A great man is one who collects knowledge the way a bee collects honey and uses it to help people overcome the difficulties they endure - hunger, ignorance and disease!
- Nikola Tesla

Remember, remember always, that all of us, and you and I especially, are descended from immigrants and revolutionists.
- Franklin Roosevelt

While their territory has been devastated and their homes despoiled, the spirit of the Serbian people has not been broken.
- Woodrow Wilson

Јецаји и уздаси: Како је изгледала светска премијера „Даре из Јасеновца“ у Чикагу

Светска премијера филма „Дара из Јасеновца“ одржана је у девет америчких градова. У чикашком Лендмарк центру нису сви на својим седиштима дочекали крај двочасовне екранизације потресне истините приче из злогласног логора НДХ, неки су у сузама напустили салу. Они који су остали стезали су зубе, а у мраку биоскопа смењивали су се јецаји и уздаси.

Утисак који је српски кандидат за Оскара режисера Предрага Гаге Антонијевића оставио на публику најбоље се могао видети када су се попалила светла после пројекције. Једни су обамрли седели на својим местима, други журно, са марамицама и маскама у рукама, журили ка излазу, док већина није била у стању да да било какав коментар, преноси „Сербиан тајмс“.

„Шта рећи, све сте видели“, био је најчешћи одговор који смо добили.

Славица Петровић, директорка Српског филмског фестивала Чикаго је смогла снаге да прокоментарише:

„Изузетно ми је тешко, филм је толико потресан да је после њега тешко било шта рећи. Ипак, добро је да је коначно снимљен и да људи имају прилику да га виде, а они који до сада нису знали да се упознају са оним што су преживели Срби у Јасеновцу и другим усташким логорима“, рекла је она.

Петровићева је прокоментарисала и критике које су се појавиле у појединим америчким медијима, попут „Варајетија“ и „Лос Анђелес Тајмса“.

„Када сам видела те критике, прво што сам помислила јесте да ти људи нису видели филм, а друго да не знају ништа о историји. Очигледно је да су у питању нечији интереси, јер језик којим су писане те рецензије није језик филмске критике, већ језик политике. Бојим се да филм неће далеко догурати у трци за Оскара, али је сигурно да ће оставити траг и бити сведочанство које ће помоћи да се неке ствари отргну од заборава и заувек памте“, истиче Петровићева.

Дејан Цветковић не дели њено мишљење када су у питању шансе „Даре из Јасеновца“ за престижну награду.

„Мислим да је филм одличан, да баца светло на историјске догађаје о којима је свет мало тога знао. У том смислу је нешто ново и ја се надам да још има људи којима ће истина запарати уши и очи и на које ће „Дара“ оставити велики утисак. Јасеновац је најстрашнија српска реч и највећи српски град после Београда, и ма колико то било тешко, сваки Србин би бар једном дневно требало да помисли на то зло са којим су се наши сународници и преци тамо суочили, јер то зло нити је нестало нити спава зимским сном“, каже Цветковић.

Америчком филмском критичару који је филм окарактерисао као „српску националистичку пропаганду“, Цветковић поручује:

„Сложићу се ако су по том истом принципу „Шиндлерова листа“ или „Пијаниста“ јеврејска пропаганда. Истина не може бити пропаганда, она не спада у политичке категорије, већ је једна и непобитна. Може само да вам се свиђа или не, али не можете да је оспорите“, додаје он.

Премијери у једном од два чикашка биоскопа у којима се приказује филм „Дара из Јасеновца“ присуствовало је око тридесетак људи, а разлози за слабију посету су, уз пандемијске мере које ограничавају број расположивих седишта у биоскопима, били и велики снег и најхладнији дан у години (температура -13 степени Целзијуса), те релативно слаба кампања која је пратила премијерне пројекције.

За очекивати је да ће наредних дана знатно већи број наших људи који живе у Америци бити у прилици да погледа „Дару из Јасеновца“, што ово остварење свакако заслужује. Осим у Чикагу, филм се налази на биоскопском репертоару у Даласу, Финиксу, Милвокију, Мајамију, Хјустону, Атланти, Денверу и Вест Палм Бичу.

Извор: Sputnik


SA

 

People Directory

Тијана Богићевић

Тијана Богићевић (Нови Сад, 1. новембар 1981) српска је поп и соул певачица. Представља Србију на Песми Евровизије 2017.

Још од раног детињства, Тијана је показивала изузетну склоност ка музици, касније је одредивши као свој животни пут. Као дете је певала на школским приредбама, а док је похађала средњу школу, била је члан хип хоп и денс групе Chess, са којом је снимила неколико демо песама. Почетком своје професионалне музичке каријере сматра 2001. годину, када је упознала Владу Георгиева и почела да наступа са његовим бендом као пратећи вокал.

Read more ...

Publishing

Serbian Americans: History—Culture—Press

by Krinka Vidaković-Petrov, translated from Serbian by Milina Jovanović

Learned, lucid, and deeply perceptive, SERBIAN AMERICANS is an immensely rewarding and readable book, which will give historians invaluable new insights, and general readers exciting new ways to approach the history​ of Serbian printed media. Serbian immigration to the U.S. started dates from the first few decades of 19th c. The first papers were published in San Francisco starting in 1893. During the years of the most intense politicization of the Serbian American community, the Serbian printed media developed quickly with a growing number of daily, weekly, monthly and yearly publications. Newspapers were published in Serbian print shops, while the development of printing presses was a precondition for the growth of publishing in general. Among them were various kinds of books: classical Serbian literature, folksong collections, political pamphlets, works of the earliest Serbian American writers in America (poetry, prose and plays), first translations from English to Serbian, books about Serb immigrants, dictionaries, textbooks, primers, etc.

Read more ...