Serbica Americana

Archimandrite Sebastian Dabovich

Archimandrite Sebastian Dabovich
SERBIAN ORTHODOX APOSTLE TO AMERICA
by Hieromonk Damascene (Christensen)
St. Herman of Alaska Monastery, Platina, California

 

 

1. An Apostle of Universal Significance

Born during the presidency of Abraham Lincoln, Archimandrite Sebastian Dabovich has the distinction of being the first person born in the United States of America to be ordained as an Orthodox priest,[1] and also the first native-born American to be tonsured as an Orthodox monk. His greatest distinction, however, lies in the tremendous apostolic, pastoral, and literary work that he accomplished during the forty-eight years of his priestly ministry. Known as the "Father of Serbian Orthodoxy in America,"[2] he was responsible for the founding of the first Serbian churches in the NewWorld. This, however, was only one part of his life's work, for he tirelessly and zealously sought to spread the Orthodox Faith to all peoples, wherever he was called. He was an Orthodox apostle of universal significance.

Describing the vast scope of Fr. Sebastian's missionary activity, Bishop Irinej (Dobrijevic) of Australia and New Zealand has written:

"Without any outside funding or organizational support, he carried the gospel of peace from country to country.... Concentrating much of his work in the United States, he ceaselessly traveled back and forth across the American continent, using every available mode of transportation—from stagecoach to railroad to foot. His wider ministry stretched from the Aleutian Peninsula of Alaska, to Russia and Japan, to small Balkan towns on the coasts of the Black and Adriatic Seas."[3] It is said that Fr. Sebastian baptized more people than any other Serbian priest of theWestern Hemisphere.[4] St. Nicholai (Velimirovich)[5]of Zhicha, Serbia, who buried Fr. Sebastian at the ZhichaMonastery when the latter reposed there in 1940, called him "a viceless man" and fittingly designated him "the greatest Serbian missionary of modern times."[6]

---
[1] Alaskan-born priests were ordained before Fr. Sebastian, but this was when Alaska was still part of Russia.
[2] Mirko Dobrijevic (later Irinej, Bishop of Australia and New Zealand), "The First American Serbian Apostle—Archimandrite Sebastian Dabovich," Again, vol. 16, no. 4 (December 1993), pp. 13–14.
[3] Ibid., p. 13.
[4] John R. Palandech, Commemorative Book of the Serbian Orthodox Church in Chicago, 1905–1955. Quoted in Mirko Dobrijevic (Bishop Irinej), p. 15.
[5] In this article we have spelled St. Nicholai's given (first) name in the way that he himself spelled it when writing in English.
[6] Bishop Nicholai (Velimirovich), "Father Sebastian Dabovich," in Serb National Federation Commemorative Book, 1951.

Tomislav Z. Longinović

Professor of Slavic, Comparative Literature and Visual Culture
University of Wisconsin-Madison
1452 Van Hise
1220 Linden Dr
Madison, WI 53706
608-262-4311
This email address is being protected from spambots. You need JavaScript enabled to view it.

Born and raised in Belgrade, Longinovic holds degrees in creative writing, psychology and has his Ph.D in comparative literature.

His books include Borderline Culture (1993), Vampires Like Us (2005), the co-edited and co-translated volume, with Daniel Weissbort: Red Knight: Serbian Women Songs (1992), and the edited volume: David Albahari, Words are Something Else (1996). He is also the author of several works of fiction, both in Serbian (Sama Amerika, 1995) and English (Moment of Silence, 1990).

His most recent book, Vampire Nation: Violence as Cultural Imaginary, was published by Duke University Press in 2011. His research interests include South Slavic literatures and cultures; the Serbian language; literary theory; Central and East European literary history; comparative Slavic studies, translation studies, and cultural studies.

Education:

Ph. D., 1990, University of Iowa, Comparative Literature Program
Dissertation: "The Improbable Universe: Ideology, Identity and Borderline Poetics in the Twentieth Century Slavic Novel," Daniel Weissbort, supervisor

M. F. A., 1984, University of Iowa, Department of English (Creative Writing)
Thesis: "Moment of Silence," James A. McPherson, supervisor

B. A., 1981, University of Belgrade (Yugoslavia), Faculty of Philosophy (Clinical Psychology)
Thesis: "The Impact of Psychedelic Research on Identity Theory and Therapy,"
Dr. Josip Berger, supervisor

Study Abroad Programs:

Oxford Academy of English, Oxford, England, Summer (1972-1973)

Positions held and offered:

