A great man is one who collects knowledge the way a bee collects honey and uses it to help people overcome the difficulties they endure - hunger, ignorance and disease!
- Nikola Tesla

Remember, remember always, that all of us, and you and I especially, are descended from immigrants and revolutionists.
- Franklin Roosevelt

While their territory has been devastated and their homes despoiled, the spirit of the Serbian people has not been broken.
- Woodrow Wilson

Не заборављам своје корене и Србију

Наш глумац Дејан Јелача, који живи и ради у Њујорку, недавно овенчан наградом за најбољег глумца у филму „Blossoms of Faith” на филмском фестивалу у Вирџинији.

Добити награду за најбољег глумца у Америци, а да сте при том странац, није мала ствар, каже у разговору за „Политику” наш глумац Дејан Јелача. То је, како тврди, значајна потврда да оно што ради вреди и нема граница. Занимљиво је да је у награђеном филму „Blossoms of Faith” први пут играо Американца.

– Изненадио сам се јер ово заиста нисам очекивао. Морам да признам да су ми сузе кренуле од среће. После више од деценије боравка и рада у Њујорку, проглашен сам за најбољег глумца и то за првог одиграног Американца. Многима се то никада и не деси, колико год велики глумци били – искрено прича Јелача, који у паузама снимања, повремено ради и у Београду („Заборављени умови Србије” на РТС).

Невероватан је то осећај, преноси нам своје утиске и емоције. Када је чуо лепу вест, у првом тренутку је помислио да је реч о шали његових пријатеља.

– Ова награда ми отвара многа врата, даје другачији третман и положај – искрен је и открива да су после доделе награде уследили позиви за нове пројекте, тако да за неколико дана почиње да снима једну романтичну драму.

Недавно је у Њујорку завршио снимање филма „My Name is Udoka, a Nigerian not a Scammer” према сценарију и у режији Удеа Силажа, по истинитој причи. У овом остварењу игра несрећног расисту, шовинисту и манијака. После Кориолана, ово је сигурно, тврди, један од најкомплекснијих и најтежих ликова које је одиграо у његовој досадашњој глумачкој каријери. Снимали су на локацијама у Бруклину и премијера се очекује следеће године.

– Обожавам да играм карактере који су потпуно другачији од мене. У досадашњој каријери сам имао ту срећу. Осим изазова, ту је и жеља да осетим другачији живот и мислим другом главом. Тако најбоље пливам. Показало се да у томе имам највише успеха – прича глумац.

Следеће године требало би да почне са снимањем девете сезоне његове ауторске емисије „30 минута”, која се до недавно емитовала на ТВ Арт. Будући да је ова телевизија угашена, у преговорима је на ком каналу ће емисија наставити живот.

– Тужан сам што је овај канал угашен јер је био право оличење културе. Али, морамо даље, да заједничким снагама пропагирамо праве вредности. Моја емисија управо то и ради већ осам година. Већ увелико размишљам ко би отворио нову сезону. Нимало ми није лак задатак, јер толико великана сам угостио, да више не знам ко је њих достојан, да би био мој следећи гост – истиче наш саговорник

Додаје и да је од гостију у ТВ емисији много научио.

– Када успете да доведете уметнике попут Милене Дравић, Небојше Глоговца, Мирјане Карановић, Драгана Мићановића, Мише Јанкетића, Светозара Цветковића, Радмиле Живковић… онда морате да будете и више него поносни. Веровали или не, постоји велики број њих које нисам стигао да угостим, а велика ми је жеља да се нађем преко пута таквих професионалаца у деветој сезони. Списак је дугачак, али издвојио бих неке од наших заиста дивних личности: Емира Кустурицу, Матију Бећковића, Предрага Микија Манојловића…

Можда ће гледаоци „30 минута” видети управо ове људе у деветој сезони емисије јер Јелача никада не заборавља земљу одакле је потекао:

– Скоро 14 година сам у Америци, али не заборављам своје корене и моју Србију. Моја емисија је једна од мостова са мојом земљом. Полако пакујем кофере и долазим после Нове године. Ужелео сам се свог народа. Једва чекам!

Извор: Политика


People Directory

Petar D. Bubreško

Peter D. Bubresko, professor emeritus, fell asleep in the Lord December 3, 2006. He was an associate professor of French literature & language at Texas Tech University, Lubbock, Texas, which he joined in 1964-77. He earned his B.A. in 1933 and his M.A. in 1935 from the University of Belgrade. He also studied at the University of Grenoble in France (1933-34). He was a recipient of a scholarship from the French Government (1936-39), he studied at Sorbonne under the guidance of Paul Van Thiegen. He prepared in Paris a doctoral thesis on Yovan Dutchich, a study interrupted by WWII. He taught seven years at the junior college level in Yugoslavia and West Germany and later in the United States at St. Olaf College, Northfield, Minn (1960-63).

.
Read more ...

Publishing

Knowing the Purpose of Creation through the Resurrection

Proceedings of the Symposium on St. Maximus the Confessor

The present volume is a collection of presentations delivered at the St Maximus the Confessor International Symposium held in Belgrade at the University of Belgrade from 18 to 21 October 2012. The Belgrade Symposium brought together the following speakers: Demetrios Bathrellos, Grigory Benevitch, Calinic Berger, Paul Blowers, David Bradshaw, Adam Cooper, Brian Daley, Paul Gavrilyuk, Atanasije Jevtić, Joshua Lollar, Andrew Louth, John Panteleimon Manoussakis, Maximos of Simonopetra, Ignatije Midić, Pascal Mueller-Jourdan, Alexei Nesteruk, Aristotle Papanikolaou, George Parsenios, Philipp Gabriel Renczes, Nino Sakvarelidze, Torstein Tollefsen, George Varvatsoulias, Maxim Vasiljević, Christos Yannaras, and John Zizioulas. The papers and discussions in this volume of the proceedings of the Belgrade Symposium amply attest to the reputation of Saint Maximus the Confessor as the most universal spirit of the seventh century, and perhaps the greatest thinker of the Church. Twenty eight studies have been gathered in the present volume, which is organized into eight chapters, each of them corresponding to the proceedings of the Symposium, all of which are of intense interest and importance. Chapter One brings to light new evidence regarding the sources, influences, and appropriations of St Maximus’ teaching. His mediatorial role as one of the few genuinely ecumenical theologians of the patristic era is acknowledged and affirmed. Chapter Two offers some crucial clarifications on the relationship between person, nature, and freedom. In Chapter Three we find substantial discussion on body, pathos, love, eros, etc. New interpretive paradigms and insights are proposed in Chapter Four, while the next chapter presents the Confessor’s cosmological perspective in light of modern scientific discoveries. Some important ontological and ecclesiological issues are discussed in Chapter Six, while in Chapter Seven we are able to see what contemporary synthesis is possible through St Maximus’ thought. Chapter Eight offers further readings by engaging younger scholars who did not present their papers at the conference but whose studies were accepted by the organizers. In the final paper we find an important overview of the Symposium with a description of the conference’s flow. In an age of plurality and division, it is particularly important to know what our Tradition—shaped by the Fathers—can teach us. In any such endeavor, Saint Maximus the Confessor stands out as the most important theologian of the so-called Byzantine period. Yet his theology, assimilated and incorporated by Tradition, has relevance beyond any single historical period; in fact, the Confessor’s efforts to mediate between East and West distinguish his work as vital for contemporary theological discourse.