A great man is one who collects knowledge the way a bee collects honey and uses it to help people overcome the difficulties they endure - hunger, ignorance and disease!
- Nikola Tesla

Remember, remember always, that all of us, and you and I especially, are descended from immigrants and revolutionists.
- Franklin Roosevelt

While their territory has been devastated and their homes despoiled, the spirit of the Serbian people has not been broken.
- Woodrow Wilson

Од српског Јерусалима до подршке независности

 

КОСОВСКО ПИТАЊЕ У АМЕРИЦИ - НА ВИДОВДАН 100 ГОДИНА КАСНИЈЕ

Чињенице о улози и доприносу Србије победи савезницима нису „неупотребљива прашњава архива” која је небитна за будућност односа Србије са светом. Напротив, могу и те како да допринесу превазилажењу неких разлика у мишљењима и перцепцији Србије данас, сматра амбасадор др Љиљана Никшић

Видовдан је трагичан и славан датум српске историје, који је тако уважаван и у Америци пре тачно сто година. Тада овај национални и верски празник, којим се слави Косовски бој, није носио контроверзе, које му неки у Србији и многи ван ње данас спочитавају, или би желели да му учитају.

Тада се у Вашингтону, Паризу, Лондону није спорила теза да је Србија 1912. године „своје повесно бојно поље вратила у окриље своје националне територије” и да је Косово „српски Јерусалим” (цитати из текстова у „Њујорк тајмсу” пре једног века).

Syrian Christian Looking for a Place in Herzegovina

Interview with Archbishop Benjamin (Atas) of the Syriac Orthodox Church in Sweeden

H.E. Mor Dioscoros Benyamin Atas belongs to the Holy Synod of the Syriac Orthodox Church of Antioch (Eastern Orthodox, Non-Chalcedonian). He was born on 3rd January 1964 in Bakisyan, Turkey. His elementary education was in the local village school from where he learned the basics of Turkish language. In 1989 Benyamin was ordained a priest. As a priest, he was deeply involved in looking after the spiritual needs of the diocese where he preached the faithful, the Christian teachings and the true faith. He also inspired the faithful, irrespective being young or old, to study the Syriac language. When the Syriac letters were available on computers, H.E. started to write books, some of which were published later. During these days, he studied German and English languages also. Later he went to U.S.A for three years to have his theological studies in a Roman Catholic university in New Jersey. While in U.S.A he served the church assemblies in Washington, New York, Chicago, Florida and New Jersey.  In 1995 he headed for the patriarchate in Syria on the request of His Holiness the Patriarch. Being in the patriarchate H.E. was dressed with the holy cross and sent to the new diocese in Sweden as a substitute. On February 11, 1996, H.E was consecrated Metropolitan and was appointed as the Patriarchal-Vicariate for the Archdiocese of Sweden.

Džekson – mala Srbija

Nigde ne postoji takav ugled Srba i uticaj u nekom američkom gradu kao u Džeksonu, kao što ne postoji ni jedan grad u SAD koji toliko poštuje srpske korene, smatra Milina Jovanović autorka knjige Svi putevi vode u Džekson

Kao neprijatni kamenčić u cipeli koji vas uporno žulja i nervira, tako i Srbima širom Amerike smeta loš imidž koji je našem narodu sistematski nametnut još pre raspada SFRJ i bombardovanja 1990. godine. Otuda je i većina njihovih intelektualnih napora i aktivnosti usmerena da dokažu svetu i Americi da su Srbi kao narod nepravedno ocrnjeni. Beograđanki Milini Jovanović, sociologu prava koja danas živi u Kaliforniji, put ka drugačijem viđenju Srba među Amerikancima išao je preko Džeksona i njene studije o istorijatu tamošnje srpske zajednice pod naslovom “Svi putevi vode u Džekson” u ediciji Serbika Amerikana izdavačke kuće Sebastijan pres zapadnoameričke eparhije SPC.

