A great man is one who collects knowledge the way a bee collects honey and uses it to help people overcome the difficulties they endure - hunger, ignorance and disease!
- Nikola Tesla

Remember, remember always, that all of us, and you and I especially, are descended from immigrants and revolutionists.
- Franklin Roosevelt

While their territory has been devastated and their homes despoiled, the spirit of the Serbian people has not been broken.
- Woodrow Wilson

Председник Србије Томислав Николић разговарао је са перуанским писцем и добитником Нобелове награде за књижевност Мариом Варгасом Љосом о распаду Југославије и угледом те некадашње државе у Латинској Америци, емиграцији и историји, саопштено је из Службе за сарадњу са медијима председника.

Председник Србије је нобеловцу поклонио књигу „Хришћанско наслеђе на Косову и Метохији - историјско и духовно средиште српског народа”.

Николић и Љоса разговарали су и о борби која је после тог распада настала за доказивање идентитета у неким новонасталим Републикама.

„Србија није пролазила кроз ту фазу, ми имамо вишевековну традицију и јасан национални идентитет, посвећени смо помирењу, али је још увек много бола у сећању народа”, рекао је председник Републике.

Љоса је говорио о Југославији и њеном угледу и значају у Латинској Америци.

„Југославија је била веома присутна и позната у Перуу и на неки начин била узор”, рекао је Љоса.

.

Срећна је ових дана млада лекарка из Ужица Марија Каљевић, јер је, каже, почела да остварује свој сан. Чврсто решена да се што боље у струци усавршава, добила је специјализацију из интерне медицине у Њујорку и радиће је по програму престижне болнице „Маунт Синај” с Менхетна.

Успела је то Марија у конкуренцији неколико хиљада лекара из целог света, сврставши се међу 28 одабраних којима је пружена шанса да се специјализују за жељену област медицине. Но тај изазов неће бити лак за Ужичанку: већ после прве године ове специјализације од почетних 28 њих 18 добија пролаз у другу годину и могућност да заврше целокупан трогодишњи посао, док ће осталих десеторо морати да тражи другу шансу.

.

Dok se sve više priča o odlasku mladih i obrazovanih iz Srbije u svet (700 diplomaca godišnje), o tome da “neće imati ko da ugasi svetlo” jer je Srbija druga u svetu po odlivu mozgova, ipak nije sve tako crno.

Najmanje hiljadu fakultetski obrazovanih ljudi vratilo se u Srbiju iz svih krajeva sveta (od SAD preko Evrope do Australije).

Svako od njih vredno radi, pokreće projekte, primenjuje znanje stečeno napolju, ne kuka i ne čeka da dobije posao.Okupljeni su u neformalno udurženje “Repats” (povratnici), koje je osnovala Jovana Ružičić (34). Ona se 2010. godine vratila iz SAD.

.

After winning two Gold medals in Prague and Bratislava and IV places in Vienna, Youth Philharmonic Naissus, for the first time in the history of Serbia, invited to participate at the world competition of Youth Orchestras in Los Angeles, from 14th, to 18th, June 2015.

During this period, it will have a competitive performance in the most prestigious concert hall in the world WALT DISNEY Hall, as well as evening concert in the Disney park in LA. Also, members of the orchestra attendees one-day Masterclass with obtaining a certificate, which will lead to superior Conductor, educator Lawrence Sutherland.

More: The Naissus Youth Philharmonic Orchestra Nis - Serbia

.

