Крагујевац – По оцени организације „Тајмс хајер едукејшен”, која од 2004. вреднује рад најутицајнијих научнообразовних установа у свету, Универзитет у Крагујевцу је најбољи српски универзитет у 2022. години. Међу 1.800 универзитета које бодује ТХЕ, Крагујевачки универзитет је сврстан у групу високошколских установа које се налазе између 501. и 600. места.
ТХЕ вреднује рад у областима наставе, истраживања, преноса знања и међународне перспективе, а Универзитет у Крагујевцу је већ четири године високо позициониран и на Шангајској листи 500 најбољих универзитета, на којој се, пре свих захваљујући професорима математике и истраживачима на пољу клиничке медицине, налази између 201. и 300. места.
Најбољи крагујевачки професори заузимају високе позиције и на Станфорд листи, која вреднује рад два посто најбољих светских научника, односно 100.000 истраживача распоређених у 22 научне области.
На Станфорд листи, коју прави Универзитет Станфорд у Калифорнији, налази се 15 професора Крагујевачког универзитета. Са Природно-математичког факултета долазе професори Иван Гутман, Борис Фуртула, Бранислав Ранковић, Маријана Косанић и Светислав Савовић, а на Факултету медицинских наука наставу држе професори Михајло Јаковљевић, Владислав Воларевић, Милена Илић, Владимир Јуришић, Бранислав Јеремић и Слободан Јанковић. На Станфорд листи су и Владимир Стојановић са Факултета за машинство и грађевинарство у Краљеву, те Зоран Марковић са Института за информационе технологије.
Такође, на Станфорд листи је и и ректор Крагујевачког универзитета Ненад Филиповић, као и његов покојни колега са Факултета инжењерских наука Милорад Бојић. Универзитет Станфорд вреднује појединачна научна достигнућа, пре свега број самосталних научних радова и цитираност појединих истраживача који се налазе на челу научних тимова.
Професори Гутман, Јеремић, Јаковљевић, Јанковић и Бојић сврстани су на Станфорд листу и по укупном каријерном учинку, како на националном, тако и на међународном нивоу.
– Допринос наших професора светској науци плод је и свеукупног амбијента на Универзитету у Крагујевцу. Ту плодотворну климу коју годинама стварамо карактерише тежња као стварању још бољих услова за научноистраживачки и иновативни рад на свим факултетима – каже за „Политику” ректор Филиповић.
Крагујевачки универзитет недавно је добио и Еразмус повељу коју за учинак на пољу међународне сарадње додељује Европска комисија. Повеља важи до 2027. године и представља својеврсну потврду за остварене резултате на пољу сарадње са научнообразовним установама у свету. За ангажман у овој овласти Крагујевачки универзитет је од Европске комисије добио максималних 100 бодова.
– Крагујевачки универзитет је важан део мреже најбољих светских универзитета и труди се да достојно репрезентује национална достигнућа. Посебну пажњу посвећујемо развоју младих истраживача којима решавамо и стамбена питања, уз помоћ државе са којом радимо на завршетку центара изврсности са банком матичних ћелија. Објекат би требало да буде готов до лета, после чега предстоји набавка опреме – наводи ректор Филиповић.
Универзитет у Крагујевцу, основан 1976. године, данас чини 12 факултета на којима студира око 20. 000 студената, а важан део ове научне установе су Институт за информационе технологије и Универзитетска библиотека.
Извор: Политика
