A great man is one who collects knowledge the way a bee collects honey and uses it to help people overcome the difficulties they endure - hunger, ignorance and disease!
- Nikola Tesla

Remember, remember always, that all of us, and you and I especially, are descended from immigrants and revolutionists.
- Franklin Roosevelt

While their territory has been devastated and their homes despoiled, the spirit of the Serbian people has not been broken.
- Woodrow Wilson

Странци не треба да продају Вукову азбуку српској деци

Научник Александар Кавчић сваког месеца из Питсбурга, где предаје, на неколико дана долази у родни Београд да провери како напредује штампање школских књига које ће поклонити српској деци

Нећу да Вукову азбуку српској деци продају странци и на томе зарађују, не желим да они додају и исправљају квачице на словима у буквару, јер уџбеник једне земље је јавно добро њених грађана.

Ово је разлог због кога проф. др Александар Кавчић, светски познато име у научним круговима, сваког месеца оставља катедру на Универзитету Карнеги Мелон у Питсбургу, где предаје, прелеће океан и на неколико дана долази у родни Београд да провери како напредује штампање школских књига које ће поклонити српској деци.

Сви комплети за све разреде основне школе биће у такозваној ПДФ форми бесплатно понуђени родитељима за штампање са интернет странице Фондације „Алек Кавчић”, коју је некадашњи ђак Математичке гимназије и студент Електротехничког факултета у главном граду основао како би започео свој филантропски рад у Србији. У разговору за наш лист јуче је открио да је идеју да милион евра, које је одлучио да поклони за унапређење наше науке или образовања, пронашао управо у чланцима које је о овдашњем тржишту уџбеника пре две и по године објавила „Политика”.

Ангажовао је ауторе који пишу уџбенике у Србији да напишу издања за његову фондацију, нека су већ готова и спремна за слање на одобрење Заводу за унапређење образовања и васпитања, без кога не могу ући у школске клупе. Укључујући све радне листове и енглески језик професор који је предавао и на Харварду и Универзитету Хаваја финансираће стварање и бесплатно у етер пустити више од сто различитих уџбеника, колико их је у оптицају од првог до осмог разреда осмолетке.

– Ако изузмемо енглески, нећу финансирати израду уџбеника за стране језике, оставићу то иностраним издавачима у Србији, „Клету”, „Фрески”, „Новом логосуֲ” и БИГЗ-у. Нека и они нешто зараде. Видео сам то од Американаца. Не дозвољавају они странцима да за њихову децу штампају историју, матерњи језик, географију. Послује „Клет” и тамо и, као и свим страним издавачима, дозвољено и одобрено им је само да штампају уџбенике из страних језика.

Ако родитељи у Србији прихвате моје бесплатне уџбенике, тако ће бити и овде. Али могуће је да то и одбију и моја идеја пропадне. Зато се залажем и волим слободно тржиште. Оно ми даје могућност да понудим српским ђацима уџбеник за нула динара, то је моје право – каже професор који је и научни сарадник Математичког института Српске академије наука и уметности.

Кавчић је истраживач који иза себе има осам заштићених патената и радо је цитиран у светским научним круговима, а због заслуга четири катедре на Универзитету Карнеги Мелон носе његово име. Новац за Фондацију „Алек Кавчић”, заједно са Универзитетом Карнеги Мелон, добио је на основу рекордне судске одштете за крађу интелектуалне својине, вредне 750 милиона долара, против мултинационалне компаније „Марвел технолоџис”, а у питању је патент који се од 2003. године користи за производњу свих чипова за читање с магнетских меморија на планети.

Родитељима нуди уштеду од сто милиона евра годишње

Кавчић истиче да фондације имају ограничене буџете и да се његов не мери десетинама милиона евра. У српску просвету може да уложи, како каже, „само милион евра”, али је смислио начин како да добит коју ће понудити родитељима буде многоструко већа.

– Желим да уџбеници буду квалитетни, зато их натенане радимо и зато ће трошкови за један изаћи и до максималних 10.000 евра. За нешто више од сто школских књига даћу око милион евра. Али са тим једнократним улагањем сваке године свим ђачким породицама у Србији, укупно, уштедећу око сто милиона евра, ако се одлуче за моје бесплатне књиге.

