A great man is one who collects knowledge the way a bee collects honey and uses it to help people overcome the difficulties they endure - hunger, ignorance and disease!
- Nikola Tesla

Remember, remember always, that all of us, and you and I especially, are descended from immigrants and revolutionists.
- Franklin Roosevelt

While their territory has been devastated and their homes despoiled, the spirit of the Serbian people has not been broken.
- Woodrow Wilson

Темељи од књига

Код ге­не­ра­ци­ја гле­да­ла­ца од­ра­слих на нај­по­лу­лар­ни­јим хи­то­ви­ма хо­ли­вуд­ске фа­бри­ке сно­ва раз­вио се је­дан нео­би­чан фе­но­мен.

Не­ма ту, ве­ру­јем, пре­те­ра­не раз­ли­ке из­ме­ђу не­ка­да­шњих Ју­го­сло­ве­на или оста­лих Евро­пља­на ко­ји су има­ли сре­ћу да се не на­ђу за­то­че­ни иза гво­зде­не за­ве­се.

Реч је о то­ме да су мно­го­број­не сли­ке из жи­во­та са оне стра­не Атлан­ти­ка по­сред­ством ка­тод­не це­ви на­ла­зи­ле пут до на­ших днев­них со­ба и по­ста­ја­ле сва­ко­дне­ви­ца, мал­те­не при­зор из ком­ши­лу­ка.

По­ла­зи­ло је то за ру­ком и Ди­зни­ју, чи­ји су цр­та­ни фил­мо­ви, ка­ко под­се­ћа­ју нај­бо­љи ње­го­ви ов­да­шњи хро­ни­ча­ри, успе­ва­ли да у со­ци­ја­ли­стич­ку Ју­го­сла­ви­ју уз до­го­дов­шти­не ње­го­вих жи­во­тињ­ских ју­на­ка уба­це и сли­ке аме­рич­ког сна – ку­ћа са трав­ња­ци­ма, ауто­мо­би­ла и бо­га­тих тр­пе­за.

Не­ке пак сли­ке су нам се то­ли­ко уре­за­ле, по­ста­ле су део на­шег „ко­лек­тив­ног не­све­сног” да смо по­че­ли да их сма­тра­мо сво­ји­ма, а да их ни­ка­да ни­смо истин­ски до­жи­ве­ли.

По­се­та Хар­вар­ду је за ме­не но­си­ла од­ре­ђе­ну до­зу фа­ми­ли­јар­но­сти, не­че­га што сам мно­го пу­та прет­ход­но (вир­ту­ел­но) до­жи­вео.

При­зо­ри Но­ве Ен­гле­ске у је­сен, са свим оним гор­дим згра­да­ма од цр­ве­не опе­ке и зе­ле­ним трав­ња­ци­ма пре­ко ко­јих пре­тр­ча­ва­ју ве­ве­ри­це би­ли су већ по­зна­ти, али тај осе­ћај ни­ма­ло ни­је ума­њио ути­сак им­пре­сив­но­сти.

Хар­вард је, на­и­ме, по­но­во за­др­жао пр­ву по­зи­ци­ју на ранг-ли­сти нај­бо­љих свет­ских уни­вер­зи­те­та, а екс­клу­зив­ност сту­ди­ра­ња на овом ме­сту и ли­ста ути­цај­них на­уч­ни­ка, умет­ни­ка и по­ли­ти­ча­ра ко­ји су не та­ко дав­но ле­шка­ри­ли на истим овим трав­ња­ци­ма не мо­же, а да не ули­је из­ве­сну до­зу стра­хо­по­што­ва­ња.

Мој до­ма­ћин, ко­ји је сту­ди­рао, а по­том се за­по­слио на Хар­вар­ду, по­ка­зу­је ми ме­сто на ко­јем ов­да­шњи ди­плом­ци тра­ди­ци­о­нал­но ба­ца­ју ка­пе у ва­здух на­кон ди­пло­ми­ра­ња.

„На на­шој до­де­ли ди­пло­ма је го­во­ри­ла На­та­ли Порт­ман, та­ко­ђе не­ка­да­шња сту­дент­ки­ња са Хар­вар­да”, ко­мен­та­ри­ше док иде­мо ка би­бли­о­те­ци, за ко­ју твр­ди да је „не­што по­себ­но”.

У би­бли­о­те­ци Уни­вер­зи­те­та Хар­вард, нај­ве­ћој сту­дент­ској и ме­ђу нај­ве­ћим свет­ским би­бли­о­те­ка­ма уоп­ште, до­жи­вља­вам нај­ви­ше „хар­вард­ског”, на онај на­чин ка­ко сам га за­ми­шљао још од до­ба ВХС ка­се­та.

Зи­до­ви об­ло­же­ни др­ве­том, ко­жне фо­те­ље, лам­пе са зе­ле­ним аба­жу­ри­ма, ви­со­ки про­зо­ри кроз ко­је се ви­де кро­шње бре­сто­ва и – књи­ге. Не­пре­глед­ни ни­зо­ви уред­но по­сло­же­них по­ли­ца са књи­га­ма нај­ра­зли­чи­ти­јих са­др­жа­ја.

Са­крал­ну ти­ши­ну ко­ја иде под ру­ку са ми­ри­сом књи­га ре­ме­ти тек при­јат­ни звук окре­та­ња стра­ни­це или тип­ка­ња по та­ста­ту­ри. Про­це­њу­је се да хар­вард­ска би­бли­о­те­ка бро­ји го­то­во 19 ми­ли­о­на књи­га, 400 ми­ли­о­на раз­ли­чи­тих ру­ко­пи­са, 5,4 те­ра­бај­та ди­ги­тал­но ар­хи­ви­ра­них са­др­жа­ја... У ви­ше од 70 би­бли­о­теч­ких је­ди­ни­ца за­по­сле­но је око хи­ља­ду би­бли­о­те­ка­ра.

