A great man is one who collects knowledge the way a bee collects honey and uses it to help people overcome the difficulties they endure - hunger, ignorance and disease!
- Nikola Tesla

Remember, remember always, that all of us, and you and I especially, are descended from immigrants and revolutionists.
- Franklin Roosevelt

While their territory has been devastated and their homes despoiled, the spirit of the Serbian people has not been broken.
- Woodrow Wilson

О заслужном архимандриту Севастијану Дабовићу


[Свети владика Николај Жички]

За вре­ме анек­си­је Бо­сне, свра­тио сам јед­но ве­че код по­кој­ног Че­де Ми­ја­то­ви­ћа у Лон­до­ну, ко­ји је та­да ста­но­вао у Red­klif Gar­dens. Ту ми бе­ше пред­ста­вљен овај наш ве­ли­ки ми­си­о­нар и ду­хов­ник, ко­га сам пре то­га по­зна­вао са­мо пре­ко ње­го­вих пи­са­них књи­га и бе­се­да.

Ве­ли­ки хри­шћан­ски ми­си­о­нар!

Те ре­чи би­ле су ча­роб­не за ме­не. Ја сам се свом ду­шом за­ра­до­вао, по­што сам имао при­ли­ке да се са њи­ме лич­но та­да упо­знам. Да упо­знам тог ве­ли­ког Ср­би­на, и пра­ву и ис­кре­ну ду­шу.

Го­ди­не 1915. до­ве­зао сам се же­ле­зни­цом Сан­та Фе у Сан Фран­ци­ско. На ста­ни­ци при­сту­пио ми је је­дан сред­њо­ве­чан све­ште­ник и пред­ста­вио ми се: -Ја сам ар­хи­ман­дрит Се­ва­сти­јан Да­бо­вић. –А, ви сте тај ве­ли­ки хри­шћан­ски ми­си­о­нар о ко­ме ми је го­спо­дин Че­да Ми­ја­то­вић го­во­рио. Он се до­бро­ћуд­но осмех­нуо.

Та­кав је увек био: са­ма до­бро­ћуд­ност, кро­тост, ти­хост и тр­пе­љи­вост. Та­ко је остао до смр­ти.

Док смо се во­зи­ли у трам­ва­ју, он је у го­во­ру пре­ла­зио са кон­ти­нен­та на кон­ти­нент, са оке­а­на на оке­ан, као из со­бе у со­бу. Ње­му је све то би­ло бли­ско и обич­но, као за ме­не да­ле­ко и нео­бич­но. То је би­ло пре два­де­сет пет го­ди­на. Ко би та­да мо­гао слу­ти­ти да ћу ја, као епи­скоп Жич­ки, опо­ја­ти и са­хра­ни­ти то­га срп­ског ми­си­о­на­ра у ма­на­сти­ру Жи­чи 1940. го­ди­не! Но, ствар­ност пре­ва­зи­ла­зи све људ­ске слут­ње и сно­ве. А ствар­но­шћу упра­вља про­ми­сао Бо­жи­ји. За­и­ста, про­ми­сао Бо­жи­ји у жи­во­ту по­кој­ног оца Се­ва­сти­ја­на са­свим је ја­сан и ди­ван. Про­сто, као план јед­но­га до­ма­ћи­на у по­гле­ду њи­ве и рад­ни­ка на њи­ви, та­ко је план Бо­жи­ји у по­гле­ду овог на­шег ми­си­о­на­ра у Но­вом Све­ту очи­гле­дан, сми­шљен и це­лис­хо­дан. Ми ће­мо из­не­ти тај план, па не­ка чи­та­о­ци са­ми су­де.


The Spiritual Heritage of the Serbian Church


A paper read at the meeting of the Holy Cross Greek Orthodox Alumni Association, Brookline, Massachusetts

The spirit of any particular national church is manifested above all in its saints, as well as in the work and writings of its most outstanding leaders. Therefore we shall devote this paper to those shepherds of the Serbian Orthodox Church who in their lifetimes were immersed in the spirit of universal Christianity and at the same time served in their local churches as witnesses and martyrs of Christ. We shall select a few of them; those who filled their time with Church work of lasting importance.

