A great man is one who collects knowledge the way a bee collects honey and uses it to help people overcome the difficulties they endure - hunger, ignorance and disease!
- Nikola Tesla

Remember, remember always, that all of us, and you and I especially, are descended from immigrants and revolutionists.
- Franklin Roosevelt

While their territory has been devastated and their homes despoiled, the spirit of the Serbian people has not been broken.
- Woodrow Wilson

Српска застава је најлепша на свету – на основу резултата анкете милион људи

У анкети на сајту "Ранкер" у којој је учествовало више од милион људи, српска застава проглашена је најлепшом на свету. На ранг-листи од педесет најлепших, српска застава нашла се на првом месту.

Ђакон Хаџи Ненад Јовановић, један од наших најбољих хералдичара, истакао је да се прва застава која се помиње у неким историјским изворима у вези са Србијом и српским владарима, помиње у време првог српског крунисања краља Зете Михајла Војислављевића, који је добио круну од римског папе Гргура Седмог.

„Уз круну, краљ Зете добио је и заставу за коју се каже да је застава Светог Петра. То је прва застава која би се могла повезати са Србијом", истакао је ђакон Хаџи Ненад Јовановић.

Истиче да условно речено, апокрифни грбови Немањића имају двоглавог орла. Они су имали право да на својој владарској одежди носе двоглавог орла, у различитим бојама, према хијерархији.

„Двоглави орао се документовано нашао на владарском српском грбу тек од времена деспота Стефана Лазаревића, првог градоначелника Београда, који је Београд учинио престоницом Србије. На једном од његових новчића на штиту је двоглави орао. Користио се и пре тога, али је ово био први пут да се он у хералдички исправном смислу употребљава као грб Србије", истакао је ђакон Хаџи Ненад Јовановић.

„Застава има симболику коју јој човек припише. Ја као православац у њој желим да видим духовну симболику. Црвена боја у православној иконографији је божанска боја, плава боја је људска боја, боја људске природе Христове, а бела боја симболише чистоту, етичку и моралну. Наш барјак је богочовечански барјак. Порекло боја на застави је тешко докучити, јер се оне налазе на заставама већине светских држава", истакао је ђакон Хаџи Ненад Јовановић.

„Прва српска уставно регулисана застава имала је распоред боја који је био исти као што је на данашњој застави Републике Хрватске, црвено, бела и плава. То је било по Сретењском уставу, а касније се распоред боја променио", рекао је ђакон Хаџи Ненад Јовановић.

После Дугог светског рата нова Југославија је на застави имала петокраку, за којом су и данас неки носталгични.

„Та застава је судска национална тробојка и у то време су исту заставу имале и Србија и Црна Гора. У Србији је потокрака уклоњена 1992. године. Од 2004. године враћамо заставу са двоглавим орлом. Она је иконографска представа симфоније, цркве и државе, две главе које се налазе на телу једног организма. Црква и држава – патријарх и краљ, Свети Сава и Стефан Првовенчани који заједно раде на добробити народа српског", закључио је ђакон Хаџи Ненад Јовановић.

Извор: РТС


SA

 

People Directory

Bishop Georgije (Djokić)

(1984–2015)

Bishop Georgije, baptized Djordje Djokić, was born on May 6, 1949 in the village of Crnjelovo, Bjeljina, of parents Krsto and Krunija. After elementary school he resided in the monasteries Tavna, Ozren and Kosijerevo. He completed monastic school in the Monastery of Transfiguration 1963/1964. From Savina Monastery he went to the Studenica Monastery and remained until 1966 when he went to School at the Ostrog Monastery. After finishing Monastic School he was tonsured into monastic rank at the Monastery Ozren on February 11, 1971 and was given the monastic name Georgije. He was ordained hierodeacon on February 15, 1971. In June 1971, he was appointed spiritual father of Tavna Monastery by Bishop Longin. From there he graduated from the Seminary in Sremski Karlovci and the Faculty of Orthodox Theology in Belgrade. While in England, Fr. Georgije was appointed by Bishop Lavrentije to serve the parish of Sts. Peter and Paul in Derby, England. While there he was elected Bishop for the Canadian Diocese, on May 16, 1984. On June 8, 1984, he was consecrated a bishop by Patriarch German and installed in 1984 at the St. Nicholas Cathedral in Hamilton.

Read more ...

Publishing

Notes On Ecumenism

Written in 1972 by St. Abba Justin Popovich, edited by Bishop Athanasius Yevtich, translated from Serbian by Aleksandra Stojanovich, and proofread by Fr Miroljub Ruzich

Abba Justin’s manuscript legacy (on which Bishop Athanasius have been working for a couple of years preparing an edition of The Complete Works ), also includes a parcel of sheets/small sheets of paper (in the 1/4 A4 size) with the notes on Ecumenism (written in pencil and dating from the period when he was working on his book “The Orthodox Church and Ecumenism”; there are also references to the writings of St. Bishop Nikolai [Velimirovich], short excerpts copied from his Sermons, some of which were quoted in the book).

The editor presents the Notes authentically, as he has found them in the manuscripts (his words inserted in the text, as clarification, are put between the slashes /…/; all the footnotes are ours).—In the appendix are present the facsimiles of the majority of Abba’s Notes which were supposed to be included in his book On Ecumenism (written in haste then, but now significantly supplemented with these Notes. The Notes make evident the full extent of Justin’s profundity as a theologian and ecclesiologist of the authentic Orthodoxy).—The real Justin is present in these Notes: by his original language, style, literature, polemics, philosophy, theology, and above all by his confession of the God-man Christ and His Church. He confesses his faith, tradition, experience and his perspective on man, on the world and on Europe—invariably in the Church and from the Church, in the God-man Christ and from Him, just as he did in all of his writings and in his entire life and theologizing.