A great man is one who collects knowledge the way a bee collects honey and uses it to help people overcome the difficulties they endure - hunger, ignorance and disease!
- Nikola Tesla

Remember, remember always, that all of us, and you and I especially, are descended from immigrants and revolutionists.
- Franklin Roosevelt

While their territory has been devastated and their homes despoiled, the spirit of the Serbian people has not been broken.
- Woodrow Wilson

Ненада зову да ради за „Аватар 2”

После успешне сарадње са студиом „Активижен” у игри „Кол ов дјути” Ненаду Гојковићу (28) понуђено да дизајнира оружје и возила за нови филм Џејмса Камерона.

Када му је пре две седмице стигао имејл из Холивуда, Ненад Гојковић је прво помислио да је можда реч о некој спам поруци. Испоставило се, међутим, да се филмска компанија Џејмса Камерона „Лајтсторм ентертејнмент” обраћа лично њему.

„Где живите? Да ли можете да радите у Лос Анђелесу?” питао га је Бен Проктер, уметнички директор познат по раду на филмовима „Аватар”, „Матрикс”, „Прометеј” и „Пирати са Кариба”. Тренутно је ангажован на наставцима „Аватара” и позвао је српског дизајнера да креира оружје и возила за други део научнофантастичне приче која се одиграва на планети Пандори.

– Био сам у неверици када сам добио имејл. Баш сам био узбуђен. Бен Проктер је рекао да бих радио реквизите, оружје и возила. Посебно ми је драго за возила и разне летелице, што ваздушне, што свемирске, јер то јаком волим да радим. Мада, ишао бих да радим и канту за ђубре за њих – каже у шали Гојковић (28), Београђанин коме су снови почели да се остварују пре две године.

Тада је самоуки дизајнер, који је учио из књига и са интернета, добио позив да ради за једну од најпознатијих видео-игара „Кол ов дјути” (Call of Duty). Студију „Активижен” допао се његов портфолио на онлајн платформи Artstation.com. Ангажовали су га да ради оружје, возила и такозване пропсе, предмете попут кутија и буради, за последњи наставaк „Infinity Warfare”.

Прво би му послали кратак опис шта им конкретно треба, уз фотографије као референцу. Онда би изабрали једну од његових десет скица и тако за сваки дизајн.

Радио је 18 месеци као фриленсер, из Београда. У случају „Аватара” претпоставља да би више волели да га виде у Лос Анђелесу јер велики холивудски студији неће да ризикују да слике негде „процуре”. Ипак, уколико буде проблема са визом, амерички филмаџија је навео да постоји могућност да Ненад Гојковић ради и одавде, из Србије.

Гојковића је почео да занима дизајн за индустрију забаве док је био средњошколац у електротехничкој школи. На интернету је нашао у то време једини сајт за ову област дизајна познату као концепт арт. Ишао је и на курс моделовања у школу коју је држао један наш познати дизајнер, али је после због родитеља, који тада нису веровали да цртање оружја може да буде профитабилно, уписао пољопривредни факултет. Напустио га је већ на другом семестру и посветио се својој страсти.

Када је почео да користи „Скечап”, пронашли су га људи из „Активижена”. Наш саговорник каже да је један од разлога што су га одабрали и то што ради у овом програму техником која је врло брза и ефикасна.

Млади дизајнер нада се да ће његов пример бити инспирација и мотивација за друге дизајнере који у Србији вредно и квалитетно раде. Да ће видети да није немогуће да се добију и највећи пројекти. Неки од њих су већ постигли успех. Милан Николић ради ликове за „Близард”, а Бојан Котурановић дизајн оружја за једну велику игру за познати студио, за сада под обавезом тајности.

– Све у свему, одлично се пробијамо у индустрији у коју смо малтене тек ушли и верујем да ће тако бити и убудуће – каже Гојковић.

Као сопствене узоре помиње ветерана Фенга Зуа, Сингапурца који је радио за „Ратове звезда”, и још много високобуџетних филмова, као и Сида Мида, који је радио дизајн возила за „Блејд ранера” Ридлија Скота, класика из 1982. године.

Не искључује ни могућност да једног дана ради дизајн за право оружје или аутомобиле, јер се, како каже, дешава да се представници ауто и војне индустрије обрате дизајнерима који раде за филм и видео-игре.

Дневнице и по 1.000 долара

Упитан да ли је у малим земљама јефтина радна снага и за индустрију забаве, Гојковић одговара да је и сам помислио да то може да буде један од разлога што су га позвали да ради за игру „Кол ов дјути”, али да је дизајн свакако пресудан.

– Постоји и неки стандард испод кога се не иде. Пријатељи из света кажу да не треба да потцењујемо себе зато што смо из Србије. Али искуство је важно. Дневнице за фриленс у овој професији крећу се између 300 и 1.000 долара, а тачна цифра зависи од тога на колико сте виском нивоу и о колико великом пројекту се ради – каже Гојковић.

Извор: Политика


SA

 

People Directory

Bishop Georgije (Djokić)

(1984–2015)

Bishop Georgije, baptized Djordje Djokić, was born on May 6, 1949 in the village of Crnjelovo, Bjeljina, of parents Krsto and Krunija. After elementary school he resided in the monasteries Tavna, Ozren and Kosijerevo. He completed monastic school in the Monastery of Transfiguration 1963/1964. From Savina Monastery he went to the Studenica Monastery and remained until 1966 when he went to School at the Ostrog Monastery. After finishing Monastic School he was tonsured into monastic rank at the Monastery Ozren on February 11, 1971 and was given the monastic name Georgije. He was ordained hierodeacon on February 15, 1971. In June 1971, he was appointed spiritual father of Tavna Monastery by Bishop Longin. From there he graduated from the Seminary in Sremski Karlovci and the Faculty of Orthodox Theology in Belgrade. While in England, Fr. Georgije was appointed by Bishop Lavrentije to serve the parish of Sts. Peter and Paul in Derby, England. While there he was elected Bishop for the Canadian Diocese, on May 16, 1984. On June 8, 1984, he was consecrated a bishop by Patriarch German and installed in 1984 at the St. Nicholas Cathedral in Hamilton.

Read more ...

Publishing

Serbian Americans: History—Culture—Press

by Krinka Vidaković-Petrov, translated from Serbian by Milina Jovanović

Learned, lucid, and deeply perceptive, SERBIAN AMERICANS is an immensely rewarding and readable book, which will give historians invaluable new insights, and general readers exciting new ways to approach the history​ of Serbian printed media. Serbian immigration to the U.S. started dates from the first few decades of 19th c. The first papers were published in San Francisco starting in 1893. During the years of the most intense politicization of the Serbian American community, the Serbian printed media developed quickly with a growing number of daily, weekly, monthly and yearly publications. Newspapers were published in Serbian print shops, while the development of printing presses was a precondition for the growth of publishing in general. Among them were various kinds of books: classical Serbian literature, folksong collections, political pamphlets, works of the earliest Serbian American writers in America (poetry, prose and plays), first translations from English to Serbian, books about Serb immigrants, dictionaries, textbooks, primers, etc.

Read more ...