A great man is one who collects knowledge the way a bee collects honey and uses it to help people overcome the difficulties they endure - hunger, ignorance and disease!
- Nikola Tesla

Remember, remember always, that all of us, and you and I especially, are descended from immigrants and revolutionists.
- Franklin Roosevelt

While their territory has been devastated and their homes despoiled, the spirit of the Serbian people has not been broken.
- Woodrow Wilson

Алекса је стигао до Принстона, али Математичкој гимназији се радо враћа

По завршетку Математичке гимназије Алекса Милојевић је наставио студије математике на америчком Принстону. Сваки боравак у Београду користи да се види са друговима из генерације и да помогне школи коју је похађао.

Између Кембриџа, МИТ-а и Принстона, одабрао је Принстон. Каже да се ту учи најбоља математика.

"Прва година на Принстону је јако интересантна. Посебно зато што је сад прекинута овом пандемојом, па смо другу половину другог семастра имали онлајн и све испите смо полагали онлајн, тако да је то било једно занимљиво искуство. Али мислим да су услови били фер. У том смислу да смо сви имали подједнаке услове учења", каже Алекса Милојевић.

Наравно, положио је све испите из прве године. Објашњава како изгледа један дан на факултету.

"То је један кампус на коме сте од мензе пет минута ходом, од учионице исто толико, малтене цео дан и цео живот вам се претварају некако у тај рад и то учење. Цела ситуација је толико интегрисана, ту су и часови и професоре можете да сретнете испред своје спаваонице и где год, тако да ми се чини да је то један систем потпуно посвећен учењу", истиче Милојевић.

Сваки боравак у Београду користи да сачува контакт са школом и да помогне.

"Па сад када сам се вратио узео сам да помогнем мало око смишљања задатака за Куп Математичке гимназије. Како су некада људи смишљали задатке за такмичења на која сам ја ишао, онда тако сад ја смишљам за ове млађе нараштаје и мислим да се то некако окреће, враћамо дуг", наводи Милојевић.

Каже да је Принстон због актуелне здравствене ситуације оформио комитет који би требало да одлучи да ли се студенти враћају или не. Одговор би ускоро требало да стигне.

Извор: РТС


SA

 

People Directory

Константин Фотић

Константин Д. Фотић (Шабац, 1891 - Вашингтон, 1959) школовао се у Шапцу, а затим завршио права у Бордоу. У Балканским paтовима служио је као коњички официр,  а током I светског рата као официр за везу са Француском војном командом на Солунском фронту; 1915. постављен је у Министарство спољних послова Краљевине Србије и са Николом Пашићем учествовао на мировним преговорима у Паризу. Kао дипломата је службовао је Берну, Лондону, Паризу, Стокхолму, Бeчу итд., а обављао је и разне дужности у министарству спољних послова Краљевине СХС/Југославије (шеф Одељења за Лигу народа, директор Политичког одељења, помоћник министра спољних послова). Као стални делегат Југославије при Друштву народа, учествовао је на скоро свим међународним конференцијама од 1926. до 1935. Смишљене интервенције и контруктивни предлози донели су Фoтићу велики углед међу колегама; често је био позиван да равноправно са делегатима великих сила учествује у најважнијим састанцима водећих европских државника.

Read more ...

Publishing

Poemes de Jovan Dučić / Песме Јована Дучића

Translated into French by Petar Bubresko. Bilingual edition (French and Serbian)

The first bilingual edition translations of poems in French of this prince of Serbian poetry. These translations of poems Dučić meet two objectives: to publicize the work of the poet to Francophone readers and pay tribute to both the Serbian language Dučić and French language to which the great poet and Petar Bubreško were passionately attached. This book is dedicated to Leposava Bubreško (1923-2013) professor Bubreško’s wife who wanted so much this work to be published.

Publishers: Sebastian Press, Vidoslov, and Metokhia

216 pages, soft bound, published in 2015, price $15


Песме Јована Дучића

На француски језик превео проф. др Петар Д. Бубрешко

Ова књига је посвећена Лепосави Бубрешко (1923-2013), супрузи професора Петра Д. Бубрешка, која је толико желела да ово дело изађе на светлост

Саиздавачи: Видослов, Требиње и Metokhia, Paris

ПОЕЗИЈА

Мирна као мрамор, хладна као сена,
Ти си бледо тихо девојче што снева.
Пусти песма других нека буде жена,
Што по нечистим улицама пева.

Ја не мећем на те ђинђуве са траком,
Него жуте руже у те косе дуге:
Буди одвећ лепа да се свиђаш сваком,
Одвећ горда да би живела за друге.

Буди одвећ тужна са сопствених јада,
Да би ишла икад да тешиш ко страда,
А чедна, да водиш гомиле што нагле.

И стој равнодушна, док око твог тела,
Место китњастог и раскошног одела,
Лебди само прамен тајанствене магле.

Read more ...