A great man is one who collects knowledge the way a bee collects honey and uses it to help people overcome the difficulties they endure - hunger, ignorance and disease!
- Nikola Tesla

Remember, remember always, that all of us, and you and I especially, are descended from immigrants and revolutionists.
- Franklin Roosevelt

While their territory has been devastated and their homes despoiled, the spirit of the Serbian people has not been broken.
- Woodrow Wilson

Radivoje Živadinović

Radivoje Živadinović

Radivoje Živadinović rodjen је 15. februara 1901. godine u Beogradu, gde је završio osnovnu školu i gimnaziju. Ро položenoj maturi 1919. godine i provedena dva semestra na Univerzitetu u Beogradu otišao је, krajem 1920, па Filozofski fakultet Uпiverziteta u Berlinu па nastavak studija. Na ovom fakultetu - odsek Hemija - odbranio је doktorsku disertaciju "Übеr imidoaether, imido- und oximidothiolaether" 1929. godine. Za suplenta gimnazije postavljen је 1931. godine i dodeljeп na rad kao asistent Tehnološkom odseku Tehničkog fakulteta u Beogradu.

Asistentski ispit položio је 1935. godine па Uпiverzitetu Кraljeviпe Jugoslavije u Zagrebu, а 1946. godine postavljen је za docenta predmeta Neorganska hemija nа Tehničkom fakultetu. Iste godine prešao је nа Farmaceutski fakultet. Оn је prvi stalni nastavnik Neorganske hemije od osпivanja Farmaceutskog fakulteta u Beogradu. Као pomoćnik urednika radio је na uredjivanju naucno-strucnog časopisa Glasnik hemijskog društva u periodu 1931-1949. godiпa. Profesor Radivoje Živadinović otišao је 1957. godine u SAD.

Odabrani radovi:

Živadinović, R.D., Jorgović, Ј., Kostić, I., Ristić, S.: Bazični aluminijumnitrati. Glasnik hem. društva 1953; 18(1): 57-59.
Živadinović, R.D., Djukanović, А.В.: Bazni aluminijumnitrati. Acta Pharm. Jugosl. 1956; 6: 183-184.

Izvor: "60 godina Farmaceutskog fakulteta u Beogradu", monografija, str. 272, 2005.

Latest Articles

People Directory

Archimandrite Sebastian Dabovich

Archimandrite Sebastian Dabovich

Archimandrite Sebastian Dabovich
SERBIAN ORTHODOX APOSTLE TO AMERICA
by Hieromonk Damascene (Christensen)
St. Herman of Alaska Monastery, Platina, California

1. An Apostle of Universal Significance

Born during the presidency of Abraham Lincoln, Archimandrite Sebastian Dabovich has the distinction of being the first person born in the United States of America to be ordained as an Orthodox priest,[1] and also the first native-born American to be tonsured as an Orthodox monk. His greatest distinction, however, lies in the tremendous apostolic, pastoral, and literary work that he accomplished during the forty-eight years of his priestly ministry. Known as the "Father of Serbian Orthodoxy in America,"[2] he was responsible for the founding of the first Serbian churches in the NewWorld. This, however, was only one part of his life's work, for he tirelessly and zealously sought to spread the Orthodox Faith to all peoples, wherever he was called. He was an Orthodox apostle of universal significance.

Publishing

Poemes de Jovan Dučić / Песме Јована Дучића

Poemes de Jovan Dučić

Translated into French by Petar Bubresko. Bilingual edition (French and Serbian)

The first bilingual edition translations of poems in French of this prince of Serbian poetry. These translations of poems Dučić meet two objectives: to publicize the work of the poet to Francophone readers and pay tribute to both the Serbian language Dučić and French language to which the great poet and Petar Bubreško were passionately attached. This book is dedicated to Leposava Bubreško (1923-2013) professor Bubreško’s wife who wanted so much this work to be published.

Publishers: Sebastian Press, Vidoslov, and Metokhia

216 pages, soft bound, published in 2015, price $15

Песме Јована Дучића

На француски језик превео проф. др Петар Д. Бубрешко

Ова књига је посвећена Лепосави Бубрешко (1923-2013), супрузи професора Петра Д. Бубрешка, која је толико желела да ово дело изађе на светлост

Саиздавачи: Видослов, Требиње и Metokhia, Paris

ПОЕЗИЈА

Мирна као мрамор, хладна као сена,
Ти си бледо тихо девојче што снева.
Пусти песма других нека буде жена,
Што по нечистим улицама пева.

Ја не мећем на те ђинђуве са траком,
Него жуте руже у те косе дуге:
Буди одвећ лепа да се свиђаш сваком,
Одвећ горда да би живела за друге.

Буди одвећ тужна са сопствених јада,
Да би ишла икад да тешиш ко страда,
А чедна, да водиш гомиле што нагле.

И стој равнодушна, док око твог тела,
Место китњастог и раскошног одела,
Лебди само прамен тајанствене магле.

Wikipedia