A great man is one who collects knowledge the way a bee collects honey and uses it to help people overcome the difficulties they endure - hunger, ignorance and disease!
- Nikola Tesla

Remember, remember always, that all of us, and you and I especially, are descended from immigrants and revolutionists.
- Franklin Roosevelt

While their territory has been devastated and their homes despoiled, the spirit of the Serbian people has not been broken.
- Woodrow Wilson

Каубој православац и 40 Американаца посетили Косово

Фотограф Лари Ангијер и његови земљаци из Џексона, Питсбурга и Сан Дијега обишли су православне светиње у Србији, Црној Гори, Републици Српској и Босни и Херцеговини.

Први православни каубој Лари Ангијер и још четрдесетак Американаца из Џексона, Питсбурга и Сан Дијега провели су недавно десетак дана у Србији и региону, обилазећи српске светиње. Потомци Срба који су почетком 19. века, у време „златне грознице”, кренули на Дивљи запад, надалеко су се прочули експлозивним начином на који прослављају православни Божић. У Џексону, граду у Калифорнији, после литургије, пуцњавом из кратких и дугих цеви обзнањују рођење Христово, а како је фотограф Лари из тих крајева, заинтересовало га је ко су ти момци који се са једнаком страшћу моле и пуцају. Ваистину, жестоко!

Тако је Лари, оригинал Американац, истражујући потомке српских досељеника, завршио у реци, где га је у православље превео старешина Цркве Свети Сава Марко Бојовић. Кум на крштењу био му је иконописац Милоје Милинковић, који је осликао цркву у Џексону.

Није Лари, крштено Лазар, први пут у Србији. Својим објективом већ је направио велики број антологијских слика српских цркава и манастира, објављујући их у бројним публикацијама у САД. Али ово путовање било је посебно. Са свештеником који га је бућнуо у реку у Џексону, поменутим Марком Бојовићем, оцем Брацом Кршићем из Сан Дијега и још 40 Американаца који су примили православље, ове године, када Српска православна црква прославља осам векова самосталности, обишли су светиње у Србији, Црној Гори, Републици Српској, Босни и Херцеговини и на Косову и Метохији. У госте их је примио, у свечаном салону Патријаршије, патријарх српски Иринеј. Био је то више него срдачан сусрет, као када деца дођу да посете родитеља кога дуго нису видела. Хиљаде километара раздаљине брзо нестану у разговору, јер време сусрета је кратко, а настоји се да се што више каже. Неколико дана касније патријарх је са сарадницима отишао у Сирију.

Американци су кренули ка Опленцу, Жичи, Студеници, па преко Дрине и Вишеградског моста стигли до Андрићграда, Сарајева и манастира Тврдош. Стотине километара прешли су наши Американци, памтећи речи публицисте Винсента Росија. И он је Американац који је примио православље. Наиме, обишавши светиње у Србији, а посебно на Косову и Метохији, Роси је рекао: „Србија је мала земља само по географском простору који заузима.”

Дочекивали су домаћини госте из Џексона хлебом и сољу, као да су род рођени. Истине ради, то заиста и јесу. Увече, у манастирским конацима, сабирали су се утисци, причале приче, размењивали видео и фото записи. Колико је познато, Лари, или по српски Лазар, који слави славу Светог Севастијана Џексонског, није палио логорску ватру. Група поклоника упознала се са духовношћу и културом земље и народа из којег је потекао син српских досељеника из Рисна, преподобни архимандрит Севастијан Џексонски (Дабовић), први српски православни монах рођен на тлу Америке.

Познат међу досељеницима, али и у матици, као „отац српског православља у Америци”, био је заслужан за оснивање неколико српских цркава у Сједињеним Америчким Државама. Биле су то наше прве богомоље на новом континенту. Утемељитељ православља на америчком тлу, Дабовић је у сећању Срба у САД остао због апостолског, мисионарског и књижевног четрдесетшестогодишњег рада.

