A great man is one who collects knowledge the way a bee collects honey and uses it to help people overcome the difficulties they endure - hunger, ignorance and disease!
- Nikola Tesla

Remember, remember always, that all of us, and you and I especially, are descended from immigrants and revolutionists.
- Franklin Roosevelt

While their territory has been devastated and their homes despoiled, the spirit of the Serbian people has not been broken.
- Woodrow Wilson

Exciting News from the Old Serbian Cemetery in Jackson

...I advise you then, to go to cemetery when others go. There are beautifully arranged Serbian cemeteries in America. They were arranged by the Serbian natives who considered cemeteries – as they should be considered – the holiest places after God's holy church. You should know how beautiful Serbian tombstones are at the monastery of St. Sava in Libertyville, then the two cemeteries in Pittsburg, St. Sava and St. George, then thecemetery that is the most known among Orthodox people in San Francisco (Serbian Benevolent Society), then that olden one in Jackson, in Los Angeles and other places.
Bishop Nikolai Velimirovich

This is a part of an answer written by the Holy Bishop Nikolai to a greiving mother who had lost her husband and children and does not know where they are burried. This entire answer is published in the American Srbobran. This advice of bishop Nikolai serves well as an introduction to this story about the cemetery in Jackson, California. Why? Jackson residents had a rare opportunity this summer to meet and host two religious education school teachers, from Serbia who spontaneously decided to dedicate their private visit to cousins in America, and their free time to the old cemetery in Jackson.Through the intensive and dedicated two-week work and their own action, they fullfilled and reminded all of us about these words of the Holy Bishop of blessed memory.

.
Read more ...

Saint Sava Cemetery in Jackson, California

The history of the oldest Serbian cemetery in America is related to the construction of the first Serbian Church on American soil and the important role of Archimandrite Sebastian Dabovich

St. Sava Church in Jackson, California, is recognized as the first consecrated Serbian Orthodox Church and cemetery on the North American continent. Serbian miners and their families were drawn to the Mother Lode and Amador County during the California Gold Rush 1849 seeking fortune and a new life. They would later found the parish in 1894.

In the mid 1860s the number of Serbian Orthodox in the area had grown significantly. In 1886 they formed the St. Sava Benevolent Society and purchased an acre of land on North Main Street in Jackson for a cemetery. This land was used as a cemetery for the Serbian people.

Meanwhile in San Francisco, the young Sebastian Dabovich (born Jovan Dabovich), an American born of Serbian parents, was ordained to the priesthood by the local Russian Orthodox bishop. Father Sebastian often journeyed to Jackson to baptize children and perform marriages. In 1893 he urged the faithful to organize and build a Church. Within one year, the building was complete. Bishop Nikolai of Aleutians and Alaska officiated at the consecration of the temple. The Russians donated the bell for the church which was cast in Jackson. It still peals in the belfry today.

.
Read more ...

Из једног одговора владике Николаја ожалошћеној мајци

У једном одговору у Американском Србобрану ожалошћеној мајци која се сахранила мужа и децу и не зна где су им гробови, владика Николај је написао следеће:

...Саветујем ти, дакле, иди на гробље кад и други иду. Има дивно уређених српских гробља у Америци. Уредили су их Срби староседиоци који су гробље сматрали – како и треба сматрати – најсветијим местом после храма Божјег. Да знаш како су красна српска гробља у манастиру Св. Саве, па у Питсбургу два, Св. Саве и Св. Ђорђа, па оно чувено међу свим православним народима у Сан Франциску (српског добротворног друштва) па оно прастаро у Џексону, у Лос Анђелесу, и на другим местима.

Но чуј да ти нешто испричам, што ти може послужити примером. Једних задушница ја сам ходио по огромном и величанственом гробљу београдском. Свуда око мене докле очима видиш блистале су хиљаде и хиљаде свећа као најлепше цвеће које људи могу посадити у земљу. У тим пламеновима ја сам читао радост умрлих који као тихо певаху: живи смо, живи смо! На крају гробља видех једну познату ми госпођу. Стајала је над неким занемареним гробовима са нечитким споменицима и хумкама без икаквих споменика. Над тим гробовима она беше запалила читаву руковет свећа. Она је скрушено гледала у те свеће и у њиховом треперењу читала радост оних под земљом. И плакала је. Упитах је, ко је од њених ту сахрањен? Нико, одговори она. Муж ми је, вели, скоро премештен у Београд, а сви наши покојници погребени су у месту његовог ранијег службовања. Ја, вели, не могу да одем тамо, далеко је, па сам ето дошла овде на ове непознате гробове и запуштене, да учиним другима што не могу својима. Ваљда ће Благи Бог примити ово и за моје. – Хоће, госпођо, хоће посигурно, рекох и удаљих се размишљајући: Боже, паметна народа! Шта све може човек научити од народа, наученог од Бога!...

.

Крсна знамења запостављена на гробљима

Рајко Д. Блажић, професор за уметност и консервацију СПЦ, и др Предраг Ристић, професор на Академији СПЦ, израдили типологију надгробних крсних знамења.

У доба комунизма, разбијена је и сама помисао о васкрсењу, а народ истеран из Цркве. Али, хтели не хтели, опет су на гробљу морали да се сретну и они који верујуи они који не верују. Они који су смело веровали, знали су како се моли и шта је део њихове молитве. Неверни су, уместо цркве добили „спомен-лопату” и празне речи пропаганде у често трагикомичним посмртним говорима и раштимовану плех музику.

Ово је теза верујућих: Рајка Д. Блажића, професора за уметности и консервацију СПЦ, и др Предрага Ристића, архитекте и професора на Академији СПЦ. Професори су, после бројних истраживања, одлучили да представе десет типова надгробних споменика, ликовно решених на основу историјске традиције црквених уметника и мајстора са наших простора, кроз векове уназад, али и у нашем времену. Њихов покушај је вредан пажње: они желе да бар покушају да спрече да гробља, као вечна коначишта, често изгледају као – дивља насеља живих.

.
Read more ...

People Directory

Zaviša Janjić

Zavisa I. Janjic is a leading scientist with the US National Oceanic and Atmospheric Administration. In 2007, Dr. Janjic was awarded the Francis W. Reichelderfer Award from the American Meteorological Society for his outstanding contributions to developments and implementation of the NOAA Environmental Modeling Center's regional weather prediction models (Eta and NMM). The numerical and parameterization schemes he developed ideally combine theoretical and technical solutions, as well as balance between elegance and practicality.

. Read more ...

Publishing

Serbian Americans: History—Culture—Press

by Krinka Vidaković-Petrov, translated from Serbian by Milina Jovanović

Learned, lucid, and deeply perceptive, SERBIAN AMERICANS is an immensely rewarding and readable book, which will give historians invaluable new insights, and general readers exciting new ways to approach the history​ of Serbian printed media. Serbian immigration to the U.S. started dates from the first few decades of 19th c. The first papers were published in San Francisco starting in 1893. During the years of the most intense politicization of the Serbian American community, the Serbian printed media developed quickly with a growing number of daily, weekly, monthly and yearly publications. Newspapers were published in Serbian print shops, while the development of printing presses was a precondition for the growth of publishing in general. Among them were various kinds of books: classical Serbian literature, folksong collections, political pamphlets, works of the earliest Serbian American writers in America (poetry, prose and plays), first translations from English to Serbian, books about Serb immigrants, dictionaries, textbooks, primers, etc.

Read more ...