A great man is one who collects knowledge the way a bee collects honey and uses it to help people overcome the difficulties they endure - hunger, ignorance and disease!
- Nikola Tesla

Remember, remember always, that all of us, and you and I especially, are descended from immigrants and revolutionists.
- Franklin Roosevelt

While their territory has been devastated and their homes despoiled, the spirit of the Serbian people has not been broken.
- Woodrow Wilson

Кад студенти из Бостона дођу на Балкан

У јесен 2009. уписао сам докторат у Америци. Срећом, већ 2010. био сам асистент на летњем програму који води додипломце из Америке на Балкан. Те године смо ишли у Јасеновац, да видимо хрватску и српску (Доња Градина) верзију прошлости. Једва сам чекао да покажем студентима историјски контекст југословенске драме. Кад смо стигли у Доњу Градину, једва сам чекао да одемо. Практично није имало шта да се види, осим бројева жртава. У хрватском музеју Јасеновца, неколико студената је отворено коментарисало како је „све умивено”. Један је рекао: „Више верујем хрватској верзији. Они су понудили нешто више од табле са бројевима.” Студенти су свесни да долазе из најмоћније земље на свету коју сви желе да придобију за себе. Али, мало ко од њих ће посветити време читању озбиљних књига. Њихову пажњу имате док траје њихово путовање. Или ако снимите филм. Знате ли онај холивудски филм о геноциду над Србима? Знате ли било који?

.

Ове године шести пут ћу радити летњи програм. И ове године ћемо, као и претходних, обићи Сребреницу. Шетаћемо по мезарју, гледати потресан документарац у хладној, сабласној дворани, видећемо личне предмете жртава и читати потресна писма родбине. Било би добро да се што више Срба упозна с траумама и величином емоција које су обележиле модерно бошњачко друштво у Босни, али и у Србији. Комшије смо. Ако се боље упознамо, профитираћемо кроз знање. Отворити широм очи не значи предати се. Боље је више знати. Или је боље мање знати?

Међутим, где да одведем странце и студенте да се упознају са геноцидом над Србима? Водио сам их у Доњу Градину. Ништа. Кажу да се нешто тамо урадило од 2010. Сад сам гледао на интернету.

Ништа. Водио сам их у Братунац. Природно умрли Срби измешани са ратним жртвама, војним и цивилним! Нигде знака ни објашњења. У Кравици оронуо велики црни крст у спомен на српске жртве. Бројеви и ћирилица. Стотине хиљада странаца прођу поред њега на путу ка Сребреници. Не знају српски. Ни ћирилицу. Преводим студентима. Љубазни су. Али зашто би веровали пароли?

Где да дођу Бошњаци да се упознају са српским траумама и емоцијама? Где да дођу Срби?

Врхунац је приредио Београд, српска престоница. Кад смо долазили пре две-три године, налазим на интернету телефон...

– Добар дан, Музеј геноцида?

– Добар дан, изволите!

– Поштовање, имам овде групу америчких студената, па бих да их доведем ту код вас, да се упознају са геноцидом над Србима и...

– А, па лепо, али, видите, ми немамо сталну поставку.

– Аха... а шта имате?

– Па, имамо у ходнику оне фотографије деце из логора Јастребарско, па...

– И то је све!?

– Па, имамо канцеларије...

Нисам слушао даље. И нисам се јавио. Тад нису имали ни сајт, сад имају, али погледајте га сами.

Свеукупна српска активност око геноцида над Србима свела се на Одбор СПЦ под епископом Јованом (Ћулибрком). „Мало руках, малена и снага.” Он се борио да одржи Пећку патријаршију годинама, а сад покрива ратом упропашћену западну Славонију. У Њујорку животари Истраживачки институт о Јасеновцу. Био сам на њиховом скупу у сали српске цркве у Њујорку пре две године. Просек година говорника и публике је био већи од броја присутних. Дрвена кутија за прилоге. Продаје се књига о одбрани Слободана Милошевића. Успели су, додуше, да се постави споменик негде у Њујорку. Никада нисам видео слику на „Фејсбуку” или „Твитеру”. Тражим на „Гуглу”, тешко иде. Дакле, не постоји. Ни у дијаспори нема музеја геноцида над Србима. Нема ни филма. Од 1945. до 2015. Бројимо од 1 до 70. За то време размислимо – ко нас је спречавао? Ко нас спречава?

На коју адресу да одведем студенте ове године?

докторанд политичких наука, Нортистерн универзитета у Бостону
Политика, 28. 4. 2015.

SA

 

People Directory

Bishop Georgije (Djokić)

(1984–2015)

Bishop Georgije, baptized Djordje Djokić, was born on May 6, 1949 in the village of Crnjelovo, Bjeljina, of parents Krsto and Krunija. After elementary school he resided in the monasteries Tavna, Ozren and Kosijerevo. He completed monastic school in the Monastery of Transfiguration 1963/1964. From Savina Monastery he went to the Studenica Monastery and remained until 1966 when he went to School at the Ostrog Monastery. After finishing Monastic School he was tonsured into monastic rank at the Monastery Ozren on February 11, 1971 and was given the monastic name Georgije. He was ordained hierodeacon on February 15, 1971. In June 1971, he was appointed spiritual father of Tavna Monastery by Bishop Longin. From there he graduated from the Seminary in Sremski Karlovci and the Faculty of Orthodox Theology in Belgrade. While in England, Fr. Georgije was appointed by Bishop Lavrentije to serve the parish of Sts. Peter and Paul in Derby, England. While there he was elected Bishop for the Canadian Diocese, on May 16, 1984. On June 8, 1984, he was consecrated a bishop by Patriarch German and installed in 1984 at the St. Nicholas Cathedral in Hamilton.

Read more ...

Publishing

The One and the Many

Studies of God, Man, the Church, and the World today

by Metropolitan John D. Zizioulas

This volume offers a collection of Zizioulas articles which have appeared mostly in English, and which present his trinianatarian doctrine of God, as well as his theological account of the Church as the place in which freedom and communion are actualized. The title, The One and the Many, suggests the idea of a profound relationship that exists between the Persons in the Holy Trinity, between Christ and the Church, between one Catholic Church and many catholic Churches. On each of these levels of communion, each one is called to receive from one another and indeed to receive one another. And while this is understandable at the Triadological and Christological levels, it raises all sorts of fundamental ecclesiological questions, since the highest point of unity in this context is both the mutual ecclesial-eucharistic recognition and agreement on doctrine and canonical-eccelesiological organization.

Read more ...