A great man is one who collects knowledge the way a bee collects honey and uses it to help people overcome the difficulties they endure - hunger, ignorance and disease!
- Nikola Tesla

Remember, remember always, that all of us, and you and I especially, are descended from immigrants and revolutionists.
- Franklin Roosevelt

While their territory has been devastated and their homes despoiled, the spirit of the Serbian people has not been broken.
- Woodrow Wilson

Српкиња двоструки амерички академик

Гордана Вуњак-Новаковић 2012. изабрана у Националну инжењерску академију, а недавно у Медицински институт – оба под окриљем Националне академије наука.

Најбоља српска научница свих времена Гордана Вуњак-Новаковић недавно је – сликовито говорећи – постала двоструки амерички академик.Пре две године изабрана је у Националну инжењерску академију, а минулих дана у Медицински институт. Два поменута огранка и Национални истраживачки савет чине најугледније у свету учено друштво – Националну академију наука САД. Други пут потврђено јој је почасно место у друштву више од 300 нобеловаца, колико их је у њеном саставу.

.

Гордана Вуњак-Новаковић је професор биомедицинског инжењерства и медицинских наука на чувеном Универзитету Колумбија у Њујорку, на којем је дубоки траг оставио српски великан Михајло Пупини директор Лабораторије за матичне ћелије и инжењерство ткива.

„Вест ме је одушевила, то је изузетно велика част. Моја лабораторија вредно ради на осмишљавању нових технологија за обнављање костију, срца и плућа и испитивање лекова на људском ткиву”, наглашава професор др Гордана Вуњак-Новаковић. „Управо улазимо у епоху персонализоване медицине, што је најузбудљивије време за једног биомедицинског инжењера. Врло смо задовољни због напретка који чинимо на овим пољима. Наше истраживање представља врло узбудљиву сарадњу између биологије и инжењерства.”

Национална академија, може се рећи, има три огранка – за науку, за инжењерство и за медицину, који су тим редом основани. Председник Абрахам Линколн потписао је конгресну повељу 1863. којом се утемељује Национална академија. Готово век доцније установљена је Национална инжењерска академија (1964), а 1970. Институт за медицину (својеврсна медицинска академија). Национални савет за истраживање заживео је 1916. одлуком тадашњег председника Вудра Вилсона.

Сва четири удружења су почасна и невладина, а окупљају врхунске научнике и стручњаке који без долара надокнаде потпомажу науку, инжењерство и медицину. Укупан збир премашује 6.300 чланова. Сваке године постојећи бирају нове из редова најбољих у истраживању. Институт за медицину их има од 2.012, са 70 новоустоличених протеклог октобра из САД и десет придружених из света. Увршћење у чланство сматра се једним од највећих признања сваком појединцу за достигнућа у здравству и медицини.

„Избор у инжењерско одељење Америчке академију наука доживљавам као огромну част. Заиста сам срећна што сам прва Српкиња и истовремено прва жена на Универзитету Колумбија која је добила то професионално признање. Наравно, то је признање професији којом се бавим, факултету на коме радим и земљи из које потичем. Национална академија (више од 300 нобеловаца), која је еквивалент нашој САНУ, састоји се из три дела: наука (у коју улази и уметност, али је нема у наслову), инжењерство и медицина. У САД је зову NationalAcademies (плурал), као што би код нас рекли Национална академија (сингулар). Приметила сам да наши људи не разумеју када се каже Инжењерска академија, можда зато што у Србији имамо Инжењерску академију изван САНУ”, изјавила је 2012. у ексклузивном разговору за „Политику”професор др Гордана Вуњак-Новаковић, професорка на Колумбија универзитету, без сумње перјаница српске науке у свету (приближно 24.500 цитата на „Гугл научнику” или око 15.000 на „Веб ов сајенс”).

Нове чланове предлажу постојећи, углавном на основу доприноса науци, цитираности и утицаја објављених радова. После расправа у појединим одељењима, сви чланови Националне академије гласају. Потребно је сакупити 85 одсто гласова „за” да би неко био изабран! Густо решето, нема шта.

Српкиња која је у науци постигла више но иједна друга нашег рода подсећа да је Технолошком факултету у Београду стекла врхунско образовање и научила да истражује.С докторатом из хемијског инжењерства отиснула се преко Атлантског океана, јер је том наумуохрабрио ментор професор др Драгољуб Вуковић.

Као стипендиста Фулбрајтове фондације стигла је у Бостон на славни Масачусетски институт за технологију (МИТ). Имала је среће да сретне најпознатијег и највише цитираног биоинжењера нашег времена, професора Роберта Лангера, који јој је открио нову област – инжењерство ткива.

Чланица је бројних најугледнијих научних друштава и академија у свету, укључујући САНУ. Има 70 патената, признатих и пријављених.

Станко Стојиљковић
Политика, 20. 11. 2014.


SA

 

People Directory

Steve Tesich

Steve Tesich was an American Oscar-winning (1980) screenwriter, playwright and novelist.

Tesich was born on September 29th, 1942 as Stojan Tešić in Uzice, Yugoslavia (now Republic of Serbia) and emigrated to the USA with his family when he was 14 years old. They settled in East Chicago, Indiana, and Tesich later graduated from Indiana University in 1965, where he was a member of Phi Kappa Psi Fraternity..

Read more ...

Publishing

Sailors of the Sky

A conversation with Fr. Stamatis Skliris and Fr. Marko Rupnik on contemporary Christian art

In these timely conversations led by Fr. Radovan Bigovic, many issues are introduced that enable the contemporary reader to deepen and expand his or her understanding of the role of art in the life of the Church. Here we find answers to questions on the crisis of contemporary ecclesiastical art in West and East; the impact of Impressionism, Expressionism, Cubism, Surrealism and Abstract painting on contemporary ecclesiastical painting; and a consideration of the main distrinction between iconography and secular painting. The dialogue, while resolving some doubts about the difference between iconography, religious painting, and painting in general, reconciles the requirement to obey inconographic canons with the freedom essential to artistic creativity, demonstrating that obedience to the canons is not a threat to the vitatlity of iconography. Both artists illumine the role of prayer and ascetisicm in the art of iconography. They also mention curcial differences between iconography in the Orthodox Church and in Roman Catholicism. How important thse distinctions are when exploring the relationship between contemporary theology and art! In a time when postmodern "metaphysics' revitalizes every concept, these masters still believe that, to some extent, Post-Modernism adds to the revitatiztion of Christian art, stimulating questions about "artistic inspiration" and the essential asethetic categories of Christian painting. Their exceptionally wide, yet nonetheless deep, expertise assists their not-so-everday connections between theology, ar, and modern issues concerning society: "society" taken in its broader meaning as "civilization." Finally, the entire artistic project of Stamatis and Rupnik has important ecumenical implications that aswer a genuine longing for unity in the Christian word.

The text of this 94-page soft-bound book has been translated from the Serbian by Ivana Jakovljevic, Fr. Gregory Edwards, and Andrijana Krstic. Published by Sebastian Press, Western American Diocese of the Serbian Orthodox Church, Contemporary Christian Thought Series, number 7, First Edition, ISBN: 978-0-9719505-8-0