Rođen u Nišu 1938, studije književnosti završio je u Beogradu, a doktorirao je na poeziji Miloša Crnjanskog, što je prvi doktorski rad na ovu temu. Radio je u Institutu za književnost i umetnost (1964-1990), bio osnivač i glavni urednik časopisa "Književna istorija", urednik srpske sekcije "Amerikanskog Srbobrana", najstarijih srpskih novina u dijaspori, član redakcije "Književnih novina", predsednik Udruženja književnika Srbije (1986-1988), predavač na mnogobrojnim univerzitetima na svih pet kontinenata, poslednji vršilac dužnosti predsednika Saveza književnika Jugoslavije, kao i jedan od osnivača Vukove zadužbine.

Spomenik beogradskom gradonačelniku Branku Pešiću radiće srpski vajar Marko Kratohvil koji živi u Los Anđelesu, odlučeno je na sednici Odbora za podizanje spomenika kojim je predsedavao istoričar umetnosti Nikola Kusovac.

Spomenik gradonačelniku Beograda, koji je bio prvi čovek prestonice jednu deceniju, u periodu od 1964-1974. godine, tokom kojih su završeni most „Gazela“, petlja „Mostar“, Terazijski tunel, izgrađena Beograđanka, ali i gotovo stotinu hiljada stanova, biće postavljen na jesen.

The Holy Hierarchal Liturgy with the funeral rite was celebrated by His Holiness Irinej, Serbian Patriarch, with concelebration of Their Eminences Metropolitans Anthony of Borispol and Brovar (Ukrainian Orthodox Church), Andon of Elbasan (Albanian Orthodox Church) and Porfirije of Zagreb-Ljubljana; Their Graces Bishops: Joanikije of Budimlye-Niksic and Administrator of the Metropolitanate of Montenegro and the Littoral; Irinej of Backa, Jovan of Sumadija, Atanasije of Milesevo, Grigorije of Dusseldorf and Germany, Joakim of Polog-Kumanovo, Teodosije of Raska-Prizren, David of Krusevac, Jovan of Slavonia, Sergije of Bihac-Petrovac, Ilarion of Timok, Arsenije of Nis, Dimitrije of Zaholm-Herzegovina, Stefan of Remesiana, Metodije of Dioclea and Bishop Emeritus Atanasije of Zaholm-Herzegovina, numerous priests and hieromonks of the Serbian Orthodox Church and some other local Orthodox Churches, in a prayerful participation of thousands of the faithful.

Kао и сваког 9. октобра, са поносом и посебним емоцијама сећамо се великог научника, хуманисте, добротвора и пре свега, великог родољуба – Михајла И. Пупина.

На тај дан, пре тачно 166 година (1854), родио се он, један од најзначајнијих светских научника и проналазача с краја 19. и почетка 20. века, одрастао на пространим банатским пашњацима, у земљи коју је бескрајно волео, све до своје смрти.

По завршетку Математичке гимназије Алекса Милојевић је наставио студије математике на америчком Принстону. Сваки боравак у Београду користи да се види са друговима из генерације и да помогне школи коју је похађао.

Између Кембриџа, МИТ-а и Принстона, одабрао је Принстон. Каже да се ту учи најбоља математика.

"Прва година на Принстону је јако интересантна. Посебно зато што је сад прекинута овом пандемојом, па смо другу половину другог семастра имали онлајн и све испите смо полагали онлајн, тако да је то било једно занимљиво искуство. Али мислим да су услови били фер. У том смислу да смо сви имали подједнаке услове учења", каже Алекса Милојевић.

Први православни каубој Лари Ангијер и још четрдесетак Американаца из Џексона, Питсбурга и Сан Дијега провели су недавно десетак дана у Србији и региону, обилазећи српске светиње. Потомци Срба који су почетком 19. века, у време „златне грознице”, кренули на Дивљи запад, надалеко су се прочули експлозивним начином на који прослављају православни Божић. У Џексону, граду у Калифорнији, после литургије, пуцњавом из кратких и дугих цеви обзнањују рођење Христово, а како је фотограф Лари из тих крајева, заинтересовало га је ко су ти момци који се са једнаком страшћу моле и пуцају. Ваистину, жестоко!

Тако је Лари, оригинал Американац, истражујући потомке српских досељеника, завршио у реци, где га је у православље превео старешина Цркве Свети Сава Марко Бојовић. Кум на крштењу био му је иконописац Милоје Милинковић, који је осликао цркву у Џексону.

НОВИ САД: Из издавачке радионице Архива Војводине ускоро ће изаћи по много чему изузетна књига „Авантура на Балкану, 1915.” лекара и писца Дагласа Меривердера Долда (1888 - 1931), једног из групе легендарних америчких студената с Колумбија универзитета, који су се у јеку Великог рата упутили преко океана у Србију како би се ставили на располагање домовини свог професора Михајла Пупина коју су напале свеколике војне силе Аустроугарске, Немачке и Бугарске.

Вођени жељом да својим знањем помогну српском народу у борби са последицама ратних ужаса, глади и смртоносних епидемија, не тако што ће војевати, већ неговати и лечити, ризикујући при томе своје животе, ови млади Американци доказали су да борба за идеале хуманости и правде има виши, универзални смисао.

Најбоља потврда за то су управо записи Дагласа Долда, тад тек свршеног лекара, које је у збирци докумената др Николе Коче Јончића, похрањених у Архиву Војводине, пронашла и обрадила виши архивиста Љиљана Дожић. Ауторка је приређени рукопис допунила низом артефаката, од фотографија чланова тзв. Колумбија експедиције до оригиналних чланка Дагласа Дојла и његових колега о искуствима из Србије, који су објављивани у америчкој штампи, те је резултат ванредно вредно штиво које осликава време великог страдања али и јунаштва, из посебног, нама мање познатог угла. Иначе, Дагласа М. Долда, који је током рада у пољској болници у Добруну готово у потпуности изгубио вид, југословенска Краљевска влада постхумно је, 1935, одликовала Крстом милосрђа за санитетске заслуге у Првом светском рату.