Do odlaska u Ameriku autorka je radila u Insitutu za sociološka i kriminološka istraživanja u Beogradu, a usput je magistrirala na ženskim studijama i u Srbiji i u SAD. U Americi je bila zaposlena u jednoj vijetnamskoj humanitarnoj organizaciji, prvo kao volonter a onda i profesionalac, zatim u jednom finansijskom časopisu, a sada radi u okrugu Santa Klara u San Hozeu u programu za emigrante. I saživela se sa onim što su preživljavali Srbi iz Džeksona.

Iseljavanje – srpska sudbina

Sve što je srpsko iseljeništvo radilo, gradilo i organizovalo je deo srpskog kulturnog korpusa i srpske istorije i zato je važno da se uključi u celinu srpske kulture, kaže autorka dve monografije: “Srbi u Americi i njihova periodika” iz 2007. i “Od Balkana do Tihog okeana” iz 2014. godine.

Jedna od retkih knjiga o sudbini srpskih dobrovaljaca u Prvom svetskom ratu iz Amerike pojavila se prošle godine, zahvaljujući istraživačkoj misiji i radoznalosti Krinke Vidaković Petrov, autorke koja ima širok angažman, od naučnog bavljenja hispanistikom, judaistikom, anglistikom i slavistikom, pa do mesta prvog srpskog ambasadora iz dijaspore u Izraelu, kolumniste Američkog Srbobrana, i predavača na više univerziteta u Americi. Reč je o delu iz 1913.godine, objavljenom u San Francisku, a autor je naše gore list, novinar i urednik “Srbobrana” Čedomir Pavić, patriota i dobrovoljac, koji je iz Kalifornije krenuo u Prvi balkanski rat, tada još kao student Berkli univerziteta.

Survivor of WW2 genocide: Why do people become so evil when every child's cry is the same?


Survivor of WW2 genocide: Why do people become so evil when every child's cry is the same?

“I witnessed how Ustasha skinned a man alive. Can you imagine?” says 90 year old Dobrila Kukolj and wipes her eyes with an already damp handkerchief. This is not the first time in our interview. As a child, she has seen a lot of evil during the genocide unleashed by the Independent State of Croatia in World War 2. Hundreds of thousands of mainly Serbs, Jews and Roma perished in the most bestial ways. Yet, only two years ago, I had no idea that this chapter of the war even existed. How was it possible that such crimes went unnoticed by the (what I consider educated) world?

Dobrila shows me a book of her memoirs: “I will leave them to my children to read and keep so that these events will not be forgotten. What is not written, did not happen,” she says and I immediately recall another of my interviews where Vasilje Karan - also a survivor of the same genocide and self-taught writer - listed through his two dozens of books he wrote in his later age. In fact, almost everybody I spoke to during my project had at least a testimony printed somewhere. So there is a lot written about it, I am thinking, maybe it just never left the region to be read by 'the rest'.

Милош Растовић: Ако следимо пут наших великана има наде за нас

Милош Растовић је недавно боравио у Београду, где је као учесник манифестације Дани дијаспоре на универзитету Сингидунум, говорио о вишедеценијском залагању Српског народног савеза за бољитак српског народа кроз разне видове помоћи појединцима и организацијама, истакавши жељу да градимо мостове између дијаспоре и матице без обзира на ком континенту живимо, показујући да смо једно јединствено национално биће.

Српски народни савез, најстарије српско добротворно друштво на тлу Америке, пролазило је, сигурно, кроз разне периоде, искушења... Како бисте, са ове временске дистанце, нашим читаоцима објаснили који су најважнији моменти у раду ове организације, којим начелима и циљевима се водила и води?