At the beginning of the history of the autocephalous Serbian Church, we have its greatest son, St. Sava (1173-1236). The history of this church starts really with him. As a young man, Rastko Nemanjich showed an inclination for a life of prayer and meditation. His father, Stevan Nemanja, was the founder of the Serbian state which sharply extended its boundaries and became an empire later on, in the fourteenth century under Tsar Dushan. Rastko left his father's home, went to Mount Athos, and became a monk, Sava, when he was eighteen years old. For the next sixteen years he lived the life of an ascetic and passed through the school of Orthodox spirituality at its very center, Mount Athos. There he transformed an abandoned monastery into a place for training and educating future spiritual leaders of the Serbian Church. This monastery, Hilandar, has performed just this role throughout centuries. At the end of his rule, Sava's father became a monk, joined his son, and died in Hilandar in 1900.


A brief History of the Western American Diocese of the Serbian Orthodox Church in North and South America

World headquarters: The Serbian Orthodox Church in North and South America is a US-based autonomous church body in the jurisdiction of the Serbian Orthodox Patriarchate headquartered in Belgrade, Serbia.

Administrative structure: There are 3 diocese in the United States: The diocese of New Gracanica and Midwestern America, with its headquarters at the New Gracanica Monastery in Third Lake, Illinois; the Eastern American Diocese, with its headquarters in Mars, Pennsylvania; and the Western American Diocese, with its headquarters in Alhambra-Los Angeles, California.

The present Serbian Orthodox Church in North and South America has its origins in the immigration of Serbs who came from the regions of the Austro-Hungarian Empire, Dalmatia, Montenegro and the Balkans in the middle to late 19th century. A large immigration of Serbs followed from the Ottoman ruled Kosovo and Metohija region between the years 1890-1915.


The Condition of Society

By Archimandrite Sebastian Dabovich,
from his book Preaching in the Russian Church,
San Francisco, 1899.

How long will it thus go on! When will the baptized become active Christians, so that the pastors may give their attention to the conversion of the heathen? What a terrible battle we must fight. Already the fire of hell is in the world. Great cities are multiplying throughout the land. The farmer, as the word is defined in our dictionaries, is a thing of the past. It is now the land-owner with a mansion in the city, a yacht on the sea, and with a private train across the continent. There are comparatively but a few laborers in the fields—too poor to support families. The quiet country homes are becoming few, shall I say precious? I fear not so, because people are fast losing their ability to rightly estimate the value of things. Most of the cities in all the world are overcrowded. The female portion of the population is most conspicuous. A stupid craze after unwholesome fashions is the one all-absorbing passion of the majority of women. There is no room for gardens and yards; most of the children in San Francisco are actually brought up in the streets.


Serbian Orthodox Church in the U.S.A.

The origin of the ecclesial presence in the U.S.A. of the Serbian people began in the middle of the 19th century, as Serbs began to immigrate to the North American Continent. Most of the immigrants at that time were from the areas of Austria-Hungry, Dalmatia and Montenegro. With hundreds of new immigrants from 1892-1901, the first church communities were established in California and in parts of the South. The parishes that formed during this time generally were served under the multi-ethnic Russian North American mission, led by the Russian Orthodox Archbishop in New York. Atop the highest hill in the city of Jackson, California, the first Serbian parish was established by Archimandrite Sebastian Dabovich—the first U.S. born Orthodox priest. Consecrated in 1894 by Bishop Nikolai, the Russian Archbishop of Alaska and North America, it is believed to be the oldest Serbian church in U.S.A.


Савремени еклисиолошки подсетник о Дијаспори

Поводом тзв. „Америчког раскола“

(Из необјављеног, само за Синодске Оце Архијереје намењеног, а за превазилажење тзв. „Америчког раскола“ написаног, текста Архимандрита Атанасија Јевтића: „Историја и анализа Америчког раскола и предлози за његово превазилажење“, завршеног фебруара 1990. године. Изводи су бирани из првог дела текста по основном критеријуму ове књиге, и изостављени неки други моменти. Данас, када је српски Амерички раскол Литургијски превазиђен, овај текст може бити објављен.)

