A great man is one who collects knowledge the way a bee collects honey and uses it to help people overcome the difficulties they endure - hunger, ignorance and disease!
- Nikola Tesla

Remember, remember always, that all of us, and you and I especially, are descended from immigrants and revolutionists.
- Franklin Roosevelt

While their territory has been devastated and their homes despoiled, the spirit of the Serbian people has not been broken.
- Woodrow Wilson

Earthly remains of Metropolitan Amfilohije of Montenegro and the Littoral were buried in the crypt of the Cathedral church of the Resurrection of Christ in Podgorica, on November 1, 2020.

The Holy Hierarchal Liturgy with the funeral rite was celebrated by His Holiness Irinej, Serbian Patriarch, with concelebration of Their Eminences Metropolitans Anthony of Borispol and Brovar (Ukrainian Orthodox Church), Andon of Elbasan (Albanian Orthodox Church) and Porfirije of Zagreb-Ljubljana; Their Graces Bishops: Joanikije of Budimlye-Niksic and Administrator of the Metropolitanate of Montenegro and the Littoral; Irinej of Backa, Jovan of Sumadija, Atanasije of Milesevo, Grigorije of Dusseldorf and Germany, Joakim of Polog-Kumanovo, Teodosije of Raska-Prizren, David of Krusevac, Jovan of Slavonia, Sergije of Bihac-Petrovac, Ilarion of Timok, Arsenije of Nis, Dimitrije of Zaholm-Herzegovina, Stefan of Remesiana, Metodije of Dioclea and Bishop Emeritus Atanasije of Zaholm-Herzegovina, numerous priests and hieromonks of the Serbian Orthodox Church and some other local Orthodox Churches, in a prayerful participation of thousands of the faithful.

9. октобар 2020.

Kао и сваког 9. октобра, са поносом и посебним емоцијама сећамо се великог научника, хуманисте, добротвора и пре свега, великог родољуба – Михајла И. Пупина.

На тај дан, пре тачно 166 година (1854), родио се он, један од најзначајнијих светских научника и проналазача с краја 19. и почетка 20. века, одрастао на пространим банатским пашњацима, у земљи коју је бескрајно волео, све до своје смрти.

Иако је Пупин кроз своје дело и велики број изума, стално присутан у готово свим сферама живота, чини се да о њему никада није све речено. Бројне су публикације како стручног, тако и популарног карактера, које презентују његов животни пут и каријеру великог научника, педагога, добротвора и хуманисте. Али, богата Пупинова биографија још увек је изазов за поједине истраживаче.

По завршетку Математичке гимназије Алекса Милојевић је наставио студије математике на америчком Принстону. Сваки боравак у Београду користи да се види са друговима из генерације и да помогне школи коју је похађао.

Између Кембриџа, МИТ-а и Принстона, одабрао је Принстон. Каже да се ту учи најбоља математика.

"Прва година на Принстону је јако интересантна. Посебно зато што је сад прекинута овом пандемојом, па смо другу половину другог семастра имали онлајн и све испите смо полагали онлајн, тако да је то било једно занимљиво искуство. Али мислим да су услови били фер. У том смислу да смо сви имали подједнаке услове учења", каже Алекса Милојевић.

Фотограф Лари Ангијер и његови земљаци из Џексона, Питсбурга и Сан Дијега обишли су православне светиње у Србији, Црној Гори, Републици Српској и Босни и Херцеговини.

Први православни каубој Лари Ангијер и још четрдесетак Американаца из Џексона, Питсбурга и Сан Дијега провели су недавно десетак дана у Србији и региону, обилазећи српске светиње. Потомци Срба који су почетком 19. века, у време „златне грознице”, кренули на Дивљи запад, надалеко су се прочули експлозивним начином на који прослављају православни Божић. У Џексону, граду у Калифорнији, после литургије, пуцњавом из кратких и дугих цеви обзнањују рођење Христово, а како је фотограф Лари из тих крајева, заинтересовало га је ко су ти момци који се са једнаком страшћу моле и пуцају. Ваистину, жестоко!

Тако је Лари, оригинал Американац, истражујући потомке српских досељеника, завршио у реци, где га је у православље превео старешина Цркве Свети Сава Марко Бојовић. Кум на крштењу био му је иконописац Милоје Милинковић, који је осликао цркву у Џексону.

НОВИ САД: Из издавачке радионице Архива Војводине ускоро ће изаћи по много чему изузетна књига „Авантура на Балкану, 1915.” лекара и писца Дагласа Меривердера Долда (1888 - 1931), једног из групе легендарних америчких студената с Колумбија универзитета, који су се у јеку Великог рата упутили преко океана у Србију како би се ставили на располагање домовини свог професора Михајла Пупина коју су напале свеколике војне силе Аустроугарске, Немачке и Бугарске.

