A great man is one who collects knowledge the way a bee collects honey and uses it to help people overcome the difficulties they endure - hunger, ignorance and disease!
- Nikola Tesla

Remember, remember always, that all of us, and you and I especially, are descended from immigrants and revolutionists.
- Franklin Roosevelt

While their territory has been devastated and their homes despoiled, the spirit of the Serbian people has not been broken.
- Woodrow Wilson

Американкин водич кроз Србију

Ема Фик је дошла из Луизијане у нашу земљу као Фулбрајтов стипендиста да предаје енглески језик, али је открила љубав према цртању и сада спрема први илустровани водич кроз Србију.

Када је у септембру 2013. године дошла у Србију да предаје енглески језик као Фулбрајтов стипендиста, млада Американка Ема Фик (23) није ни слутила да ће у Србији открити свој таленат за цртање и снове о постдипломским студијама ренесансне књижевности заменити за прављење илустрованог водича кроз Србију. Инспирисана лепотама и обичајима наше земље, али и свакодневним призорима, Ема је на „Фејсбуку” отворила страницу под називом „Snippets of Serbia” (Србија у исечцима), на којој се налази више од 150 илустрација.

Ови шармантни и оригинални цртежи биће саставни део водича кроз Србију и српске обичаје који ће Ема Фик издати у мају. У њему ће се, између осталог, наћи и савети који у слици и речи описују како се скидају модрице на коленима уз помоћ листова купуса, како се отклања главобоља уз помоћ облога од кромпира, зашто се девојке неће удати ако седе на ивици стола, како се завија сарма, а како праве ванилице, како се прави телетина испод сача, а како пихтије и урмашице и како изгледа српска трпеза на дан славе. Ема је забележила и љупке призоре бака које на пијаци продају цвеће и јабуке, уличну моду београдских дама и велеградских тинејџерки, али и своје импресије о Врањској Бањи, манастиру Прохор пчињски и Новосадској катедрали.

.

„Српски идентитет сам покушала да опишем кроз илустрације свакодневног живота, а када се оне посматрају као целина добија се комплетна слика живота у Србији из перспективе једне Американке. Ја сам кроз илустрације на којима се налазе српски специјалитети, предивни манастири, цркве и катедрале, живописни крајолици, обичаји и светковине, али и случајни пролазници и продавци на пијаци, у ствари покушала да опишем колико волим Србију и Србе”, прича Ема Фик у разговору за „Политику”.

Емина љубав према Србији има кратку прошлост, али дугу историју – ова Американка одрастала је уз причу да је један Србин спасао њену породицу за време Другог светског рата, помагавши им да из Беча пребегну у Америку. Ема Фик је рођена и одрасла у америчкој држави Луизијани, а основне студије Енглеске књижевности и историје уметности завршила је на Универзитету Алабама у Таскалуси. Након доласка у Србију, Ема је девет месеци предавала енглески језик у Новом Пазару, а онда је дошла у Београд и заволела га као свој родни град, баш као и – Зрењанин, Нови Сад, Суботицу, Ваљево и Ниш. Од септембра прошле године, уз покровитељство америчке амбасаде, ради на свом првом водичу кроз Србију.

„Веома мало сам знала о Србији пре него што сам овде дошла. Када сам се у септембру 2013. године укрцала у авион, имала сам веома магловиту представу како ће изгледати мој живот. Знала сам основне историјске чињенице о Србији, али оне вас не припремају за шароликост обичаја, темпо свакодневног живота и ставове обичних људи. Можете годинама да проучавате српске обичаје, али нигде нећете прочитати да се кафа у Србији пије три сата и да су српске баке несебична и топла бића, већа од живота. Док нисам дошла у Србију нисам знала какав опојан укус има ракија и како српске жене успевају да ходају на вртоглаво високим штиклама”, искрена је Ема Фик.

Србија ме је инспирисала да поново почнем да сликам, каже ова шармантна Американка. Нисам сликала четири године проведене на колеџу, а када сам дошла у Србију одједном сам имала времена и инспирације. Планирала сам да наставим постдипломске студије, али када сам почела да сликам, схватила сам да ме то веома усрећује и да не бих била задовољна животом ако бих радила било шта друго. Тако сам одустала од постдипломских студија ренесансне књижевности и започела каријеру илустратора, прича Ема. 

„Волим свој живот у Србији. Моја породица и пријатељи у Америци често ми говоре да се никад нећу вратити кући. Овде сам научила како да се опустим и пустим да ме носи река живота, а тај став према свакодневници је помогао мом уметничком бићу да процвета. Сада живим у Београду и имам много пријатеља који обогаћују мој живот на сваки могући начин. 

Волим љубазност Срба, алтернативну уметничку сцену и природне лепоте земље. Путовала сам доста по Србији, али има још пуно места које бих волела да видим. Ускоро ћу кренути у обилазак источне и западне Србију, јер сам чула да је њихова географија заиста фасцинантна. Ако бих морала да наведем шта ми се мање свиђа у Србији, рекла бих да су то неки традиционални и конзервативни ставови, нарочито када је у питању однос према хомосексуалности и однос међу половима. И наравно, није ми драго што је економска ситуација тако тешка и што велики број људи живи тегобно – волела бих да је другачије”, закључује Ема Фик.

Катарина Ђорђевић
Политика, 16. 3. 2015.

SA

 

People Directory

Lance Sijan

Lance Peter Sijan (April 13th, 1942 - January 22nd, 1968) was a United States Air Force officer and fighter pilot. He was awarded the Congressional Medal of Honor for his selflessness and courage.

Sijan was born in Milwaukee, Wisconsin in 1942 from a Serbian father and Irish mother. He graduated from the United States Air Force Academy in 1965, and after attending pilot training, was assigned to the 366th Wing at Da Nang Air Base, Vietnam.

.
Read more ...

Publishing

Jesus Christ Is The Same Yesterday Today And Unto the Ages

In this latest and, in every respect, meaningful study, Bishop Athanasius, in the manner of the Holy Fathers, and firmly relying upon the Apostles John and Paul, argues that the Old Testament name of God, “YHWH,” a revealed to Moses at Sinai, was translated by both Apostles (both being Hebrews) into the language of the New Testament in a completely original and articulate manner.  In this sense, they do not follow the Septuagint, in which the name, “YHWH,” appears together with the phrase “the one who is”, a word which is, in a certain sense, a philosophical-ontological translation (that term would undoubtedly become significant for the conversion of the Greeks in the Gospels).  The two Apostles, rather, translate this in a providential, historical-eschatological, i.e. in a specifically Christological sense.  Thus, John carries the word “YHWH” over with “the One Who Is, Who was and Who is to Come” (Rev. 1:8 & 22…), while for Paul “Jesus Christ is the Same Yesterday, Today and Unto the Ages” (Heb. 13:8).