Дијаспора је поодавно један од најсложенијих проблема читавог Православља, и зато је с разлогом стављена на дневни ред будућег Васељенског Сабора Православне Цркве. Да одмах буде јасно: Дијаспора, као и код Јевреја у Светом Писму, није по себи неко зло. Она је била неизбежност и изазов за Израиљ Божији, стари и нови, тј. за Цркву. Ако ништа друго, Дијаспора све нас, као заједницу Народа Божијег у историји, подсећа на путнички и крсни статус Цркве у овом свету и веку: „у свету смо, али нисмо од овога света“, у Дому смо Божијем, али је Домострој (Икономија) још у току; Царство Божије је већ присутно, али смо још на путу ка Царству, ка Небеској Отаџбини.


Свети Герман Аљаски – Апостол Православља у Америци

Свети Герман АљаскиУ XVIII веку живео је у Русији дечак по имену Герман, који је чезнуо за Богом више него за било чим другим у овом пролазном свету. Када је имао дванаест година овај - за Бога већ опредељени - дечак отишао је у манастир. Духовник тог манастира је био чувени старац Теодор Санаксарски, пријатељ монаха Пајсија Величковског.

Једном приликом неки људи, у потрази за печуркама, зађоше дубоко у шуму и тамо набасаше на малену колибу. Из колибе изиђе дечак: био је то млади Герман који је већ у том узрасту подвижнички живео у беспутној руској дивиљини. Герман је читавим својим бићем волео тиховатељски живот у дивљини, јер је управо ту проналазио Бога. Док је још био сасвим млад, Герман се нашао лицем у лице са смрћу: оболео је од опасне и болне инфекције. И мада се - тешко болестан - већ растављао са животом, Герман није хтео да иде земаљскоме лекару, већ се закључао у келију и са сузама молио Богу своме за исцељење. После целоноћне молитве Герман је пао у несвест од исцрпљености и бесвесно лежао на поду. Када се ујутру пробудио, осетио је да је потпуно оздравио. Ове Божије посете Герман се, као свог највећег блага, сећао до краја живота.


Page 2 of 2



People Directory

Marko V. Jaric

Marko V. Jaric was born on March 17, 1952 in Belgrade. He completed his elementary school education in Belgrade and attended the Air Force Military High School in Mostar where he graduated in 1970 as the best student of his class. Subsequently he enrolled at the Faculty of Natural Sciences and Mathematics where he received a degree in physics in 1974, graduating as the best student of his generation. He received his Ph.D. in 1978 at the City University of New York with professor Joseph Birman, one of the most prominent physicists in solid-state physics, as his thesis advisor.

Read more ...


Man and the God-Man

by Archimandrite Justin Popovich

"Father Justin Popovich, pan-orthodox witness to the God-revealed and Christ-given Eternal Truth, whose testimony can be even seen within this collection of his articles - that "the mystery of Truth is not in material things, not in ideas, not in symbols, but in Personhood, namely the Theanthropic Person of the Lord Christ, Who said: I am the Truth (John 14:6), Truth perfect, never diminished, always one and the same in its complete fullness - yesterday, today, and forever (Heb.13:8)."

The treasure to be found in this anthology of neopatristic syntheses consists of: "Perfect God and perfect man" - Nativity Epistle, where Fr Justin boldly exclaim that "man is only a true man when he is completely united with God, only and solely in God is man a man, true man, perfect man, a man in whom all the fullness of Godhead lives."; "The God-man" - The foundation of the Truth of Orthodoxy - Ava Justinian language of love in Christ-centered reflections of Truth; "The Supreme Value and Infallible Criterion"- contemporary philosophical reflections on visible and invisible realities; "Sentenced to Immortality" - a homily on the Resurrection or Our Lord Jesus Christ; "Humanistic and Theanthropic Culture"-criticism of European anti-Christian culture; "Humanistic and Theanthropic Education" - indicative pondering of consequences of education without God.. ; "The Theory of Knowledge of Saint Isaac the Syrian" - Faith, prayer, love, humility, grace and freedom, the purification of the intellect, mystery of knowledge; "A Deer in a Lost Paradise" - Ava's renowned poetic essay, a confession, and deepest longing for all-sweetest Jesus...