A great man is one who collects knowledge the way a bee collects honey and uses it to help people overcome the difficulties they endure - hunger, ignorance and disease!
- Nikola Tesla

Remember, remember always, that all of us, and you and I especially, are descended from immigrants and revolutionists.
- Franklin Roosevelt

While their territory has been devastated and their homes despoiled, the spirit of the Serbian people has not been broken.
- Woodrow Wilson

Американкин водич кроз Србију

Ема Фик је дошла из Луизијане у нашу земљу као Фулбрајтов стипендиста да предаје енглески језик, али је открила љубав према цртању и сада спрема први илустровани водич кроз Србију.

Када је у септембру 2013. године дошла у Србију да предаје енглески језик као Фулбрајтов стипендиста, млада Американка Ема Фик (23) није ни слутила да ће у Србији открити свој таленат за цртање и снове о постдипломским студијама ренесансне књижевности заменити за прављење илустрованог водича кроз Србију. Инспирисана лепотама и обичајима наше земље, али и свакодневним призорима, Ема је на „Фејсбуку” отворила страницу под називом „Snippets of Serbia” (Србија у исечцима), на којој се налази више од 150 илустрација.

Ови шармантни и оригинални цртежи биће саставни део водича кроз Србију и српске обичаје који ће Ема Фик издати у мају. У њему ће се, између осталог, наћи и савети који у слици и речи описују како се скидају модрице на коленима уз помоћ листова купуса, како се отклања главобоља уз помоћ облога од кромпира, зашто се девојке неће удати ако седе на ивици стола, како се завија сарма, а како праве ванилице, како се прави телетина испод сача, а како пихтије и урмашице и како изгледа српска трпеза на дан славе. Ема је забележила и љупке призоре бака које на пијаци продају цвеће и јабуке, уличну моду београдских дама и велеградских тинејџерки, али и своје импресије о Врањској Бањи, манастиру Прохор пчињски и Новосадској катедрали.

.

„Српски идентитет сам покушала да опишем кроз илустрације свакодневног живота, а када се оне посматрају као целина добија се комплетна слика живота у Србији из перспективе једне Американке. Ја сам кроз илустрације на којима се налазе српски специјалитети, предивни манастири, цркве и катедрале, живописни крајолици, обичаји и светковине, али и случајни пролазници и продавци на пијаци, у ствари покушала да опишем колико волим Србију и Србе”, прича Ема Фик у разговору за „Политику”.

Емина љубав према Србији има кратку прошлост, али дугу историју – ова Американка одрастала је уз причу да је један Србин спасао њену породицу за време Другог светског рата, помагавши им да из Беча пребегну у Америку. Ема Фик је рођена и одрасла у америчкој држави Луизијани, а основне студије Енглеске књижевности и историје уметности завршила је на Универзитету Алабама у Таскалуси. Након доласка у Србију, Ема је девет месеци предавала енглески језик у Новом Пазару, а онда је дошла у Београд и заволела га као свој родни град, баш као и – Зрењанин, Нови Сад, Суботицу, Ваљево и Ниш. Од септембра прошле године, уз покровитељство америчке амбасаде, ради на свом првом водичу кроз Србију.

„Веома мало сам знала о Србији пре него што сам овде дошла. Када сам се у септембру 2013. године укрцала у авион, имала сам веома магловиту представу како ће изгледати мој живот. Знала сам основне историјске чињенице о Србији, али оне вас не припремају за шароликост обичаја, темпо свакодневног живота и ставове обичних људи. Можете годинама да проучавате српске обичаје, али нигде нећете прочитати да се кафа у Србији пије три сата и да су српске баке несебична и топла бића, већа од живота. Док нисам дошла у Србију нисам знала какав опојан укус има ракија и како српске жене успевају да ходају на вртоглаво високим штиклама”, искрена је Ема Фик.

Србија ме је инспирисала да поново почнем да сликам, каже ова шармантна Американка. Нисам сликала четири године проведене на колеџу, а када сам дошла у Србију одједном сам имала времена и инспирације. Планирала сам да наставим постдипломске студије, али када сам почела да сликам, схватила сам да ме то веома усрећује и да не бих била задовољна животом ако бих радила било шта друго. Тако сам одустала од постдипломских студија ренесансне књижевности и започела каријеру илустратора, прича Ема. 

„Волим свој живот у Србији. Моја породица и пријатељи у Америци често ми говоре да се никад нећу вратити кући. Овде сам научила како да се опустим и пустим да ме носи река живота, а тај став према свакодневници је помогао мом уметничком бићу да процвета. Сада живим у Београду и имам много пријатеља који обогаћују мој живот на сваки могући начин. 

Волим љубазност Срба, алтернативну уметничку сцену и природне лепоте земље. Путовала сам доста по Србији, али има још пуно места које бих волела да видим. Ускоро ћу кренути у обилазак источне и западне Србију, јер сам чула да је њихова географија заиста фасцинантна. Ако бих морала да наведем шта ми се мање свиђа у Србији, рекла бих да су то неки традиционални и конзервативни ставови, нарочито када је у питању однос према хомосексуалности и однос међу половима. И наравно, није ми драго што је економска ситуација тако тешка и што велики број људи живи тегобно – волела бих да је другачије”, закључује Ема Фик.

Катарина Ђорђевић
Политика, 16. 3. 2015.

SA

 

People Directory

Steve Tesich

Steve Tesich was an American Oscar-winning (1980) screenwriter, playwright and novelist.

Tesich was born on September 29th, 1942 as Stojan Tešić in Uzice, Yugoslavia (now Republic of Serbia) and emigrated to the USA with his family when he was 14 years old. They settled in East Chicago, Indiana, and Tesich later graduated from Indiana University in 1965, where he was a member of Phi Kappa Psi Fraternity..

Read more ...

Publishing

Sailors of the Sky

A conversation with Fr. Stamatis Skliris and Fr. Marko Rupnik on contemporary Christian art

In these timely conversations led by Fr. Radovan Bigovic, many issues are introduced that enable the contemporary reader to deepen and expand his or her understanding of the role of art in the life of the Church. Here we find answers to questions on the crisis of contemporary ecclesiastical art in West and East; the impact of Impressionism, Expressionism, Cubism, Surrealism and Abstract painting on contemporary ecclesiastical painting; and a consideration of the main distrinction between iconography and secular painting. The dialogue, while resolving some doubts about the difference between iconography, religious painting, and painting in general, reconciles the requirement to obey inconographic canons with the freedom essential to artistic creativity, demonstrating that obedience to the canons is not a threat to the vitatlity of iconography. Both artists illumine the role of prayer and ascetisicm in the art of iconography. They also mention curcial differences between iconography in the Orthodox Church and in Roman Catholicism. How important thse distinctions are when exploring the relationship between contemporary theology and art! In a time when postmodern "metaphysics' revitalizes every concept, these masters still believe that, to some extent, Post-Modernism adds to the revitatiztion of Christian art, stimulating questions about "artistic inspiration" and the essential asethetic categories of Christian painting. Their exceptionally wide, yet nonetheless deep, expertise assists their not-so-everday connections between theology, ar, and modern issues concerning society: "society" taken in its broader meaning as "civilization." Finally, the entire artistic project of Stamatis and Rupnik has important ecumenical implications that aswer a genuine longing for unity in the Christian word.

The text of this 94-page soft-bound book has been translated from the Serbian by Ivana Jakovljevic, Fr. Gregory Edwards, and Andrijana Krstic. Published by Sebastian Press, Western American Diocese of the Serbian Orthodox Church, Contemporary Christian Thought Series, number 7, First Edition, ISBN: 978-0-9719505-8-0