Подаци кажу да је Севастијан крстио више људи од било ког свештеника западне хемисфере. Свети Николај (Велимировић), који је био његов велики пријатељ и сахранио га у манастиру Жича 1940, назвао га је „безгрешним човеком” и „највећим српским мисионаром модерних времена”. Необично је да се нико од великих српских редитеља није сетио да о првом монаху СПЦ и српским копачима злата на Дивљем западу сними велики филм.

Учешће у литургијској заједници у манастиру Светог Василија Острошког и боравак у Острогу испунили су душу православних Американаца. „Стајати поред живог светитеља и целивати његове нетљене мошти – каква је то божанска снага”, казао је Лари. Како описати сусрет са руком Светог Јована Крститеља на Цетињу? „Прођеш свет и све континенте, а ни слично не видиш”, помислио је.

На крају, или на почетку, јер изгледа да је Косово и Метохија почетак свих почетака, или крај свих крајева, како једнако говоре и наше душе и велике силе, ходочасници из Америке обишли су манастир Дечани и Пећку патријаршију.

Пред кивотом Светог Стефана Дечанског ређају се молитве за православни род и васцели свет. Пећка патријаршија, отворена за свакога ко је на боготражитељском путу, примила је и ову децу америчког континента, макар и накратко, под своје скуте.

Како изгледа Косово и Метохија данас, за Ларија и 40 Американаца? Више албанских застава него било чега другог, приметили су у чуду, јер у Сједињеним Државама сви се клањају само једној застави – америчкој. За Ларија је несхватљиво клањање барјаку неке друге државе. Узгред, за разлику од Стејт департмента, православни каубој Косово сматра делом Србије. Штета је што се, поред фотографије, не бави и политиком.

Извор: Политика


SA

 

People Directory

Bishop Mitrofan (Kodić)

(1987–2016; 2016–)

Bishop Mitrofan Kodić, nee Radovan, was born on 4 August, 1951, in the village Ljuša, Šipovo, Bosnia, Yugoslavia. Radovan completed his elementary studies in 1966. He went to study further at the seminary in the Krka monastery in Croatia, Yugoslavia. At the same time, he entered the brotherhood of the monastery. In 1970, Radovan was tonsured to be a monk, and he was given the name Mitrofan on the eve of the Feast of the Entrance of the Most Holy Mother of God into the Temple (3 December/20 November). He was ordained to the Holy Diaconate by Bishop Stefan (Boca) of Žiča. In 1971, the Hierodeacon Mitrofan (Kodić) graduated from the seminary of the Krka Monastery, while on 6 January, 1974, he was ordained to the holy priesthood in the monastery by Bishop Stefan (Boca).

In 1975, the Hieromonk Mitrofan entered the Faculty of Theology in Bucharest, Romania. He completed his studies, and he graduated in 1977. He then returned to the Krka monastery. There, he was assigned to be a “trainee” (supplent) in the Seminary of the Three Holy Hierarchs in the Krka Monastery. In 1987, the Hieromonk Mitrofan was assigned to serve as the rector of the seminary.

Read more ...

Publishing

Emmanuel

The Only Begotten and Firstborn among Many Brethren

by Bishop Athanasius Yevtich

In Emmanuel, the second anthology of Bishop Athanasius' articles to appear in English, His Grace explores themes of Orthodox Christology, Soteriology, Ecclesiology, and Gnoseology. How can we know Who God is? How can we know who we are, as human persons created in His image and likeness? How can we become one with Him? Bishop Athanasius examines these and other foundational questions in depth in this volume, drawing from a wealth of Scriptural and patristic sources. In discussing diverse theological subjects, he always returns to his overarching theme: the communion that man can have with God through Jesus Christ the God-man, within Christ's Church and above all in the Holy Eucharist. His exquisite and unique way of engaging the reader in mutual dialogue, with the living Eucharistic experience permeating his every thought, instills in the reader a burning desire for that communion.

Soft-bound
Contemporary Christian Thought Series, No. 3 - First Edition
229 pages
ISBN 978-0-9719505-4-2