2008-2011 Chair, Slavic Languages and Literatures, UW-Madison

2005-present Resident Director, UW-Madison International Seminar
(Rovinj, Croatia)

2003 Visiting Professor, Central European University (Anthropology, course on Violence and Culture)

2001-present Professor of Slavic and Comparative Literature,
(U of Wisconsin-Madison)

2001 Visiting Professor, Harvard University (Slavic Department)

Fall 2000 Chair, Slavic Languages, UW-Madison

1999-2000 Visiting Professor, Central European University (Budapest), Gender Studies Program

1999-2001 Director, The Cultural Translation Project
(Global Studies, UW-Madison)

1999 Director, International Writing Program, University of Iowa (position declined)

1997-99 Associate Chair, Slavic Languages,
UW-Madison

1996- 2001 Associate Professor, UW-Madison

1990- 1996 Assistant Professor, UW-Madison

1988-1989 Translation Coordinator, University of Iowa,
International Writing Program (USIA)

1984-1987 Teaching Assistant, University of Iowa,
General Education in Literature Program

1983 Research Assistant, University of Iowa, Creative Writing Program

Honors and awards:

Hilldale Faculty-Undergraduate Research Fellowship, 2008
Mellon Foundation, "Post-Human" (UW-Madison), 2008-2009
Mellon Foundation, "Monstrosity and Alterity" (UW-Madison), 2006-2007
Vilas Associate, UW-Madison (1999-2000)
Ford Foundation, "Legacies of Authoritarianism," Research Circle Startup Grant
Ford Foundation, "Media, Performance, Identity," Research Circle Startup Grant, 1998/99
Canada Council, Literary History Project Grant, (University of Toronto), 1996-2000
IREX Short-Term Travel Grant, 1995. (FR Yugoslavia)
Fellow, Institute for Research in the Humanties, UW-Madison, 1995
Global Cultures Course Development Award, UW-Madison, 1994
Graduate School Research Committee, UW-Madison, Summer Research Grant: 1993, 1994, 1997, 1998, 1999, 2001, 2002, 2003, 2004, 2005, 2006, 2008, 2008, 2009.
Hilldale Faculty-Undergraduate Research Fellowship, 1991, 2008
Best Literary Contribution in Yugoslavia, 1990
Writing Fellow, International Writing Program, University of Iowa, 1982

Professional activity:

Editor-in Chief, Serbian Literary Research (refereed academic journal), Novi Sad, (Serbia)
Academic Board Member, Ohrid State University (Macedonia) (2003-2008)
Academic Board Member, Banja Luka Communications College (Bosnia-Herzegovina) (2001-present)
PMLA Advisory Committee, 1998-2000,
Reader for: The Comparatist, Northwestern University Press, Penn State University Press, Central European University Press, Harcourt Brace Jovanovich, Peter Lang's "Balkan Series," Stanford University Press, PMLA, Slavic and East European Journal, Slavic Review, Journal of Popular Culture.
Member: MLA, AAASS, NASSS, ACLA, ICLA, M/MLA, AWP, Phi Beta Delta.


Не дирајте Булгакова

Професор Универзитета у Медисону Томислав З. Лонгиновић, аутор је студије која обједињује словенски културни простор

Словени, који су стално доживљавали ломове идентитета, никада нису једнаки сами себи, међутим писци кроз стваралачки акт реафирмишу јединствени културни словенски простор, каже Томислав З. Лонгиновић, професор на Одсеку за славистику и упоредну књижевност на Универзитету у Медисону, аутор књиге „Гранична култура, политика идентитета у четири словенска романа 20. века. Ово дело, које се код нас објављује двадесет година после америчког издања, објавио је „Службени гласник”, у преводу Дијане Митровић-Лонгиновић.

Аутор подробно анализира дела „Мајстор и Маргарита” Михаила Булгакова, „Фердидурке” Витолда Гомбровича, „Гробница за Бориса Давидовича” Данила Киша и „Живот је другде” Милана Кундере. Томислав З. Лонгиновић разматра ове књиге кроз идеју о јединственом културном идентитету средње и источне Европе, у оквиру које ниче гранична поетика. „Гранична поетика непрекидно преиспитује границе идентитета и идеологије, стварајући прозу која испитује мрачну одбојну страну историје, која је покренута супротстављањем појединца институционалним моћима”, пише аутор.

