Nesvakidašnja knjiga „Portreti junaka i junakinja Dostojevskog“ vladike Maksima je i monografija i teoretsko-filozofski pogled na književnost velikog ruskog pisca, a u njoj su sabrani i likovni radovi vladike inspirisani Dostojevskim i njegovim junacima. Knjiga je uz prisustvo vladike predstavljena 8. novembra 2022. u knjižari Delfi SKC. O knjizi je govorila i urednica Dubravka Dragović Šehović koja je istakla da i sama izuzetno voli ovog ruskog klasika i da je rasla i sazrevala čitajući njegova dela: „Specifičnost ove knjige u odnosu na druge koje se bave likom i delom Dostojevskog jeste činjenica da je ovo monografija obogaćena sjajnim esejima koji su veoma lepo povezani u celinu tako da u njoj mogu da uživaju i oni koji vole Dostojevskog i oni koji tek treba da ga otkriju.“

У анкети на сајту "Ранкер" у којој је учествовало више од милион људи, српска застава проглашена је најлепшом на свету. На ранг-листи од педесет најлепших, српска застава нашла се на првом месту.

Ђакон Хаџи Ненад Јовановић, један од наших најбољих хералдичара, истакао је да се прва застава која се помиње у неким историјским изворима у вези са Србијом и српским владарима, помиње у време првог српског крунисања краља Зете Михајла Војислављевића, који је добио круну од римског папе Гргура Седмог.

Амерички хероји, суперхероји и антихероји, теме су предавања која ће се одржати у оквиру радионица на Филозофском факултету у Београду

Четврта „Недеља америчке културе и друштва”, у организацији Центра за америчке студије, Филозофског факултета у Београду, одржава се од данас до 2. априлa 2022. године.

‒ На овој радионици, професори Одељења за историју, социологију, историју уметности, етнологију, антропологију и психологију, одржаће низ предавања о америчким херојима, суперхеројима и антихеројима, кроз које ће дати увид у ширу слику америчке историје, културе и друштва. Иако је радионица превасходно намењена студентима Филозофског факултета, отворена је и за све заинтересоване за културну и друштвену историју САД ‒ каже Симона Чупић, професорка на катедри за историју уметности Филозофског факултета у Београду.

Pisac Aleksandar Petrov preminuo je sinoć (19. 11. 2021) u svom domu u Beogradu u 84. godini, posle duge borbe sa teškom bolešću.

Rođen u Nišu 1938, studije književnosti završio je u Beogradu, a doktorirao je na poeziji Miloša Crnjanskog, što je prvi doktorski rad na ovu temu. Radio je u Institutu za književnost i umetnost (1964-1990), bio osnivač i glavni urednik časopisa "Književna istorija", urednik srpske sekcije "Amerikanskog Srbobrana", najstarijih srpskih novina u dijaspori, član redakcije "Književnih novina", predsednik Udruženja književnika Srbije (1986-1988), predavač na mnogobrojnim univerzitetima na svih pet kontinenata, poslednji vršilac dužnosti predsednika Saveza književnika Jugoslavije, kao i jedan od osnivača Vukove zadužbine.

Spomenik beogradskom gradonačelniku Branku Pešiću radiće srpski vajar Marko Kratohvil koji živi u Los Anđelesu, odlučeno je na sednici Odbora za podizanje spomenika kojim je predsedavao istoričar umetnosti Nikola Kusovac.

Spomenik gradonačelniku Beograda, koji je bio prvi čovek prestonice jednu deceniju, u periodu od 1964-1974. godine, tokom kojih su završeni most „Gazela“, petlja „Mostar“, Terazijski tunel, izgrađena Beograđanka, ali i gotovo stotinu hiljada stanova, biće postavljen na jesen.

Earthly remains of Metropolitan Amfilohije of Montenegro and the Littoral were buried in the crypt of the Cathedral church of the Resurrection of Christ in Podgorica, on November 1, 2020.

The Holy Hierarchal Liturgy with the funeral rite was celebrated by His Holiness Irinej, Serbian Patriarch, with concelebration of Their Eminences Metropolitans Anthony of Borispol and Brovar (Ukrainian Orthodox Church), Andon of Elbasan (Albanian Orthodox Church) and Porfirije of Zagreb-Ljubljana; Their Graces Bishops: Joanikije of Budimlye-Niksic and Administrator of the Metropolitanate of Montenegro and the Littoral; Irinej of Backa, Jovan of Sumadija, Atanasije of Milesevo, Grigorije of Dusseldorf and Germany, Joakim of Polog-Kumanovo, Teodosije of Raska-Prizren, David of Krusevac, Jovan of Slavonia, Sergije of Bihac-Petrovac, Ilarion of Timok, Arsenije of Nis, Dimitrije of Zaholm-Herzegovina, Stefan of Remesiana, Metodije of Dioclea and Bishop Emeritus Atanasije of Zaholm-Herzegovina, numerous priests and hieromonks of the Serbian Orthodox Church and some other local Orthodox Churches, in a prayerful participation of thousands of the faithful.

After his earthly remains had been transferred from the Clinical Centre of Montenegro to the Cetinje Monastery, a memorial service was held for the repose of soul of Metropolitan Amfilohije of Montenegro and the Littoral. Bishop Joanikije of Budimlje-Niksic with clergy performed the prayer rite.

9. октобар 2020.

Kао и сваког 9. октобра, са поносом и посебним емоцијама сећамо се великог научника, хуманисте, добротвора и пре свега, великог родољуба – Михајла И. Пупина.

На тај дан, пре тачно 166 година (1854), родио се он, један од најзначајнијих светских научника и проналазача с краја 19. и почетка 20. века, одрастао на пространим банатским пашњацима, у земљи коју је бескрајно волео, све до своје смрти.

Иако је Пупин кроз своје дело и велики број изума, стално присутан у готово свим сферама живота, чини се да о њему никада није све речено. Бројне су публикације како стручног, тако и популарног карактера, које презентују његов животни пут и каријеру великог научника, педагога, добротвора и хуманисте. Али, богата Пупинова биографија још увек је изазов за поједине истраживаче.