Крајем деветнаестог и почетком двадесетог века српски исељеници су долазили у Америку у великом броју јер је она била „обећана земља" која им је нудила економски просперитет и политичке и верске слободе. Велики број исељеника је радио тешке физичке послове у рудницима и челичанама, без права на заштиту на раду и без финансијске сигурности за себе и своје породице. У циљу заштите права радника, Сава Хајдин је 1901. године у Питсбургу уз подршку Николе Тесле, српског научника и проналазача, основао Српски православни савез Србобран и постао њен први председник. Хајдин је желео да организација постане центар српства и светосавске традиције у Америци тј. духовни дом српских исељеника.

Владика Григорије: Тврдош

О херцеговачком манастиру Тврдош у недељној Политици од 24. јула 2016, приповеда Епископ захумско-херцеговачки г. Григорије (Дурић)

Свијет је чудесан и неописив. Дотакнути његовом љепотом, понекад успијевамо описати један његов дјелић, с већим или мањим успјехом. Постоје ипак мјеста у овом свијету која није једноставно описати. Тако ме је одувијек чудила немоћ, с једне, и жеља, с друге стране, да опишем манастир Тврдош. Тврдош би био занимљив многима, а посебно сликарима, историчарима, археолозима, писцима.

Манастир је саграђен на мјесту гдје је ток Требишњице најмирнији и истовремено најдубљи и најснажнији. Пратећи пут од Требиња према Тврдошу, Требишњица струји кроз поље, засијецајући га попут сребрних нити под сунцем. У прољеће, храњено њеним водама, поље је зелено и јарко црвено од безброј цвјеталих булки. Безбрижни крајолик, импресиван у бистрини боја, ивиче ћутљива, камена брда, чувајући га од остатка свијета. Иза гребена, који штити манастир од сјеверних и источних вјетрова, ријека изненадно и тихо тече право према Тврдошу и бива мирна и нечујна, да би, чим прође манастир, опет текла брзо и снажно. С југа је манастир благо заштићен малим узвишењем и Требињском шумом, а са сjевера узвишеним каменим гребеном, планином, некад шумовитим Кличањем, које се органски везује за Леотар. Тако ушушкан на тврдој стијени стоји манастир Тврдош.

Јутра у манастиру Тврдош свићу реска и хладњикава. Она су право благо у току љетњих дана и жеге, кад се чује стидљиви цвркут птица, стишаног вјетра који носи ваздух пун морског јода и органских талога океана, здруженог са ароматима боровог честара и вријеска. На први звук клепала, када монаси журно устају из својих постеља и спремају се за јутарњу службу, по Tребињском пољу још има росе. Пут од Требиња ка Поповом пољу сив је и миран, као и пратиља му у вијугању, зелена као маховина, Требишњица, око које се у тај час почињу скупљати чапље, галебови и гњурци.

More Articles ...

Page 2 of 5

SA

 

People Directory

Obrad Kesich

Obrad Kesic is a senior partner with TSM Global Consultants LLC, a Washington, D.C., firm providing business consulting services and government affairs representation to American companies interested in doing business with Russia, Eastern Europe and the Balkans. TSM also offers the same services to international companies interested in doing business with the United States.

. Read more ...

Publishing

Christ - The Alpha and Omega

The Serbian Orthodox Diocese of Western America is pleased to announce the publication of an outstanding book by Bishop Athanasius Yevtich, a disciple of the great twentieth-century theologian Archimandrite Justin Popovich. Bishop Athanasius' thought combines adherence to the teachings of the Church Fathers with a vibrant faith and a profound experience of Christ in the Church.

Christ - The Alpha and Omega is the first of a planned collection of works of contemporary Serbian theologians. It is an anthology of Bishop Athanasius' articles which have appeared in Serbian, Greek, French, English and Russian. Focusing on themes central to Christian patristic Triadology, Ecclesiology and Anthropology, the book reveals the ultimate purpose of man and the universe, and speaks of how each of us can realize this purpose within the divine-human community of the Orthodox Church. Bishop Athanasius reminds us that the God-man Jesus Christ is the Beginning and the End of all things, and that we must seek our own end, goal, and fulfillment in Him.

. Read more ...