Tivta Bojana Jelovac koja se, usljed pandemije korona virusa, zadesila u Kaliforniji.

Mlada umjetnica došla je u Los Anđeles turistički, ali je njen povratak u rodnu zemlju planiran za maj, otkazan. “Upravo mi je javljeno da je let otkazan, što u ovakvim okolnostima ne iznenađuje”, nastavlja razgovor Bojana.

Mirjana Joković: Ono što ti treba samo je pitanje duhovne hrane

Da je Mirjana Joković bila samo Milica u „Maloj“, Kalifornija u „Sivom domu“, Dina u „Zaboravljenima“, Ana u filmu „Vukovar, jedna priča“ ili Natalija Zokov u „Podzemlju“ – bilo bi dovoljno za jednu karijeru.

Ova glumica unikatnog talenta bila je i deo legendarnih pozorišnih predstava „Buđenje proleća“, „Bal“, okušala se igrajući i u stranim filmovima, rame uz rame sa Danijel Dej Luisom, a u razgovoru za Danas, zamoljena da prođemo kroz sve ono ostalo što je radila i ovde i u Americi, gde danas živi, nabraja neke od projekata uz konstataciju „i karijerica mi se nekako održavala“.

U toj „karijerici“, u ovom momentu, Mirjana Joković je na poziciji šefice katedre na Kalifornijskom institutu umetnosti (California Institute of the Arts), gde predaje dva predmeta.

Призрен у Америци

Ако узмем крила своја ујутро
и настаним се на крајевима мора,
и тамо ће ме рука Твоја водити и
прихватиће ме десница Твоја.
Псалам Давидов 138, 9-10.

На позив Његовог Преосвештенства Епископа Западноамеричког Г. Максима, професор Призренске богословије г. Дејан Ристић гостовао је у Епархији за време прославе Епархијских Дана, крајем августа и почетком септембра 2018. године, заједно са три богослова, Миланом Костићем, Димитријем Николићем и Марком Стриковићем. Професор Ристић предаје у Богословији Св. Кирила и Методија у Призрену, од њене обнове 2011. године. Ово је његова друга посета Америци.

Novak Djokovic: Believe in Your Dreams

By Milos Rastovic

Novak Djokovic, Serbian Tennis Player, became the first tennis player in history who won all nine ATP Masters 1000 Tournaments. On August 19th, 2018, Djokovic beat Roger Federer in the final match at the Western & Southern Open, Cincinnati, OH. During the final match and after, the audience at the stadium in Cincinnati was cheering “Nole, Nole.” Echo of the long desired win from the stadium in Cincinnati passed like a thunder to the homeland and other countries and continents where the Serbian Diaspora lives. Djokovic received a salve of greetings from his funs.

After the final match, Djokovic expressed his feelings about the success: “Definitely one of the most special moments in my career. Achievements, making history of the sport that I truly love is a great privilege and honor and something that I’ll be very proud of for the rest of my life.”[Western & Southern Open, August 19, 2018, Novak Djokovic, ASAP Sport] Although Djokovic failed to win this tournament five times, he still has kept coming back. According to him, the trophy was a big motivation, and he did not want to think about making history too much because he had “some failed attempts.” His strong will and fighting spirit made him persistent and never gave up his intention to win: “That’s something that I was hoping is going to happen again, and I believed that it will and it did. It was by far the best performance of the week.”[Western & Southern Open, August 19, 2018, Novak Djokovic, ASAP Sport]

More Articles ...

Page 1 of 5

SA

 

People Directory

Peter Tomich

Peter Tomich (June 3rd, 1893 - December 7th, 1941) was born in Prolog, at that time in the Austro-Hungarian Empire. For his courage during the raid on Pearl Harbor he was awarded the Congressional Medal of Honor.

During World War I he served in the US Army. After enlisting in the United States Navy in January 1919, he initially served on the destroyer Litchfield.

.
Read more ...

Publishing

Serbian Americans: History—Culture—Press

by Krinka Vidaković-Petrov, translated from Serbian by Milina Jovanović

Learned, lucid, and deeply perceptive, SERBIAN AMERICANS is an immensely rewarding and readable book, which will give historians invaluable new insights, and general readers exciting new ways to approach the history​ of Serbian printed media. Serbian immigration to the U.S. started dates from the first few decades of 19th c. The first papers were published in San Francisco starting in 1893. During the years of the most intense politicization of the Serbian American community, the Serbian printed media developed quickly with a growing number of daily, weekly, monthly and yearly publications. Newspapers were published in Serbian print shops, while the development of printing presses was a precondition for the growth of publishing in general. Among them were various kinds of books: classical Serbian literature, folksong collections, political pamphlets, works of the earliest Serbian American writers in America (poetry, prose and plays), first translations from English to Serbian, books about Serb immigrants, dictionaries, textbooks, primers, etc.

Read more ...