A great man is one who collects knowledge the way a bee collects honey and uses it to help people overcome the difficulties they endure - hunger, ignorance and disease!
- Nikola Tesla

Remember, remember always, that all of us, and you and I especially, are descended from immigrants and revolutionists.
- Franklin Roosevelt

While their territory has been devastated and their homes despoiled, the spirit of the Serbian people has not been broken.
- Woodrow Wilson

Мејбл Грујић

Мејбл Гордон Данлоп Грујић (Mabel Gordon Dunlop Grouitch) (Кларксбург, Западна Вирџинија, 13. август 1872 - Вашингтон, 13. август 1956) била је жена српског дипломате Славка Грујића, велика српска добротворка и добровољна медицинска сестра при Црвеном крсту у Србији током Првог светског рата.

Мејбл Грујић рођена је као Мејбл Гордон Данлоп (енгл. Mabel Gordon Dunlop) 13. августа 1872. године у Кларксбургу, Западна Вирџинија. Отац јој је био инжињер и високи чиновник америчке железнице. У Америци је завршила колеџ, где се посебно занимала за уметност и археологију. Као ђак је сарађивала са омладинским листовима и часописама где су објављени њени запажени чланци. Након тога је добила стипендију за студије у Француској и Грчкој.

Године 1901. Мејбл је отишла на студије Археологије у Атину, где је упознала српског дипломату Славка Грујића. Након тога је боравила у Цариграду, где је упознала Енглескињу Елодију, жену Чедомиља Мијатовића, који је у то време радио на султановом двору. Елодија је Мејбл оставила снажан утисак и преко ње је упознала српску историју и српске народне песме. Године 1902. се вратила у Србију и удала се за Славка Грујића. Често су путовали због његовог посла, па је изгубила место предавача класичне археологије. Априла 1913. је путовала са мужем и неколицином пријатеља по Косову и Старој Србији. Обишли су Куманово, Скопље, Приштину, Грачаницу и Косово Поље.

Добротворни рад

Мејбл је највећи део свог живота посветила афирмацији Србије у иностранству, посебно у Америци и Великој Британији. Она је личност за коју се у Србији, у преписци најважнијих људи оног времена говорило једноставно „Госпођа”. Њујорк тајмс о њој пише као о „Американки која се са огромном страшћу бори за "усвојену" земљу свог супруга, српског дипломате, др Славка Грујића”. Током Балканских ратова прикупљала је велику помоћ за Србију. Прва добротворна акција је било прикупљање средстава за подизање Дома ученица средњих школа у Крунској улици (1912).

Држала је предавања широм Сједињених америчких држава. Највећи амерички листови су објављивали њене интервује о српском народу, историји, обичајима, народним песмама, војсци и држала предавања, на које је долазила америчка елита.

Позвала је Михајла Пупина и америчког председника Вудроа Вилсона да помогну. На Универзитету Принстон 1912. године одржала је предавање о будућности Србије, пред неколико хиљада студената.

У Америци је успела да прикупи велике прилоге, које је доносила у Србију и предавала га Црвеном крсту, Београдском женском друштву, Колу српских сестара и другим установама. Након Балканских ратова Коло српских сестара је у знак захвалности изабрало Мејбл Грујић за свог почасног члана.

Ангажовање током Првог светског ратa

По избијању Првог светског рата позвала је епископа Николаја Велимировића који је одржао 1915. године сто двадесет ватрених беседа у исто толико америчких градова и скупио хиљаде долара помоћи, као и хиљаде добровољаца. Основала је Одбор госпођа у циљу прикупљања средстава за Девојачку школу, а са Михајлом Пупином основала је у Њујорку 1915. године Српски пољопривредни комитет за помоћ. За време Славковог дипломатског службовања у Лондону покренула је Српски потпорни фонд (1917) и од прикупљених средстава купљен је санитетски материјал за болнице по Србији.

