A great man is one who collects knowledge the way a bee collects honey and uses it to help people overcome the difficulties they endure - hunger, ignorance and disease!
- Nikola Tesla

Remember, remember always, that all of us, and you and I especially, are descended from immigrants and revolutionists.
- Franklin Roosevelt

While their territory has been devastated and their homes despoiled, the spirit of the Serbian people has not been broken.
- Woodrow Wilson

Срби, чаробњаци под америчким кошевима

Средином прошлог века двојица Срба стварали су америчку професионалну кошарку. Здравко Бато Говедарица и Петар Пит Маравић су дриблинг и давање кошева претворили у уметност којој су се Американци дивили.

Да кошаркашка историја Срба и Американаца није повезана само утакмицама за златно и сребно одличје на светским првенствима и олимпијадама већ и мајсторима под кошевима који су стварали амерички професионални баскет сведоче имена двојице играча, Здравка Бате Говедарице и Питера Пита Маравића.

Први је играо за чувени Харлем и ушао у идеални тим САД, а други је и данас рекордер Америке са, просечно, 44 коша по утакмици. „Новости“ откривају ко су ови Срби, пионири америчке професионалне кошарке и чланови Куће славних спортиста света.

Син Ане и Тодора Говедарице, емигранта који је још пре Првог светског рата из Автовца у Херцеговини, преко Трста, емигрирао у САД, рођен је 1928. године у Чикагу. Одрастао је као најмлађе дете поред три сестре Данице, Дејзи и Жозефине, и брата Вилијема, који су га звали Бато. Здравко Говедарица је спортску каријеру започео још у средњој школи, где су скаути реномираног универзитета Де Пол из Чикага приметили његов таленат и понудили му пуну спортску стипендију и дрес клуба Блу Димонс из Прве дивизије НЦАА кошаркашке лиге. До краја школовања Бато је постао вођа и најбољи играч тима постижући на трећој години 11,5 поена по мечу, да би на завршној години студија 1951. постао водећи стрелац екипе са 14 поена у просеку – открива нам Радослав Раде Јокић, дипломирани спортски новинар и бивши кошаркаш.

.

Срби на Флориди су сачували свој језик

Путовања су добра школа али школа после свих школа, говорио је путописац Љубомир Ненадовић, а тиме се руководила и Гордана Пешаковић, професорка међународне економије на универзитету у Флориди. Наиме, као гостујући професор у великом броју земаља, после пет књига поезије, објавила је путописе „Бродови језде ка успеху”, коју је недавно објавио „Прометеј” из Новог Сада. У књизи се налазе утисци из више од 20 земаља, од далеког истока, преко Европе и Кариба, до Северне и Јужне Америке.

– На Флориду сам отишла на тромесечно постдокторско усавршавање 1993. Данас своје постдипломце водим широм света у оквиру предмета Међународни пројекат, каже Гордана Пешaковић и додаје:

–Студенти читају о економији, политици, култури једне земље и њеним билатералним односима саСАД. На крају семестра одлазимо у ту државу, где су нам домаћини министри, ректори, директори компанија. Били смо на Тајланду, у Индији, Сингапуру, Аргентини, Чилеу, Швајцарској, Данској, Мађарској, Чешкој, а 2004. посетили смо и Београд: Народну банку, Привредну комору, Економски факултет, „Делту”и Бели двор. Студентима се допала атмосфера града, и пожелели су да и познати америчкирепортер Рик Стивс обиђе Србију, пошто је већ био у земљама из окружења.

Наша саговорница наглашава да се диви студентима, који поред породице и посла, полажу 12 испита на магистратури, и још 15 на докторским студијама, и помиње занимљив тренд у САД, где људи често мењају своју професију, што код нас и није баш случај.

„Успешни пословни људи касније схвате да им недостаје теоријског знањa, и да би волели још нешто да науче, а можда и да промене професију. Жеља за знањем и сталним усавршавањем један је од разлога зашто САД већ дуги период јесте најразвијенија земља света”, каже професорка Пешаковић, која је имала чак 62-годишњег докторанда.

С обзиром на то да предаје Глобалне изазове савременог друштва, ако би требало да изабере један показатељ који условљава развој политичких, економских и друштвениходноса, или да каже „куда иде овај свет”, наша саговорница издваја демографска кретања.

