A great man is one who collects knowledge the way a bee collects honey and uses it to help people overcome the difficulties they endure - hunger, ignorance and disease!
- Nikola Tesla

Remember, remember always, that all of us, and you and I especially, are descended from immigrants and revolutionists.
- Franklin Roosevelt

While their territory has been devastated and their homes despoiled, the spirit of the Serbian people has not been broken.
- Woodrow Wilson

Алекса је стигао до Принстона, али Математичкој гимназији се радо враћа

По завршетку Математичке гимназије Алекса Милојевић је наставио студије математике на америчком Принстону. Сваки боравак у Београду користи да се види са друговима из генерације и да помогне школи коју је похађао.

Између Кембриџа, МИТ-а и Принстона, одабрао је Принстон. Каже да се ту учи најбоља математика.

"Прва година на Принстону је јако интересантна. Посебно зато што је сад прекинута овом пандемојом, па смо другу половину другог семастра имали онлајн и све испите смо полагали онлајн, тако да је то било једно занимљиво искуство. Али мислим да су услови били фер. У том смислу да смо сви имали подједнаке услове учења", каже Алекса Милојевић.

Наравно, положио је све испите из прве године. Објашњава како изгледа један дан на факултету.

"То је један кампус на коме сте од мензе пет минута ходом, од учионице исто толико, малтене цео дан и цео живот вам се претварају некако у тај рад и то учење. Цела ситуација је толико интегрисана, ту су и часови и професоре можете да сретнете испред своје спаваонице и где год, тако да ми се чини да је то један систем потпуно посвећен учењу", истиче Милојевић.

Сваки боравак у Београду користи да сачува контакт са школом и да помогне.

"Па сад када сам се вратио узео сам да помогнем мало око смишљања задатака за Куп Математичке гимназије. Како су некада људи смишљали задатке за такмичења на која сам ја ишао, онда тако сад ја смишљам за ове млађе нараштаје и мислим да се то некако окреће, враћамо дуг", наводи Милојевић.

Каже да је Принстон због актуелне здравствене ситуације оформио комитет који би требало да одлучи да ли се студенти враћају или не. Одговор би ускоро требало да стигне.

Извор: РТС


SA

 

People Directory

James Scully

James Scully is the author of 10 books of poetry, including Donatello’s Version (Curbstone Press/Northwestern University Press, 2007), four book-length translations, the seminal essay collection Line Break: Poetry as Social Practice (Curbstone Press/ Northwestern University Press, 1988/2005), and Vagabond Flags: Serbia & Kosovo: Journal, Scrapbook & Notes (Azul Editions, 2009). The founding editor of Art on the Line series (Curbstone Press, 1981-1986), he has been a key figure in the movement to radicalize the theory and practice of American poetry—in how it is lived as well as in how it is written.

Born in 1937 in New Haven, CT, Scully lives in Vermont with his wife, Arlene. They’ve been married since 1960 and have a son, John, and a daughter, Deirdre. His awards include a National Defense Fellowship 1959-1962; an Ingram Merrill Foundation Fellowship (Rome, Italy 1962-63); the Lamont Poetry Award 1967 for The Marches; the Jenny Taine Memorial Award 1971 for translation; a Guggenheim Fellowship (Santiago, Chile 1973-74); National Endowment for the Arts Fellowships 1976-77 and 1990; the Islands & Continents Translation Award 1980; and the Bookbuilders of Boston Award 1983 for book cover design.

.
Read more ...

Publishing

The One and the Many

Studies of God, Man, the Church, and the World today

by Metropolitan John D. Zizioulas

This volume offers a collection of Zizioulas articles which have appeared mostly in English, and which present his trinianatarian doctrine of God, as well as his theological account of the Church as the place in which freedom and communion are actualized. The title, The One and the Many, suggests the idea of a profound relationship that exists between the Persons in the Holy Trinity, between Christ and the Church, between one Catholic Church and many catholic Churches. On each of these levels of communion, each one is called to receive from one another and indeed to receive one another. And while this is understandable at the Triadological and Christological levels, it raises all sorts of fundamental ecclesiological questions, since the highest point of unity in this context is both the mutual ecclesial-eucharistic recognition and agreement on doctrine and canonical-eccelesiological organization.

Read more ...