У јесен 2009. уписао сам докторат у Америци. Срећом, већ 2010. био сам асистент на летњем програму који води додипломце из Америке на Балкан. Те године смо ишли у Јасеновац, да видимо хрватску и српску (Доња Градина) верзију прошлости. Једва сам чекао да покажем студентима историјски контекст југословенске драме. Кад смо стигли у Доњу Градину, једва сам чекао да одемо. Практично није имало шта да се види, осим бројева жртава. У хрватском музеју Јасеновца, неколико студената је отворено коментарисало како је „све умивено”. Један је рекао: „Више верујем хрватској верзији. Они су понудили нешто више од табле са бројевима.” Студенти су свесни да долазе из најмоћније земље на свету коју сви желе да придобију за себе. Али, мало ко од њих ће посветити време читању озбиљних књига. Њихову пажњу имате док траје њихово путовање. Или ако снимите филм. Знате ли онај холивудски филм о геноциду над Србима? Знате ли било који?

.

ЈЕДАНАЕСТ ГОДИНА ОД ПОГРОМА – 17. март 2004.

Призрену – граду три језика, граду три културе, граду оријенталног господства, нанет је смртни ударац.

„Билбил пиле, не пој рано, не буди ми господара”, певала је на гвозденом војничком кревету старица Наталија Крстић. Читав живот она је певала старе косовске песме, пева и сада у сабирном центру последњих призренских Срба. Побегла је из Богословије у којој је горео Душан Недељковић, и крила се по граду док је неки војни транспортер није довезао у камп немачког Кфора.

Каквог ли се она господара плашила док се боса крила испод призренских мостова да дочека зору и да на овом опскурном месту поново запева? Ко је био и остао стварни господар Призрена?

Граду три језика, граду три културе, граду оријенталног господства нанет је смртни ударац. Хришћанство ни у једном нашем граду није имало такву симбиозу с урбаношћу, ниједан наш град није имао толико дугу историју односа с православљем.

Ни један једини сегмент живота косовских Срба, Рома, Горанаца и Ашкалија није остао нетакнут, ширина тог ударца фатално је погодила све: од простих земљорадника до најважнијих фресака српског и европског средњег века, преко политичког статуса, елиминације урбаности, онемогућавања повратка расељених, уништавања књига, библиотека, градских средина, нематеријалне баштине, гробаља, убијања животиња и прихватања туђе етничке слободе. Никада у својој историји Српска православна црква, у тако кратком времену није претрпела тежи ударац.

Стотине и стотине икона страдало је у погрому: сав труд, љубав, прилоге и молитве, што су, век и по, грађани Призрена поклањали, утопљавали, посвећивали катедралној Цркви Светог Ђорђа, нестали су заједно са збирком икона, живописом и иконостасом донесеним из Сент Андреје. Све што је било у одговорности немачког Кфора потпуно је уништено и девастирано, а немачки лист„Шпигл”је своје војнике назвао зечевима с Косова.

.

На 80-годишњицу смрти славног научника, поред његове куће биће подигнут спомен-путоказ усмерен ка 26 светских градова у којима је живео и радио или повезао наш славни научник.

Следећег четвртка, 12. марта, навршиће се 80 година од смрти Михајла Пупина, славног професора, научника, проналазача и српског дипломате, чији живот и дело већ деценијама заокупљају пажњу Мирослава Станковића, телевизијског и филмског редитеља, Земунца који се скрасио у Панчеву, одакле је до Пупиновог родног села Идвора мање од педесет километара.

Као што је чест случај у нашој култури, у којој романи и драме бивају испричани у разговорима уместо да буду написани и штампани, у сусрету са Станковићем саговорник би помислио да је и он обликовао у причу свој целовечерњи документарно-играни филм о Пупину, а потом схвати да је много тога већ преточено у будући филм. Углавном је Станковићу преостало да сними екстеријере и ентеријере у којима је Пупин остављао своје трагове, али ти трагови нису у Идвору и околној банатској равници, већ су посејани у двадесетак светских метропола, на славним универзитетима и у научним центрима Европе и Америке.

Професор др Бранимир Симић Главашки, добитник Пупинове награде, вратио се из САД у Србију.

