A great man is one who collects knowledge the way a bee collects honey and uses it to help people overcome the difficulties they endure - hunger, ignorance and disease!
- Nikola Tesla

Remember, remember always, that all of us, and you and I especially, are descended from immigrants and revolutionists.
- Franklin Roosevelt

While their territory has been devastated and their homes despoiled, the spirit of the Serbian people has not been broken.
- Woodrow Wilson

Наш глумац Дејан Јелача, који живи и ради у Њујорку, недавно овенчан наградом за најбољег глумца у филму „Blossoms of Faith” на филмском фестивалу у Вирџинији.

Добити награду за најбољег глумца у Америци, а да сте при том странац, није мала ствар, каже у разговору за „Политику” наш глумац Дејан Јелача. То је, како тврди, значајна потврда да оно што ради вреди и нема граница. Занимљиво је да је у награђеном филму „Blossoms of Faith” први пут играо Американца.

– Изненадио сам се јер ово заиста нисам очекивао. Морам да признам да су ми сузе кренуле од среће. После више од деценије боравка и рада у Њујорку, проглашен сам за најбољег глумца и то за првог одиграног Американца. Многима се то никада и не деси, колико год велики глумци били – искрено прича Јелача, који у паузама снимања, повремено ради и у Београду („Заборављени умови Србије” на РТС).

Невероватан је то осећај, преноси нам своје утиске и емоције. Када је чуо лепу вест, у првом тренутку је помислио да је реч о шали његових пријатеља.

– Ова награда ми отвара многа врата, даје другачији третман и положај – искрен је и открива да су после доделе награде уследили позиви за нове пројекте, тако да за неколико дана почиње да снима једну романтичну драму.

Недавно је у Њујорку завршио снимање филма „My Name is Udoka, a Nigerian not a Scammer” према сценарију и у режији Удеа Силажа, по истинитој причи. У овом остварењу игра несрећног расисту, шовинисту и манијака. После Кориолана, ово је сигурно, тврди, један од најкомплекснијих и најтежих ликова које је одиграо у његовој досадашњој глумачкој каријери. Снимали су на локацијама у Бруклину и премијера се очекује следеће године.

– Обожавам да играм карактере који су потпуно другачији од мене. У досадашњој каријери сам имао ту срећу. Осим изазова, ту је и жеља да осетим другачији живот и мислим другом главом. Тако најбоље пливам. Показало се да у томе имам највише успеха – прича глумац.

Следеће године требало би да почне са снимањем девете сезоне његове ауторске емисије „30 минута”, која се до недавно емитовала на ТВ Арт. Будући да је ова телевизија угашена, у преговорима је на ком каналу ће емисија наставити живот.

– Тужан сам што је овај канал угашен јер је био право оличење културе. Али, морамо даље, да заједничким снагама пропагирамо праве вредности. Моја емисија управо то и ради већ осам година. Већ увелико размишљам ко би отворио нову сезону. Нимало ми није лак задатак, јер толико великана сам угостио, да више не знам ко је њих достојан, да би био мој следећи гост – истиче наш саговорник

Додаје и да је од гостију у ТВ емисији много научио.

– Када успете да доведете уметнике попут Милене Дравић, Небојше Глоговца, Мирјане Карановић, Драгана Мићановића, Мише Јанкетића, Светозара Цветковића, Радмиле Живковић… онда морате да будете и више него поносни. Веровали или не, постоји велики број њих које нисам стигао да угостим, а велика ми је жеља да се нађем преко пута таквих професионалаца у деветој сезони. Списак је дугачак, али издвојио бих неке од наших заиста дивних личности: Емира Кустурицу, Матију Бећковића, Предрага Микија Манојловића…

Можда ће гледаоци „30 минута” видети управо ове људе у деветој сезони емисије јер Јелача никада не заборавља земљу одакле је потекао:

– Скоро 14 година сам у Америци, али не заборављам своје корене и моју Србију. Моја емисија је једна од мостова са мојом земљом. Полако пакујем кофере и долазим после Нове године. Ужелео сам се свог народа. Једва чекам!

Извор: Политика

SA

 

People Directory

Danilo Marić

Danilo Marić was born on August 26, 1938, in Mostar (Kosor), Bosnia and Hercegovina, Europe. Kosor is cetrically village in the Mostar valley – Bisce polje, which has the most rivers in the world: Neretva, Radobolja, Jasenica, Posrt, Buna and Bunica. He was fascinated by these rivers from childhood on, and these waters influenced the development of his character and his literary works.

.
Read more ...

Publishing

Holy Emperor Constantine and the Edict of Milan

by Bishop Athanasius (Yevtich)

In 2013 Christian world celebrates 1700 years since the day when the Providence of God spoke through the holy Emperor Constantine and freedom was given to the Christian faith. Commemorating the 1700 years since the Edict of Milan of 313, Sebastian Press of the Western American Diocese of the Serbian Orthodox Church published a book by Bishop Athanasius Yevtich, Holy Emperor Constantine and the Edict of Milan. The book has 72 pages and was translated by Popadija Aleksandra Petrovich. This excellent overview of the historical circumstances that lead to the conversion of the first Christian emperor and to the publication of a document that was called "Edict of Milan", was originally published in Serbian by the Brotherhood of St. Simeon the Myrrh-gusher, Vrnjci 2013. “The Edict of Milan” is calling on civil authorities everywhere to respect the right of believers to worship freely and to express their faith publicly.

The publication of this beautiful pocket-size, full-color, English-language book, has been compiled and designed by Bishop Athanasius Yevtich, a disciple of the great twentieth-century theologian Archimandrite Justin Popovich. Bishop Athanasius' thought combines adherence to the teachings of the Church Fathers with a vibrant faith, knowledge of history, and a profound experience of Christ in the Church.

In the conclusion of the book, the author states:"The era of St. Constantine and his mother St. Helena, marks the beginning of what history refers to as Roman, Christian Empire, which was named Byzantium only in recent times in the West. In fact, this was the conception of a Christian Europe. Christian Byzantine culture had a critical effect on Europe; Europe was its heir, and then consciously forgot it. Europe inherited many Byzantine treasures, but unfortunately, also robbed and plundered many others for its own treasuries and museums – not only during the Crusades, but during colonial rule in the Byzantine lands as well. We, the Orthodox Slavs, received a great heritage of the Orthodox Christian East from Byzantium. Primarily, Christ’s Gospel, His faith and His Church, and then, among other things, the Cyrillic alphabet, too."