Bishop Maxim (Vasiljevic)

A talk delivered at a painting exhibit “Saved by Beauty: Dostoevsky in New York” at The Sheen Center

New York, April 5, 2022

Your Eminence Timothy Cardinal Dolan, Archbishop of New York of the Roman Catholic Church,

Your Grace Bishop Irinej of Eastern America of the Serbian Orthodox Church,

Very Reverend Archimandrite Nektarios Papazafiropoulos, Chancellor of the Greek Orthodox Archdiocese of America,

My sincere gratitude goes to His Eminence Archbishop Elpidophoros of the Greek Archdiocese, who embraced the proposal of sponsoring and promoting this crucial exhibit.

Критеријуми теологије Владике Атанасија Јевтића

Епископ Максим (Васиљевић)

Уводне напомене

Тешко је говорити о теологу какав је био Атанасије пред теологом какав је Епископ браничевски Игњатије. Обојица, и ту је олакшање, себе доживљавамо као ученике Владике Атанасија и митрополита Јована Зизјуласа.

Такође је тешко говорити о њему као „предмету интересовања” управо због тога што је он био личност, слободна личност. По речима Христа Јанараса:

Говорити о оцу Атанасију Јевтићу, мислим да није просто тешко, него је немогуће. Било које карактерисање, на пример, да је био Епископ херцеговачки, професор универзитета – јесу објективна звања, која бивају исцрпљена само на пољу индивидуалног, јер означавају неку особу са извесним особинама. Да бисмо упознали било ког човека, треба знати да је присуство човека догађај, јер се не ради просто о некој енергији, дејствима или особинама, него о догађају, односу.

Sermon on Sunday of Orthodoxy at Pan-Orthodox Vespers, St George Antiochian Church, Cicero IL, (a suburb of Chicago), March 13, 2022

Bishop Maxim (Vasiljevic) of Western Diocese

Your Eminences, Your Graces, dear brothers and sisters,

It is a joy to be here, united together in prayer on this special day celebrating the victory of truth and restoration of icons. Together, we have begun our Lenten journey with a week of prayer, fasting, and worship, seeking to strengthen our faith and renew our promise to God and His good will, His eudokia. Today, the inaugural week of Great Lent culminates in the celebration of the Sunday of Orthodoxy, a commemoration of the triumph of the true Faith with the final restoration of the Holy Icons to the churches in the year 843.

Significantly enough, our Orthodox Church has chosen the commemoration of the Seventh Ecumenical Council to be the Sunday of Orthodoxy. As is well known, this Council dealt with the issue of Icons, but it did not put forth any propositional definition of the faith. In declaring, “This is the faith of the Fathers; this is the faith which has sustained the oecumene,” the Council pointed to a form of “theology,” the icon, which was the liturgical experience of the community and required no subscription to conceptual or ideological statements. To be Orthodox means to enter in the universal liturgical concelebration and not to look for heresies around.

Episkop losanđeleski i zapadnoamerički Maksim (Vasiljević), povodom dva veka od rođenja i 140 godina od upokojenja slavnog pisca

Pojedini, među koje i sam spadam, veruju da dinamična i otvorena antropologija ovog klasika može da pomogne zbog toga što krši odbrambeni oklop savremenog ega i vodi s one strane ideoloških strasti.

Kad je pre četrdeset godina obeležavana stogodišnjica od upokojenja Dostojevskog, u njegovu čast su se širom sveta, kao i u tadašnjoj Jugoslaviji, održavale konferencije, predavanja i napisani su mnogi članci i knjige. Nikola Milošević, jeromonah Atanasije Jevtić i mnogi drugi vodili su vatrene debate oko karaktera i ideja velikog pisca. Nekad je Dostojevski bio inspiracija i u Holivudu. Šta se desilo sa 2021. godinom? Utisak je da epoha transhumane tehnologije nije dovoljno budna za rasprave o antinomičnosti života koje pred nas iznose romani Dostojevskog. Nije ni čudo. Živimo na ostacima jedne kulturne paradigme u agoniji. Kao da Dostojevski ne spada u lektiru digitalnog doba. No, da li je baš tako?

Слово Епископа Максима на исходу Атанасија Архијереја у Саборном храму у Требињу

6. март 2021. године

Рече Господ присутним Јеврејима:
Ја сам Хлеб Живота. Оци ваши једоше мãну у пустињи, и помреше.
Ово је Хлеб који силази с неба: да који од њега једе не умре.
Еванђеље по Јовану 6:48-54

Ако се запитамо које јеванђелско слово најбоље пристаје у овом литургијском помену пред ковчегом незаборавног Владике Атанасија, онда су то управо ове Господње речи из данашњег Јеванђеља.

Високопреосвећени Владико, Преосвећени Архијереји,

Часни Хоре Презвитера и Ђакона, благочестива црквена пуноћо,

Ако постоји моменат у времену када ове Господње речи добијају пуни смисао, то је онда овај садашњи тренутак Божанске Евхаристије. Садејством Духа Светога, свештеноначалством Митрополита Дабробосанског, саслужењем јерарахâ, презвитерâ и ђаконâ, учешћем народа месне Цркве и оних који су дошли издалека, „једно смо тело многи, пошто се сви од једнога хлеба причешћујемо“ (1 Кор 10:16-17).

The Eulogy from Bishop Maxim at the funeral of Hierarch Atanasije in the Trebinje Cathedral

March 6^th, 2021

“I am the bread of life. Your fathers ate the manna in the wilderness and are dead. This is the bread which comes down from heaven, that one may eat of it and not die.”
Gospel of St. John 6:48-54

If we ask ourselves which gospel words best fit this liturgical commemoration in front of the coffin of the unforgettable Bishop Atanasije, then these are precisely the words of the Lord from today’s Gospel.

Your Eminence, Most reverend hierarchs, honorable choir of presbyters and deacons, and pious fullness of the Church,

If there is a moment in time when these words of the Lord take on full meaning, then it is this present moment of the Divine Eucharist. Through the synergy of the Holy Spirit, the celebration of the Metropolitan of Dabro-Bosnia, the concelebration of hierarchs, presbyters and deacons, the participation of the people of the local Church and those who have come from afar, we have become “one flesh, for we all partake of the one bread” (1 Cor 10: 16-17).