A great man is one who collects knowledge the way a bee collects honey and uses it to help people overcome the difficulties they endure - hunger, ignorance and disease!
- Nikola Tesla

Remember, remember always, that all of us, and you and I especially, are descended from immigrants and revolutionists.
- Franklin Roosevelt

While their territory has been devastated and their homes despoiled, the spirit of the Serbian people has not been broken.
- Woodrow Wilson

На данашњи дан рођен је Михајло Идворски Пупин

9. октобар 2020.

Kао и сваког 9. октобра, са поносом и посебним емоцијама сећамо се великог научника, хуманисте, добротвора и пре свега, великог родољуба – Михајла И. Пупина.

На тај дан, пре тачно 166 година (1854), родио се он, један од најзначајнијих светских научника и проналазача с краја 19. и почетка 20. века, одрастао на пространим банатским пашњацима, у земљи коју је бескрајно волео, све до своје смрти.

Иако је Пупин кроз своје дело и велики број изума, стално присутан у готово свим сферама живота, чини се да о њему никада није све речено. Бројне су публикације како стручног, тако и популарног карактера, које презентују његов животни пут и каријеру великог научника, педагога, добротвора и хуманисте. Али, богата Пупинова биографија још увек је изазов за поједине истраживаче.

На данашњи дан, још једном ћемо најширој јавности указати на две битне чињенице у вези са Пупиновом биографијом.

Наиме, у бројној литератури се често наводе различити датуми његовог рођења, као што су 27. септембар, 4. и 8. октобар 1858. године. Због тога је на симпозијуму организованом поводом 125. годишњице његовог рођења (1979), разматрано и ово питање. Било је више претпоставки о томе зашто је дошло до поменутих грешака, а једна од њих приписује се тадашањем идворском пароху, Адаму Дудварском. Он је приликом исписивања крштенице, потребне Пупину због венчања са Саром Катарином Џексон, у Лондону 1888, уместо датума рођења, уписао датум Пупиновог крштења, а то је по јулијанском календару био 4. октобар. Што се тиче године рођења, исти парох је уместо 1854. уписао 1858. годину и то највероватније је махинално написао 1858. због текуће, 1888. године.

Друго веома важно питање, које је расветлио поменути симпозијум, јесте Пупиново име. Пошто је дотадашња литература користила две варијанте његовог имена – Михаило и Михајло, одлучено је да се од тог тренутка користи искључиво име - Михајло. Наведене грешке у Пупиновој биографији, данас се могу наћи само у старијој литерутури, објављеној пре 1979. године.

На данашњи дан, нећемо по ко зна који пут набрајати Пупинове патенте, његове заслуге као добротвора, педагога и хуманисте, него ћемо се подсетити неколико мудрих мисли из његове аутобиографије Са пашњака до научењака. Нека оне буду порука и поука младим нараштајима о којима се толико старао.

  • За човека који, се одлучи да сам себи крчи пут ка самосталном животу, није никаква несрећа бити без новца, само ако има у себи довољно снаге да савлада све тешкоће са којима би се сукобио.
  • Нисам ја дошао у Америку као печалбар, да зарадим паре. Ја сам пошао за знањем, а знање ми је донело имање, а не обратно. Имање је дошло као нешто споредно. Ја сам најпре искао „царство царства небеснаго“, по Јеванђељу, а остало све што имам дошло је уз то.
  • Само трозвучје истине, доброте и лепоте уноси мир у душу човечију.
  • Наука, идући својим стазама, треба да открива не само истину, него и да узгаја у човеку све оно што је лепо и добро.
  • Проналасци старе и на њих се надовезују нови и како су то дела стваралачког духа смртних људи и они су смртни. Али закони по којима се крећу звезде и планете, и по којима су се одувек кретале, нису променљиви; ти закони не старе па су, према томе, бесмртни, они су део „вечне истине“.
  • Тешко је обичним речима описати једну нову замисао, а да она не буде протумачена на разне начине. Онај који дође до тог новог појма, обично има више муке с тим да увиди зашто га свет не разуме, него са проналажењем те нове истине.
  • Изузетни људи стварају изузетна дела, али судбина једног народа није одређена пролазним деловањем једнога, или чак неколицине људи, већ неодољивом снагом традиције тога народа.
  • Ништа човека не чини толико срећним као његово поштено уверење да је учинио све што је могао, улажући у свој рад своје најбоље способности.

Судећи по његовим делима, Пупин је био заиста срећан човек.

Нобеловац Исидор Раби, један од Пупинових ученика, овако се сећао свога професора: „Имао је изузетну енергију, а када су му, под старе дане, отказале ноге, на Колумбија колеџу, у зиду, пробили су посебна врата за њега, јер је Пупин захтевао да му се омогући да у колицима долази да држи предавања и да ради у лабораторији. Прилазио је младежи, и уопште свему, на позитиван начин... и они су њему долазили...“

Љубица Отић, историчарка - музејска саветница

Извор: Музеј Војводине у Новом Саду


SA

 

People Directory

Metropolitan Christopher (Kovačević)

(1963–1978)

Bishop Christopher came at the helm of the Eastern American and Canadian Diocese when the Diocese was well organized by his two predecessors. He focused on the Church schools and religious education of adults. There was already an Education Department with developed plans and programs. In addition to the Church Educational work during the period of Bishop Christopher’s administration, new Church School Congregations and parishes were organized; new Churches and other facilities were built.

In 1910, Petar Kovacevich left his town of Grahovo and after a lengthy and arduous journey he arrived in the southern part of America, on the shore of the Gulf Coast in the city of Galveston where the oldest organized Serbian parish in America originated in 1862–1864. After four years, in 1914 on St. Vitus Day (Vidovdan), his bride Rista nee Vujačić, a native of Grahovo, arrived and together through hard physical labor they gave birth and raised twelve children, eight sons and four daughters. The ninth born child, Velimir, was born on 25 December 1928, according to the new calendar, which he, despite his baptized name Velimir, was nicknamed Chris by his American friends, by which he was known to his circle of friends and acquaintances.

Read more ...

Publishing

Jesus Christ Is The Same Yesterday Today And Unto the Ages

In this latest and, in every respect, meaningful study, Bishop Athanasius, in the manner of the Holy Fathers, and firmly relying upon the Apostles John and Paul, argues that the Old Testament name of God, “YHWH,” a revealed to Moses at Sinai, was translated by both Apostles (both being Hebrews) into the language of the New Testament in a completely original and articulate manner.  In this sense, they do not follow the Septuagint, in which the name, “YHWH,” appears together with the phrase “the one who is”, a word which is, in a certain sense, a philosophical-ontological translation (that term would undoubtedly become significant for the conversion of the Greeks in the Gospels).  The two Apostles, rather, translate this in a providential, historical-eschatological, i.e. in a specifically Christological sense.  Thus, John carries the word “YHWH” over with “the One Who Is, Who was and Who is to Come” (Rev. 1:8 & 22…), while for Paul “Jesus Christ is the Same Yesterday, Today and Unto the Ages” (Heb. 13:8).