Пра­во бла­го, ка­же мој во­дич, ипак ни­је у рас­ко­шној, иди­лич­ној чи­та­о­ни­ци. За то је по­треб­но оти­ћи још ду­бље. Ду­бље? Би­бли­о­те­ка Уни­вер­зи­те­та Хар­вард има не­ко­ли­ко под­зем­них ни­воа у ко­ји­ма се у по­себ­ним ми­кро­кли­мат­ским усло­ви­ма чу­ва­ју то­мо­ви књи­га.

Ови под­зем­ни ни­вои ни­су ни из­бли­за та­ко фо­то­ге­нич­ни као „гор­ње” би­бли­о­те­ке.

Све је под­ре­ђе­но чу­ва­њу књи­га, чи­сто и уред­но, без су­ви­шних де­та­ља. Уко­ли­ко је ве­ли­ка чи­та­о­ни­ца на пр­ви по­глед де­ло­ва­ла као иде­ал­но ме­сто за на­уч­ни рад, у под­зем­ним про­сто­ри­ја­ма от­кри­вам но­ве ни­вое аске­ти­зма и по­све­ће­но­сти на­у­ци.

На не­ко­ли­ко ме­та­ра ис­под по­вр­ши­не тла, у би­бли­о­теч­ком ар­хи­ву ко­ји под­се­ћа на ка­та­ком­бе, мо­гу­ће је из­нај­ми­ти сто и у пот­пу­ном ми­ру се пре­пу­сти­ти ис­тра­жи­ва­њу.

Ако кон­цен­тра­ци­ју ре­ме­ти чак и по­не­ки ма­ло­број­ни про­ла­зник и књи­шки ен­ту­зи­ја­ста, на овом ме­сту је мо­гу­ће из­нај­ми­ти кан­це­ла­ри­ју. Не­ко­ли­ко ни­воа под зе­мљом, у при­ват­ном ка­би­не­ту без те­ле­фон­ског сиг­на­ла те­шко је за­ми­сли­ти бо­љу изо­ла­ци­ју за пре­да­но ба­вље­ње на­у­ком.

Ко­ли­ко је бо­гат­ство овог књи­жев­ног фон­да ви­дим у сек­ци­ји за сло­вен­ске је­зи­ке. Од­јед­ном на нај­пре­сти­жни­јем уни­вер­зи­те­ту на све­ту угле­дам по­зна­та име­на ис­пи­са­на на на­шем је­зи­ку: Де­сан­ка Мак­си­мо­вић, Си­мо Ма­та­вуљ, Иво Ан­дрић, Бран­ко Миљ­ко­вић и, на­рав­но, не­из­о­став­ни то­мо­ви и то­мо­ви о Ти­ту. Ка­жу да у би­бли­о­те­ка по­се­ду­је и ре­дак при­ме­рак књи­ге Да­ни­ла Ки­ша са ње­го­вом лич­ном по­све­том.

Осим што је ли­дер у ви­со­ком школ­ству, Уни­вер­зи­тет Хар­вард не мо­же да се по­жа­ли ни на еко­ном­ско по­сло­ва­ње. Сма­тра се јед­ном од успе­шни­јих при­ват­них кор­по­ра­ци­ја у САД и чист је до­каз да се ула­га­ње у зна­ње ис­пла­ти.

Си­стем по­чи­ва на тран­спа­рент­ним и чвр­стим те­ме­љи­ма, а фи­нан­сиј­ски из­ве­штај о по­сло­ва­њу се уред­но, сва­ке го­ди­не, об­ја­вљу­је на веб-сај­ту уни­вер­зи­те­та. Ипак, на­кон оног што смо ви­де­ли у ка­та­ком­ба­ма би­бли­о­те­ке, ути­сак је да Хар­вар­ду не тре­ба­ју бо­љи те­ме­љи од ових ко­је већ има, оних од нај­чвр­шћег ма­те­ри­ја­ла – књи­га и зна­ња.

Извор: Политика


People Directory

Jasmina Bojić

Jasmina Bojic was born and raised in the former Yugoslavia. She attended law school in that country and soon thereafter became a well-known radio and television reporter.

At Stanford, Jasmina teaches documentary filmmaking with a focus on human rights issues. To that end, ten years ago, in 1997, she created the United Nations Association Film Festival. This Festival is an all-volunteer effort by Jasmina, its founder and executive director, and the student members of the Stanford Film Society. .

Read more ...

Publishing

Emmanuel

The Only Begotten and Firstborn among Many Brethren

by Bishop Athanasius Yevtich

In Emmanuel, the second anthology of Bishop Athanasius' articles to appear in English, His Grace explores themes of Orthodox Christology, Soteriology, Ecclesiology, and Gnoseology. How can we know Who God is? How can we know who we are, as human persons created in His image and likeness? How can we become one with Him? Bishop Athanasius examines these and other foundational questions in depth in this volume, drawing from a wealth of Scriptural and patristic sources. In discussing diverse theological subjects, he always returns to his overarching theme: the communion that man can have with God through Jesus Christ the God-man, within Christ's Church and above all in the Holy Eucharist. His exquisite and unique way of engaging the reader in mutual dialogue, with the living Eucharistic experience permeating his every thought, instills in the reader a burning desire for that communion.

Soft-bound
Contemporary Christian Thought Series, No. 3 - First Edition
229 pages
ISBN 978-0-9719505-4-2