Толико, отприлике, родитељи свих основаца у нашој земљи сваке године издвајају за комплете уџбеника који су сада на тржишту. То је инвентивност, то раде српски инжењери, то је прави филантропски рад који има повратни ударац. И то ни председник Вучић не може да уради, гледано на годишњем нивоу – наглашава Кавчић.

Прижељкује да му Завод за уџбенике постане конкуренција

Уз медије и уџбеници су средство помоћу ког може да се утиче на формирање јавног мњења, сматра Александар Кавчић и зато каже да држава Заводу за уџбенике, као што је РТС-у, треба да да статус јавног сервиса. Његово решење за актуелизовано питање спасења завода је у томе да држава ово јавно предузеће и финансијски узме под своје окриље, а да пре тога број од око 200 запослених преполови.

– На плате запослених годишње ће онда трошити од милион и по до два милиона евра, што за државу и није неки трошак. Заузврат ће креирање јавног мњења, путем завода, бити у рукама државе. Тај део утицаја никако не сме да припада странцима, јер је образовање деце једне нације веома одговоран посао. Завод онда треба све уџбенике да постави на интернет и бесплатно понуди за штампу, да они буду јавно добро српског народа.

Као што ћу ја да учиним. А један део може да продаје у књижарама, па родитељи да бирају да ли ће сами да штампају или купе готове уџбенике. Од продаје треба да покрију само трошкове штампе и евентуално профитирају до 20 одсто, а не 100 одсто, као што раде домаћи издавачи уџбеника – истиче Кавчић и додаје да би волео да му завод буде конкуренција, па да уз понуђена два бесплатна комплета уџбеника родитељи не би отишли код странаца да купе трећи.

Извор: Политика


SA

 

People Directory

Bishop Grigorije (Udicki)

(1963–1985)

As the son of Stevan Udicki, notary, and Anica Udicki Pavlovich, he was born on January 14, 1911, in Velika Kikinda, Banat. He finished the public and secondary school at Velika Kikinda and Timisoara (Romania), the Seminary in Sremski Karlovci (Yugoslavia) in 1930, when he entered the University of Belgrade and finished the Faculty of Orthodox Theology in June 1934.

After the military service in the Red Cross company in Bitola (Yugoslavia) in 1934/35, he became a teacher of the Seminary and gymnasium in Bitola on March 15, 1935. On November 14, he was ordained a priest, on special duty at the monastery church of St. John the Baptist in Bitola till 1938, when passed the examination of a Master degree.

He took monastic vows in the Monastery of Hilandar in 1936.

In September 1938 he went to the U.S.A., to Libertyville, Illinois, taking up there the job of a secretary of the Orthodox Diocese and later on duty of a priest at the Holy Trinity Church at Butte, Montana. In order to complete the studies necessary for getting the PhD degree, he went in 1939 to Athens (Greece), but soon returned to Yugoslavia because of the war between Greece and Italy. Having transferred studies to the University of Belgrade he passed the examination on June 11, 1940. Working on preparation of the dissertation he went to Petrovgrad, Banat (Yugoslavia), where he remained till 1945. During the wartime between Yugoslavia and Germany, he was just a manual worker, and later in 1943 he became again a teacher in Gymnasium and helped at the Church in Petrovgrad. In June 1945 he was forced by communists to leave because of his faith.

Read more ...

Publishing

The Hagia Sophia

The Mystical Light of the Great Church and its Architectural Dress

by Charalambos P. Stathakis

Dear reader, as you run like the rest of us along the dizzy main road, stop, stay aside for a while. Let the others be dizzy, and take the secret underground trail, which will lead you through the dewdrops of the leaves, the crystal smile of the sun, the city’s underground galler- ies, your knowledge, and your feelings, to the doorstep of the Hagia Sophia. Because all dew- drops, all sunrays, and all beauty lead there. That is what you will be told by my friend, the author, whom I am fond of and whom I send you to, Charalambos Stathakis: the doctor, the warm and humane researcher, the scientist devoted to his work and his patients, who has given a series of scientific papers, who, nevertheless, retains a nest of beauty untouched in his heart, which makes him outstanding—even though he is not a specialist in architecture, nor a historian, nor a theologian, nor a Byzantinist—it makes him stand out in all these together and in entirety.

Read more ...