Вођени жељом да својим знањем помогну српском народу у борби са последицама ратних ужаса, глади и смртоносних епидемија, не тако што ће војевати, већ неговати и лечити, ризикујући при томе своје животе, ови млади Американци доказали су да борба за идеале хуманости и правде има виши, универзални смисао.

Најбоља потврда за то су управо записи Дагласа Долда, тад тек свршеног лекара, које је у збирци докумената др Николе Коче Јончића, похрањених у Архиву Војводине, пронашла и обрадила виши архивиста Љиљана Дожић. Ауторка је приређени рукопис допунила низом артефаката, од фотографија чланова тзв. Колумбија експедиције до оригиналних чланка Дагласа Дојла и његових колега о искуствима из Србије, који су објављивани у америчкој штампи, те је резултат ванредно вредно штиво које осликава време великог страдања али и јунаштва, из посебног, нама мање познатог угла. Иначе, Дагласа М. Долда, који је током рада у пољској болници у Добруну готово у потпуности изгубио вид, југословенска Краљевска влада постхумно је, 1935, одликовала Крстом милосрђа за санитетске заслуге у Првом светском рату.

Документарни филм „Теслин народ“, који прати судбине више од седамдесет истакнутих Срба у Сједињеним Америчким Државама, премијерно се приказује вечерас у Коларчевој задужбини. Рађен је у продукцији РТС-а и „Оптимистик филма“ уз пoдршку Министарства културе, Америчке амбасаде и Савета за креативне индустрије.

Београд и професор Зоран Обрадовић, директор Центра за анализу података и биомедицинску информатику у Филаделфији, угостиће 600 врхунских научника из САД, Србије и са западног Балкана.

Кад из Америке стигне више од 50 научника и истраживача, које је одабрала тамошња Национална фондација за науку САД (НСФ), а уважава само оне што постижу врхунске резултате, онда је несумњиво реч је о јединственом догађају. Београду је после осам година труда успело да буде домаћин значајног научног скупа – радионице научника из САД, Србије и западног Балкана који се баве науком о подацима (они с енглеског говорног подручја рекли би: дата сајанс).

Уз све позване госте на једном месту наћи ће се око 600 умних глава. Своје окупљање научна елита с оне стране Атлантика започиње у недељу, одлазећи у археолошки парк Виминацијум, а од понедељка би требало да буду на сесијама у Палати „Србија”.

Председавајући београдске радионице САД–Србија и западни Балкан биће проф. др Зоран Обрадовић, директор Центра за анализу података и биомедицинску информатику на Универзитету Темпл у Филаделфији.

Подсећа да су људи одувек скупљали податке, записивали их.

Klinika za Kardiohirurgiju Kliničkog centra u Nišu dobila je od Vojske SAD donaciju u medicinskim aparatima vrednu 400.000 evra koja će omogućiti duplo više kardiohirurških operacija.

Direktor Klinike za kardiohirurgiju dr Dragan Milić istakao je da je najvredniji deo donacije aparat za ekstrakorporarnu cirkulaciju koji sam košta 220.000 evra.

-To je osnovna mašina za svaku kardiohiruršku operacije. Imali smo jednu takvu mašinu a sada imamo dve tako da ćemo već od početka jula da radimo po dve kardiohirurške operacije dnevno, duplirajući naše kapacitete. Sa tom mašinom je stigao i "hiper kuler", mašina koja hladi pacijenta tokom kardiohirurške operacije, što je neophodno. Dobili smo i "Ekmo pumpu" koja zamenjuje rad srca i pluća. Pacijentu mogu da ne funkcionišu srce i pluća ali će kada se priključi na ovaj aparat biti živ do onog trenutka do kog ta mašina radi. To je zaista jedna brilijantna mašina koja omogućava da tretiramo pacijente koji su bili izgubljni sa medicinske tačke gledišta - istakao je dr Milić.

Klinika je dobila i digitalni mobilni rendgen sa štampačem koji je povezan bežično sa kompjuterima, kao i aparat za intra operativno spašavanje krvi koji omogućava da se osim crvenih krvnih zrnaca sačuvaju i trombociti koji su ključni element koji sprečava krvarenje.

-Oprema će se koristiti u intenzovnoj nezi i operacionom bloku. Vrlo je skupa i mi se zahvaljujemo američkoj vojsci na donaciji koja će omogućiti porast broja operacija kardiohirurških pacijenata na našoj klinici. Naš kapacitet bio je 250 operacija godišnje a sada je teorteski moguće, u narednim godinama, podići broj zahvata na 700 do 800 operacija čime ćemo u potpunosti eliminisati liste čekanja na ove zahvate. Do sada je u ovoj godinu urađeno 154 zahvata a do kraja godine se procenjuje da će biti 300 kardiohirurških operacija. U Narednoj nam je plan da ih bude oko 400 - rekao je dr Milić.

Pukovnik Daglas Ferti vojni ataše ambasade SAD u Beogradu rekao je da je zadovoljstvo je raditi sa ljudima koji u svoj posao ulažu srce te da su ljudi u Srbiji poznati po tome što u svoj posao ulažu srce.

