A great man is one who collects knowledge the way a bee collects honey and uses it to help people overcome the difficulties they endure - hunger, ignorance and disease!
- Nikola Tesla

Remember, remember always, that all of us, and you and I especially, are descended from immigrants and revolutionists.
- Franklin Roosevelt

While their territory has been devastated and their homes despoiled, the spirit of the Serbian people has not been broken.
- Woodrow Wilson

Роман о Ђорђу Шагићу

Ново издање романа Владислава Бајца „Бекство од биографије”, објавила је издавачка кућа „Архипелаг”. Овај роман, чији је поднаслов – Живот у осам имена, прича је о Ђорђу Шагићу, првом Србину који је званично усељен у Америку, пре тачно два века. Шагић је током узбудљивог живота променио осам имена и низ занимања која су променила ток историје Сједињених Америчких Држава, али и Србије и Европе.

Према речима уредника издања Гојка Божовића, Ђорђе Шагић јунак је са осам имена и са осам биографија, и баш те промене имена код овог јунака представљају његову суштинску потрагу за апсолутном слободом.

Од 1795. до 1873. године јунак Бајчевог романа „Бекство од биографије” користио је осам имена и презимена – Ђорђе Шагић, Georgius Schagics, Ђорђе Рибар, Џорџ Фишер, Grecus/Greco-Amerikanus, Хорхе Фишер, Гео. Фишер, Георгиј Шагић.

.

Оно што је Ђорђе Шагић урадио у 19. веку било би превише и за неког од наших амбициозних савременика. Прешао је пут од Карловачке богословије, коју је напустио да би учествовао у одбрани Београда од Турака, а „закаснивши на револуцију” пошао је у свет. И то преко Немачке, до Америке, у којој је променио много имена, занимања и градова, па и до Панаме и Мексика.

Учествовао је у отцепљењу Тексаса од Мексика и у стварању декларације о његовој независности.
Аутор Владислав Бајац, ослушкујући ново издање свог романа „Бекство од биографије” закључио је да је његов јунак Ђорђе Шагић права мера за авантуристички дух, и да је обиље грађе и података о томе шта је све створио у ствари дефиниција за једну ирационалну, незаустављиву, креативну, животну енергију.

– Ђорђе Шагић одбацио је мантију, и у руке узео оружје. Био је генерал армије Новог Мексика и мајор америчке војске, директор царине и судија, био је везан за новинарство, штампарство. Вршио је комасацију земље у Калифорнији и стварао српску колонију, помогао је подизању прве српске цркве Свети Сава у Џексону 1864. године. Био је познат и као масон. За себе је говорио да је по рођењу Србин, по духу Мексиканац, по карактеру Тексашанин, по држављанству Американац. Читавог живота остао је везан за Србију. Његова бекства суштинска су удаљавања не од биографије, већ од политике, јер је сваки пут избегао неку од пресудно важних политичких функција у Америци – рекао је Владислав Бајац.

Два века од усељења Ђорђа Шагића у Америку биће обележено у САД и код нас 28. јуна, премијером документарног филма „Живот у осам имена”, редитеља Миодрага Коларића, насталог у продукцији РТС-а, и уз помоћ амбасаде САД у Србији. Редитељ Коларић изјавио је да није било лако свести обиље биографских података о Ђорђу Шагићу на 55 минута документарног филма, а да су му као извор информација најпре послужили Шагићеви мемоари под именом Џорџа Фишера, као и овај роман Владислава Бајца.

Политика, 8. 5. 2014.


SA

 

People Directory

Stefan Kapicic

Stefan Kapicic was born in Koln, Germany, where he lived for 3 years while his father played professional Basketball. His family returned to Belgrade, Serbia, where he attended high school and later enrolled in the Academy of Philosophy; studying World Literature for two years. Stefan's mother, Beba Zugic is a well known actress in Serbia and with her influence, he grew up wanting to act.

.
Read more ...

Publishing

Serbian Americans: History—Culture—Press

by Krinka Vidaković-Petrov, translated from Serbian by Milina Jovanović

Learned, lucid, and deeply perceptive, SERBIAN AMERICANS is an immensely rewarding and readable book, which will give historians invaluable new insights, and general readers exciting new ways to approach the history​ of Serbian printed media. Serbian immigration to the U.S. started dates from the first few decades of 19th c. The first papers were published in San Francisco starting in 1893. During the years of the most intense politicization of the Serbian American community, the Serbian printed media developed quickly with a growing number of daily, weekly, monthly and yearly publications. Newspapers were published in Serbian print shops, while the development of printing presses was a precondition for the growth of publishing in general. Among them were various kinds of books: classical Serbian literature, folksong collections, political pamphlets, works of the earliest Serbian American writers in America (poetry, prose and plays), first translations from English to Serbian, books about Serb immigrants, dictionaries, textbooks, primers, etc.

Read more ...