A great man is one who collects knowledge the way a bee collects honey and uses it to help people overcome the difficulties they endure - hunger, ignorance and disease!
- Nikola Tesla

Remember, remember always, that all of us, and you and I especially, are descended from immigrants and revolutionists.
- Franklin Roosevelt

While their territory has been devastated and their homes despoiled, the spirit of the Serbian people has not been broken.
- Woodrow Wilson

Александар Кесић - главни играч Универзитета Чарлстон у Западној Вирџинији

Александар Кесић (23) кошарком је почео да се бави пре више од десет година, а пут га је преко школе Партизана, Звездаре и Житка одвео до Америке. Четврти разред средње школе завршио је у Хентигтнону после чега је уписао колеџ Ајона у Њујорку. Уследила је повреда и пауза од једне године, а данас је главни играч Универзитета Чарлстон у Западној Вирџинији.

.

– Прве године на факултету изабран сам у најбољу петорку тима, састављеног од играча који су тек уписали студије. Ове сезоне освојили смо нашу конференцију и пласирали се на завршно Национално такмичење Америке. Такође, уврштен сам у другу петорке лиге, као и у другу петорку завршног турнира – каже за „Политику” Кесић, други стрелац Чарлстона (просек 14,6 поена), први скакач (6,5) и први по проценту шута за три поена (49 %).

Национална колеџ спортска федерација (НЦАА) у кошарци има три дивизије, свака од њих има око 16 конференција и више од хиљаду екипа:

– Све је подељено по областима. Примера ради конференција у којој игра мој тим, обухвата Вирџинију, Западну Вирџинију, Кентаки и Охајо – објашњава Кесић. – Дивизије нису организоване по принципу да тим који освоји нижи ранг улази у виши. Потребно је да колеџ испуни одређене услове, почев од финансијских, инфраструктурних, образовних и спортских. Није реткост да екипа из друге дивизије победи неку из прве, једноставно има јачи тим, али не испуњава неке од наведених услова за напредак у виши ранг.

На крају сезоне најбоље екипе из сваке конференције широм Америке састају се на завршном турниру, популарном „мартовском лудилу”:

– Током целе сезоне прате се игре екипа из свих делова Америке. Победник сваке од конференција има осигурано место на завршници, а уколико остале екипе покажу квалитет постоји шанса да из једне конференција на „мартовско лудило” оде и по четири екипе. О томе одлучују ранг листе и тимови састављени од тренера, бивших играча, новинара и скаута. Ако они процене да имате квалитет нађи ће те се на завршници.

У тек окончаној сезони екипа за који наступа Александар Кесић освојила је „Маутин ист” конференцију и обезбедила пласман на велику завршницу:

– Нашли смо међу 64 најјача тима Америке. Ово је за нас била друга узастопна година учешћа на „мартовском лудилу” и друга сезона коју смо завршили међу 25 најбоља колеџа у земљи.

У сезони у којој је наговестио велике могућности Кесић се нашао међу 50 најпрецизнијих шутера читавог такмичења (57 одсто из игре):

– Велику захвалности дугујем мојим саиграчима. Напредовао сам доста у односу на прву годину, али заиста то не би могао без њих. Играо сам са одличним кошаркашима, који су пре свега сјајни људи.

У годинама иза нас велики број младих кошаркаша са простора Балкана обрео се у Америци:

– Сусрео сам се са доста играча из наше земље и околних земаља. Примера ради са Николом Гајићем из Републике Српске сам играо и Житку, а он је данас један од најуспешнијих играча колеџ кошарке у Америци. Дипломирао је, играо је у првој дивизији и нашао се на ширем списку репрезентације БиХ.

Услови тренирања, учења и животa су далеко изнад онога што се виђа код нас:

–Американци воде велику бригу о спортистима и све је подређено њима и њиховом успеху. Камп у коме живите је одлично организован, све вам је почев од амфитеатара за предавања до сала за тренирање на пет минута шетње. Тренинзи су у предсезони два пута дневно, док у току сезоне тренирате после предавања. Утакмице су суботом, а недеља је дан предвиђен за одмор, што је прописано и правилима лиге. Такође, имате и број сати предвиђен за тренирања у току сезоне, како не би дошло до превеликог форсирања играча и повреда. Када идете на гостовања, са вама су увек асистенти који вам помажу око учења и обавеза на факултету и увек су ту за вас.

Ипак жеља младог кошаркаша је повратак у Србију, где жели да се професионално бави кошарком и једног дана заигра репрезентацију:

– Остале су ми још две године студија, укључујући и мастер. Дипломираћу у децембру, али су ми са факултета омогућили да играм кошарку и за време мастер студија. Уколико се покажем добро и будем на задовољавајућем нивоу, моја је жеља да заиграм професионалну кошарку и да једног дана обучем дрес са државним грбом.

Политика, 27. 6. 2014.
Фотографија: Шампионски прстен из „Маунт ист” конференције: Александар Кесић испред „Политике” (Фото Зоран Аксентијевић)


SA

 

People Directory

Marta Milosevic-Brankovic

Marta Milosevic-Brankovic was born in Belgrade, Serbia. She has captured the attention of audience and critics alike since her concerto debut at Ganz Rudolph Hall in Chicago in 2005 where one of the most famous pianists alive, Abbey Simon (Professor at the Juilliard School) personally attended the concert and highly acclaimed her performance of Bach and Chopin. At the age of six Marta took her first piano lesson and already a year later she played her first public concert. She was 21 when she graduated at the Music Art Academy in Belgrade as the youngest student with the highest GPA in the generation. She received her early musical training in class of Russian Professor Jakuthon Mlhailovich, a graduate from the Moscow Conservatory. At the same time she has also completed Media studies at the University of Art in Belgrade. During her studies, she worked with eminent artists from her country and auended a number of piano master courses of the following Professors: Sijavus Gadzijev (Moscow). Tamara Stefanovic (Koeln). Dr. David Abot (Zurich-New York), Dr. Tatjana Rankovich (New York), Dr. Omitry Rachmanov (Chicago-New York) and many others.

Read more ...

Publishing

The Hagia Sophia

The Mystical Light of the Great Church and its Architectural Dress

by Charalambos P. Stathakis

Dear reader, as you run like the rest of us along the dizzy main road, stop, stay aside for a while. Let the others be dizzy, and take the secret underground trail, which will lead you through the dewdrops of the leaves, the crystal smile of the sun, the city’s underground galler- ies, your knowledge, and your feelings, to the doorstep of the Hagia Sophia. Because all dew- drops, all sunrays, and all beauty lead there. That is what you will be told by my friend, the author, whom I am fond of and whom I send you to, Charalambos Stathakis: the doctor, the warm and humane researcher, the scientist devoted to his work and his patients, who has given a series of scientific papers, who, nevertheless, retains a nest of beauty untouched in his heart, which makes him outstanding—even though he is not a specialist in architecture, nor a historian, nor a theologian, nor a Byzantinist—it makes him stand out in all these together and in entirety.

Read more ...