Ljudi kažu das u njihova srca ovde bezbedna na ovom mestu i nadam se da će naša mala donacija pomoći da se povećaju kapaciteti za pružanje usluga ljudima širom Srbije. Ove godine imamo 100 godina od kada je predsednik Vilskon dao čuvenu objavu u kojoj je govorio o vezama između Srbije i Američkog naroda a ova ceremonija pokazuje da se te veze nastavljaju. Ta dva naroda sa dva velika srca nastavljaju svoju saradnju i prijateljstvo - rekao je Ferti.

Pukovnik Vorner Ros iz nacionalne garde Tenesija rekao je da je srećan što oružane snage SAD imaju priliku i zadovoljstvo da na ovaj način dopinesu zdravstvenom sistemu Srbije.

Operacioni blok poneo ime predsednika SAD "Vudro Vilsona"

Donacija je pristigla u susret obeležavanju stote godinašnjice od kada je 28. jula 1918. godine američki predsedniik Vudro Vilson, veliki prijatelj srpskog naroda, objavio proglas u kojem je istakao značaj doprinosa srpske vojske u Prvom svetskom ratu a kada se i na Beloj kući jedini put zavijorila srpska zastava. Tim povodom operacioni blok na niškoj Kardiohirurgiji poneće ime "Vudro Vilsona".

Na zgradi Kardihorurgije otkrivena je u spomen ploča zahvalnosti američkom narodu, vojsci i vladi na donaciji.

Tekst i foto: Branko Janačković

Izvor: BLIC

Средњовековни споменици на Косову, које британски лист „Индипендент“ наводи као део Србије, нашли су се на листи 15 места које лист препоручује да се што пре обиђу, јер су угрожени из различитих разлога.

Индипендент упозорава своје читаоце да постоји много локација чија је будућност неизвесна из различитих разлога, што због „политичких преврата“, што због великог броја посетилаца, мањка средстава за њихово одржавање и чување, до природних фактора.

„Због неизвесне будућности ових знаменитости, што пре кренете на пут, то имате више шанси да их видите у њиховом пуном сјају“, наводи британски лист.

SA

 

People Directory

Djordje Nesic

Djordje Stevan Nesic’s pianism has been described as ‘artful‘, ‘assertive‘, ‘sensitive‘ and ‘quietly virtuosic‘, and his career has been highlighted by recital, concerto, chamber, and collaborative performances. During the current season, Mr. Nesic performed live on A Prairie Home Companion with Garrison Keillor, recorded seven newly commissioned American art songs for the Opera America Songbook project, performed in both concert and recital at Greenwich Music Festival’s All Things Stravinsky season; Carnegie Hall in New York City, the Ohana Arts Festival in Honolulu, Cincinnati’s Taft Museum and the Underground Railroad Museum Freedom Center, as well as at the University of Wisconsin and the Next Act Theater in Milwaukee. He was also featured in the PBS broadcast of “This Little Light of Mine” with soprano Adrienne Danrich, which was awarded a midwest Emmy Award in 2011. Among the pianist’s recent Manhattan performances are those at Lincoln Center in its “Meet the Artist” series; Carnegie’s Weill and Zankel halls; the United Nations General Assembly Hall; the River to River Festival; Tribeca’s Ico Gallery; the Trinity Church Wall Street.

. Read more ...

Publishing

Notes On Ecumenism

Written in 1972 by St. Abba Justin Popovich, edited by Bishop Athanasius Yevtich, translated from Serbian by Aleksandra Stojanovich, and proofread by Fr Miroljub Ruzich

Abba Justin’s manuscript legacy (on which Bishop Athanasius have been working for a couple of years preparing an edition of The Complete Works ), also includes a parcel of sheets/small sheets of paper (in the 1/4 A4 size) with the notes on Ecumenism (written in pencil and dating from the period when he was working on his book “The Orthodox Church and Ecumenism”; there are also references to the writings of St. Bishop Nikolai [Velimirovich], short excerpts copied from his Sermons, some of which were quoted in the book).

The editor presents the Notes authentically, as he has found them in the manuscripts (his words inserted in the text, as clarification, are put between the slashes /…/; all the footnotes are ours).—In the appendix are present the facsimiles of the majority of Abba’s Notes which were supposed to be included in his book On Ecumenism (written in haste then, but now significantly supplemented with these Notes. The Notes make evident the full extent of Justin’s profundity as a theologian and ecclesiologist of the authentic Orthodoxy).—The real Justin is present in these Notes: by his original language, style, literature, polemics, philosophy, theology, and above all by his confession of the God-man Christ and His Church. He confesses his faith, tradition, experience and his perspective on man, on the world and on Europe—invariably in the Church and from the Church, in the God-man Christ and from Him, just as he did in all of his writings and in his entire life and theologizing.