Мејбл Грујић основала је 1914. године болницу Светог Јована, окупила малу групу добровољних болничарки, међу којима је била и Флора Сандс и 10. августа исте године упутила се са својом екипом у Србију. Путовали су бродом од Марсеја до Солуна и то све време трећом класом, како би уштедели што више новца од прикупљене помоћи и донели га у Србију. Чим су стигли у Србију распоређени су у рагујевцу и одмах почели са радом. Мејбл Грујић такође је била од велике помоћи и код организовања рада Америчке мисије у Србији.

Послератни период

И после рата је наставила да помаже Србију.

Заједничким напорима Мејбл и Славко Грујић успели су да од Карнегијеве фондације 1920. године добију 100.000 долара, како би се сазидала Универзитетска библиотека „Светозар Марковић”.

Са супругом је основала летњи Американски дом за српску сирочад у Селцу, на Јадрану, 1923. године. Дом је основан тако што су закупили један дворац, који су адаптирали и потпуно опремили. Био је посвећен успомени на Американце који су изгубили свој живот на тој територији, а Мејбл се лично ангажовала као директорка дома и надгледала његов рад. Дом је замишљен као стационар за опоравак болешљиве и анемичне ратне сирочади. У њему је првобитно било смештено 40 деце, а током прве године кроз дом је прошло 240 деце из Београда и других крајева Србије, али и из Загреба и Љубљане.

У Србији је наставила да живи и након мужевљеве смрти 1937, све до почетка Другог светског рата 1941, када се преселила у Њујорк. Након рата је основала фондацију за школовање деце, потомака Јеврема Грујића.

Умрла је 13. августа 1956. године у Универзитетској болници Џорџтаун у Вашингтону од леукемије.

Сећања

У београдском позоришту КПГТ, у режији Љубише Ристића, 2014. године припремана је представа о животу и раду Мејбл Грујић. Ова представа која је била најављена у оквиру позоришне сезоне КПГТ-а „Лет изнад соколовог гнезда ̶ Храбри стари свет“ нажалост није никад изведена. Српска књижевница која живи у Америци, Маја Херман Секулић објавила је роман „Ma Belle“ (Службени гласник, 2015), инспирисан животом и делом Мабел Грујић. Ради се о до сада неистраженој биографији Мабел Грујић, жене која је активно учествовала у бурним догађајима новије српске прошлости, а која је кроз књигу Маје Херман Секулић проговорила у првом лицу. Роман је преведен на енглески језик и објављен 2016. године у издању издавачке куће Геопоетика.

Извор: Википедија


SA

 

People Directory

Téa Obreht

Téa Obreht was born in 1985 in the former Yugoslavia (Belgrade, Serbia), and spent her childhood in Cyprus and Egypt before eventually immigrating to the United States in 1997. Her writing has been published in The New Yorker, The Atlantic, Harper’s, Zoetrope: All-Story, The New York Times, and The Guardian, and has been anthologized in The Best American Short Stories and The Best American Non-Required Reading. Her first novel, The Tiger’s Wife, has been published by Random House on March 8 2011. She has been named by The New Yorker as one of the twenty best American fiction writers under forty and included in the National Book Foundation’s list of 5 Under 35. Téa Obreht lives in Ithaca, New York.

.
Read more ...

Publishing

Christ - The Alpha and Omega

The Serbian Orthodox Diocese of Western America is pleased to announce the publication of an outstanding book by Bishop Athanasius Yevtich, a disciple of the great twentieth-century theologian Archimandrite Justin Popovich. Bishop Athanasius' thought combines adherence to the teachings of the Church Fathers with a vibrant faith and a profound experience of Christ in the Church.

Christ - The Alpha and Omega is the first of a planned collection of works of contemporary Serbian theologians. It is an anthology of Bishop Athanasius' articles which have appeared in Serbian, Greek, French, English and Russian. Focusing on themes central to Christian patristic Triadology, Ecclesiology and Anthropology, the book reveals the ultimate purpose of man and the universe, and speaks of how each of us can realize this purpose within the divine-human community of the Orthodox Church. Bishop Athanasius reminds us that the God-man Jesus Christ is the Beginning and the End of all things, and that we must seek our own end, goal, and fulfillment in Him.

.
Read more ...