Да је Михајло Идворски жив био би одушевљен мостом који носи његово име и спаја нашу равницу са светом. Спасао је Банат да не постане српска туђина. Спасао је и мене да не постанем странац. Захваљујући њему, ја сам дете Пупиновог Баната. Говори овако за "Новости" Бранимир Симић Главашки, кливлендски научник, добитник Пупинове награде, док му поглед "пуца" низ реку и крајолик испред Борче.

Када је ових дана стигао у Београд пожелео је прво да види нови Пупинов мост на Дунаву. Прешао га је два пута и потом са земунске стране стао и загледао се, "преко" у свој Банат. Као да покушава да у даљини пронађе свој родни Нови Бечеј и Панчево, где је одрастао. Смешка се док прича како је "одатле" прелазио Дунав када је кретао у велики град и Европу.

- Рођен сам 30. марта 1938. године у Краљевини Југославији. Почео сам своје образовање у фашизму 1944. Стекао сам титулу дипломираног инжењера Електротехничког факултета Београдског универзитета у социјализму 1965. Докторирао сам из области физике на Универзитету Кент у Кентерберију, у енглеском капитализму 1971. Следеће четири деценије сам радио и чезнуо да се "сретнем" са Пупином - искрен је професор Симић Главашки.

.

SA

 

People Directory

John David Brcin

A statue of a Sioux warrior on a rearing horse, proposed and modeled by Serbian-born sculptor John David Brcin (1899–1983), realized by Matthew Placzek in the late 1920s for the entrance to the Joslyn Memorial.

The biggest commission Brcin has executed — and one of the choicest of his era in the United States — was for the Joslyn Memorial, Omaha, a handsome marble building with picture galleries and an auditorium adaptable as a theater, given by Mrs. Sarah H. Joslyn to be the city’s center for painting, sculpture, music, literature, the drama and cultural arts in general. It is a $3,000,000 structure, dedicated to George A. Joslyn, a pioneer “patent-medicine man” of Omaha who became the city’s wealthiest capitalist, founded various enterprises, including the Western Newspaper Union, and died in 1918.

Read more ...

Publishing

Holy Emperor Constantine and the Edict of Milan

by Bishop Athanasius (Yevtich)

In 2013 Christian world celebrates 1700 years since the day when the Providence of God spoke through the holy Emperor Constantine and freedom was given to the Christian faith. Commemorating the 1700 years since the Edict of Milan of 313, Sebastian Press of the Western American Diocese of the Serbian Orthodox Church published a book by Bishop Athanasius Yevtich, Holy Emperor Constantine and the Edict of Milan. The book has 72 pages and was translated by Popadija Aleksandra Petrovich. This excellent overview of the historical circumstances that lead to the conversion of the first Christian emperor and to the publication of a document that was called "Edict of Milan", was originally published in Serbian by the Brotherhood of St. Simeon the Myrrh-gusher, Vrnjci 2013. “The Edict of Milan” is calling on civil authorities everywhere to respect the right of believers to worship freely and to express their faith publicly.

The publication of this beautiful pocket-size, full-color, English-language book, has been compiled and designed by Bishop Athanasius Yevtich, a disciple of the great twentieth-century theologian Archimandrite Justin Popovich. Bishop Athanasius' thought combines adherence to the teachings of the Church Fathers with a vibrant faith, knowledge of history, and a profound experience of Christ in the Church.

In the conclusion of the book, the author states:"The era of St. Constantine and his mother St. Helena, marks the beginning of what history refers to as Roman, Christian Empire, which was named Byzantium only in recent times in the West. In fact, this was the conception of a Christian Europe. Christian Byzantine culture had a critical effect on Europe; Europe was its heir, and then consciously forgot it. Europe inherited many Byzantine treasures, but unfortunately, also robbed and plundered many others for its own treasuries and museums – not only during the Crusades, but during colonial rule in the Byzantine lands as well. We, the Orthodox Slavs, received a great heritage of the Orthodox Christian East from Byzantium. Primarily, Christ’s Gospel, His faith and His Church, and then, among other things, the Cyrillic alphabet, too."