„Занимљиво је пратити промене у структуристановништва. Наиме, ово је прва година у САД, у којој је број новорођених белих беба мањи од броја беба осталих раса. То ће имати значајан утицај на политичкe токове, јер ће та нова већина сутра гласати за своје интересе, каже Гордана Пешаковић и додаје:

„Од уједињења Немачке, али и разједињења СССР, Чехословачке и Југославије, многе земље, свакако и ове поменуте, нашле су се у ситуацији да озбиљно размишљају о редефинисању свог идентитетa. Уколико не знамо ко смо и шта хоћемо, како можемо кренути некуда. Све док ми незнамо свој државни интерес, и не промовишемога, ни свет не може да нас прихвати на озбиљан начин.”

Путовања, о којима је писала, додатно су је научила разумевању различитости. С разумевањем других култура и толеранцијом мањи су изгледи да дође до сукоба. Највећи извор неспоразума је, како сматра, страх који потиче из незнања.

„Колико нас свако путовање учи о некој земљи, толико нас учи и о нама самима. У Индији видите живот у целини. И онда почињете другачије да сагледавате проблеме који су вам се до јуче чинили огромни и непремостиви. У овој земљи најлепши су осмеси који упркос томе колико је живот тежак, одишу радошћу живљењa. Индију би човек морао да посети, јер по повратку, осети потребу да буде бољи човек”, каже Гордана Пешаковић и додаје:

„Без обзира колико човек посети земаља, код мене увек постоји жеља да земља из које сам потекла буде боља, и да људима из ове земље, буде боље. Отуда и жал у мени, јер док се други развијају, наша земља не напредује”

Наша саговорница наглашава да су Срби на Флориди успели да очувају наш језик и веру, и да својој деци пренесу богатство нашег фолклора. „Дирљиво је кад видите особу од 90 година која прича српски језик, без страног акцента, а рођена је у САД”, каже професорка.

Кад већ има прилику да преноси своје знање људима света и да они имају корист од тога, наша саговорница каже да осећа одговорност, спремност и жељу да знање пренесе и нашим људима и да на тај начин врати оно што је ова земља уложила у њу.

Мирјана Сретеновић
ПОЛИТИКА, објављено 12.09.2012

.

SA

 

People Directory

Téa Obreht

Téa Obreht was born in 1985 in the former Yugoslavia (Belgrade, Serbia), and spent her childhood in Cyprus and Egypt before eventually immigrating to the United States in 1997. Her writing has been published in The New Yorker, The Atlantic, Harper’s, Zoetrope: All-Story, The New York Times, and The Guardian, and has been anthologized in The Best American Short Stories and The Best American Non-Required Reading. Her first novel, The Tiger’s Wife, has been published by Random House on March 8 2011. She has been named by The New Yorker as one of the twenty best American fiction writers under forty and included in the National Book Foundation’s list of 5 Under 35. Téa Obreht lives in Ithaca, New York.

. Read more ...

Publishing

Knowing the Purpose of Creation through the Resurrection

Proceedings of the Symposium on St. Maximus the Confessor

The present volume is a collection of presentations delivered at the St Maximus the Confessor International Symposium held in Belgrade at the University of Belgrade from 18 to 21 October 2012. The Belgrade Symposium brought together the following speakers: Demetrios Bathrellos, Grigory Benevitch, Calinic Berger, Paul Blowers, David Bradshaw, Adam Cooper, Brian Daley, Paul Gavrilyuk, Atanasije Jevtić, Joshua Lollar, Andrew Louth, John Panteleimon Manoussakis, Maximos of Simonopetra, Ignatije Midić, Pascal Mueller-Jourdan, Alexei Nesteruk, Aristotle Papanikolaou, George Parsenios, Philipp Gabriel Renczes, Nino Sakvarelidze, Torstein Tollefsen, George Varvatsoulias, Maxim Vasiljević, Christos Yannaras, and John Zizioulas. The papers and discussions in this volume of the proceedings of the Belgrade Symposium amply attest to the reputation of Saint Maximus the Confessor as the most universal spirit of the seventh century, and perhaps the greatest thinker of the Church.

Read more ...