– Писци који су ушли у фокус мог интересовања „испали су из канона”, били су трн у оку политике и власти, док је њихово дисидентство било посебне врсте. Наиме, они се нису борили са званичним дискурсом, писали су због слободе. То је „трећи пут” у одбрани аутономности и слободе, право да се буде различит. Желео сам да понудим верзију постполитичког ангажмана у читању ових аутора, дефинишући словенску културу као граничну. Мој метод је психополитички, и то је начин одређења места књижевности у политичком дискурсу. Могао сам у овај избор да уврстим Солжењицина или Добрицу Ћосића, међутим они не спадају у овај код – објаснио је професор Лонгиновић.

Међутим, писци о којима се у овој студији разматра имају различите ставове према тотализму, идеологији, егзилу. Томислав З. Лонгиновић наводи пример Булгакова који никада није емигрирао, живео је пре у некој врсти унутрашњег егзила, писао је „Мајстора и Маргариту”, претпостављајући да ће рукопис остати у фиоци, знао је да та књига не може да буде објављена.

– Булгаков није био дисидент у класичном смислу те речи, због тога што га је Стаљин волео. Због драме „Дани Турбинових” Булгакову је стално претио гулаг, међутим сам Стаљин га је заштитио и рекао: „Не дирајте Булгакова”, сматрајући да је писац поштен у свом противљењу одређеним девијацијама у Совјетском друштву двадесетих и тридесетих година 20. века. Можемо да кажемо да је Гомбрович „најдемонскији” од свих наведених писаца, његов став био је противљење. Био је против комунизма, нацизма, а био је инспирисан својом хомосексуалношћу, својом сексуалном различитошћу, ствари је увек видео релативизовано са те своје позиције у егзилу, прво у Аргентини, а затим у Француској. Био је најрадикалнији у личном односу писца према друштву – објашњава Лонгиновић за наш лист, додајући:

– Наш Данило Киш, пак, није силом прилика постао дисидент. Он је у Француску отишао по свом нахођењу, а добио је све судске процесе који су се овде против њега водили, дакле успео је политички да се избори против својих противника. И случај Милана Куднере врло је занимљив, он јесте био нека врста класичног дисидента, јесте живео у Француској и после промена у Чехословачкој више тамо није хтео да се врати, чак више није писао на чешком. Појам граничног идентитета, ломови идентитета, прелазак из једног језика у други, прелазак из једне земље у другу, то је оно што мене занима.

Књига „Гранична култура” писана је тако да буде разумљива читалачкој публици у САД, која тек треба да се упозна са словенском културом. Због тога је ауторка превода на српски језик имала задатак да појединим стварима да префињеније финесе, да превод уклопи у променљиве финесе проблема идентитета.

По речима професора Лонгиновића, у Америци се словенска култура поистовећује са руском, и то је проблем мањих словенских култура, пољске, чешке, српске, што се дешава још од краја осамдесетих. „Можда је још једини од последњих одсека у Америци на којем се предају ове четири словенске књижевности и језици управо Одсек за славистику и упоредну књижевност на Универзитету ’Висконсин’ у Медисону. Сама литература и издаваштво у великој су кризи у САД, због тога што мало људи купује књиге, најпре због ’сајбер-револуције’ и доступности књига на интернету. Ту и тамо се пробију писци за које увек постоји занимање из нашег дела света. Недавно је објављена нова биографија Данила Киша од Марка Томпсона, која има добар пријем”, истиче Лонгиновић.  

Наш саговорник аутор је и књиге „Вампирска нација: насиље као културна имагинација”, која је 2011. године награђена у Америци као најбоља студија у оквиру јужнословенских студија. У овом делу, Лонгиновић разматра начин на који је мотив вампира коришћен за формирање представа о Балкану кроз историју.

Марина Вулићевић
Политика, 17. 5. 2013.

Melissa Bean

United States Congresswoman

Melissa Luburic Bean (born on January 22, 1962) is an American politician of Serbian descent who was elected to the United States House of Representatives in 2004. Bean graduated from Roosevelt University and is a Democrat, representing Illinois' 8th Congressional district in the northwestern suburbs of Chicago (map). She lives in Barrington with her husband and two children. She is president of a major consulting firm.

In 2002, Bean ran against 33-year 8th District Republican incumbent Phil Crane. She lost, but gained 43% of the vote—a stunning total since she received almost no funding from the national party. The 8th had long been considered the most Republican district in the Chicago area, and according to some in all of Illinois. Bean's performance was even more stunning since the 8th had reportedly been redrawn to protect Crane. Several former Republican primary opponents and Democratic general election opponents had their homes drawn into the neighboring 10th District.

Read more...
You are here: Home PEOPLE Prosopography Archimandrite Sebastian Dabovich