Премијера у Вашингтону одржана је у Џерман Маршал фонду, институту посвећеном промоцији трансатлантске сарадње и разумевања, чији је огранак у Србији финансијски помогао реализацију филма. Потпредседник Фонда је већ три године иначе Иван Вејвода, некадашњи извршни директор Балканског фонда за демократију.
Вашингтонској премијери присуствовао је и високи функционер Стејт департмента Филип Рикер, у чијем делокругу је и наш регион, а са великом пажњом и пуно емоција после његовог краја, филм је одгледала и група студената међународних односа са Универзитета Клемсон из Јужне Каролине, са својим професором Владимиром Матићем.
Емоције су уствари биле јаке од почетка до краја у документарној причи која почиње сензационалном вешћу из марта 1999. о обарању америчког „стелта”, бомбардера Ф-117 невидљивог за радаре, али се не бави ратом, већ послератним судбинама два главна актера овог догађаја: америчког пилота Дејла Зелка, који је преживео директан погодак своје летелице, и српског ракеташа Золтана Данија.
„Други сусрет” је њихово виђење 12 година од тог догађаја, када обојица нису више војници, и када се упознају као људи које је спојио несвакидашњи догађај. Обојица су наиме могла да убију један другог, Золтан Дени је у томе замало успео, али оно што се обично назива „судбином” учинило је да их то на необичан начин веже и да постану истински пријатељи.
Зелко прво одлази у госте Данију, заједно проналазе место где се срушио авион и где је он успешно приземљио да би после седмочасовног скривања у једном јендеку био евакуисан, у Музеју ваздухопловства потом разгледа остатке авиона констатујући да је погодак његовог новог друга био „прецизан” и препознаје свој шлем који је такође музејски експонат.
Золтан Дани је у међувремену постао пекар, а и Дејл Зелко, чији је деда иначе у Америку имигрирао из Словеније, завршио је војну каријеру. Њихово дружење се потом наставља узвратном посетом, овога пута целе породице Дани породици Зелко у њиховој кући у Њу Хемпширу и тим призорима људскости завршава се овај филм о томе како непријатељи постају пријатељи.
„Изузетна прича која говори о конфликту превазиђеном на људском нивоу”, оценио је филм Филип Рикер, који је пре пројекције подсетио да је у току 130. годишњица америчко-српских дипломатских односа који су „имали и добра и лоша времена”. „Сјајна прича о конфликту и помирењу”, рекао је Иван Вејвода, док је амбасадор Србије у САД Владимир Петровић филм доживео као подсетник на „тамно поглавље” међусобних односа, „које желимо да заборавимо, али истовремено и да запамтимо”.
Режисер (и продуцент, са сопственом кућом свакако не случајно изабраног имена „Оптимистик филм”), Жељко Мирковић, коме је за реализацију ове приче требало пет година, задовољан је пријемом филма и у Њујорку и у Вашингтону, а посебно охрабрен најавама да би могао да учествује у трци за страног документарног „Оскара” за 2013. Званичну београдску премијеру, у Дому омладине, најавио је за 29. oктобар.
М. Мишић
Извор: ПОЛИТИКА
