A great man is one who collects knowledge the way a bee collects honey and uses it to help people overcome the difficulties they endure - hunger, ignorance and disease!
- Nikola Tesla

Remember, remember always, that all of us, and you and I especially, are descended from immigrants and revolutionists.
- Franklin Roosevelt

While their territory has been devastated and their homes despoiled, the spirit of the Serbian people has not been broken.
- Woodrow Wilson

Професор из САД финансира бесплатне уџбенике за наше ђаке

Београђанин, некадашњи ђак Математичке гимназије, а данас један од водећих информатичара на планети, позвао је наставнике у Србији да пишу уџбенике чије ће издавање финансирати његова фондација „Алек Кавчић”, а затим их бесплатно објављивати на интернету

У току следеће године основци у Србији требало би да имају бесплатан приступ свим школским уџбеницима на интернету уколико се оствари замисао проф. др Александра Кавчића са Карнеги Мелон универзитета у Питсбургу, научног сарадника Математичког института САНУ.

Он је почетком године основао Фондацију „Алек Кавчић” и пре два месеца позвао овдашње наставнике да пишу уџбенике чије ће издавање финансирати, а затим их бесплатно објављивати на интернету. За „Политику” истиче да ће прве бесплатне школске књиге ђацима на интернету бити доступне почетком 2021, а да ће им читаве онлајн комплете за све предмете свих разреда основне школе поклонити до 1. септембра исте године.

Кавчић наводи да ће, рачунајући и уџбенике за стране језике, финансирати издавање више од сто наслова на којима, у доста случајева, раде и по два, три аутора којима ће платити хонораре. Открива да израда једног уџбеника кошта око 5.000 евра и да ће, уз додатне трошкове које има око издавања, на штампање свих школских књига за све разреде осмолетке уложити од пола милиона до милион евра.

– Толики је једнократни трошак који имају издавачи, а процењује се да тржиште уџбеника у Србији годишње вреди око сто милиона евра. И у томе је апсурд целе приче који показује колико се новца ту обрће и колико је израбљивање родитеља у свему овоме. То моја фондација покушава да спречи. А да не причам о чињеници да сваки нови уџбеник који штампају страни издавачи већ постоји у неком од облика јер нова издања припрема и државно предузеће Завод за уџбенике и наставна средства који прати све промене. То значи да су родитељи, као порески обвезници ове земље, већ једном платили издавање уџбеника које ради завод. Покушавам да исправим неправду да плаћају књиге и други пут, али не значи да ћу успети нешто да променим јер директори школа имају право да бирају уџбенике и питање је да ли ће изабрати бесплатна издања која ћу ја да понудим – истиче Кавчић.

Овим потезом, каже, жели да подари свим ђацима исте могућности за напредак и подржи развој српског образовања у коме види једину шансу за извлачење земље „из дубоке кризе” и довођење у стање да се носи са светском конкуренцијом.

– Оно што је Србији потребно је многоструко веће улагање у образовање, што је политички гледано неисплативо, јер изискује далеко више новца, а резултати се виде тек за око три деценије јер ће тада генерације у које се данас уложи својим радом моћи да допринесу друштвеном развоју. Али то је једини начин да постанемо оно што смо раније били и да наши људи уместо полупроизвода за светско тржиште праве готове производе који неупоредиво више вреде – каже Кавчић.

Он наводи добар пример Италије која има десетак издавача, али се просветне власти на неколико година одлучују за само једног од њих који штампа јединствене уџбенике за целу земљу, а држава покрива трошкове израде школских књига оним издавачким кућама које су конкурисале, а нису изабране.

– Тако да се њима не може догодити да родитељи према избору школе купе деци један комплет уџбеника, а онда због зараде, ђаци слушају наставу на даљину организовану према књигама другог издавача – наглашава проф. Кавчић.

Иначе, он је један од водећих информатичара на планети, аутор осам патената из информационих технологија које је направио на Хардвард и Карнеги Мелон универзитету, на ком је и докторирао и где четири катедре, због заслуга, носе његово име. Овај Београђанин је 1986. године завршио Математичку гимназију у Србији, да би потом као један од најбољих ученика школе која носи титулу од националног значаја наставио школовање у Бохуму, где је дипломирао на Електротехничком факултету. Докторску дисертацију је одбранио на Карнеги Мелон универзитету, а сем на њему, предавао је и на Харварду и на Универзитету Хаваји.

Живи на релацији Остин – Тексас – Београд, а део новца којим је основао Фондацију „Алек Кавчић” добио је на основу рекордне судске одштете за крађу интелектуалне својине у сфери информационих технологија. У питању је проналазак, који је касније и развио у својој докторској дисертацији на Карнеги Мелон универзитету, који се од 2003. године користи за производњу свих чипова за читање са магнетских меморија на планети. Како објашњава за наш лист, мултинационална компанија „Марвел технолоџис” је његов патент незаконито користила у производњи чипова, а после седмогодишњег спора пресуђено је да њему и проф. др Жозеу Моури, његовом ментору на Карнеги Мелон универзитету, уплати 750 милиона долара.

– То је највећа одштета коју је неки универзитет добио за незаконито присвајање интелектуалне својине. Не бих да говорим о расподели те новчане суме, али део новца који је мени припао желим да, кроз рад фондације, искористим за развој Србије, у којој сам стекао основна знања – истиче Кавчић.

Рачунари за школе

Помоћ већ три године пружам Математичкој гимназији из које сам потекао, а која је имала застареле рачунаре, каже професор Кавчић. – Како би најталентованији математичари у земљи добили најбољу технологију за рад, од 2019. их снабдевамо рачунарима последње генерације, а оне које смо им доделили у претходној години заједно са Математичком гимназијом шаљемо основним школама у Србији – каже наш саговорник. Тако је недавно донирао 20 нових рачунара ђацима из Улице краљице Наталије, а прошлогодишње од јуче прослеђују осмолеткама у Батајници, Новом Саду, Кикинди и Ваљеву.

Извор: Политика


SA

 

People Directory

Ivana Todorović

Ivana Todorović je rediteljka kratkih socijalno angazovanih dokumentarnih filmova, koje je pravila u Beogradu i Njujorku. Filmovi „Ja kada sam bila klinac, bila sam klinka“, „A Harlem Mother“, „Rapresent“ i „Svakodnevica romske dece iz bloka 71“ prikazani su na preko 100 internacionalnih filmskih festivala poput 63. Festivala u Berlinu, Berlinale Shorts; IFF Rotterdam, The Traverse City Film Festival (festival Michael Moore-a), Palm Springs Shorts, Sarajevo Film Festival; Anthology Film Archive u Njujorku i Cultura Contemporiana de Barcelona. Nagradjivani su na festivalima u Srbiji, Kosovu, Americi, Rusiji, Italiji, Kanadi.

Read more ...

Publishing

On Divine Philanthropy

From Plato to John Chrysostom

by Bishop Danilo Krstic

This book describes the use of the notion of divine philanthropy from its first appearance in Aeschylos and Plato to the highly polyvalent use of it by John Chrysostom. Each page is marked by meticulous scholarship and great insight, lucidity of thought and expression. Bishop Danilo’s principal methodology in examining Chrysostom is a philological analysis of his works in order to grasp all the semantic shades of the concept of philanthropia throughout his vast literary output. The author overviews the observable development of the concept of philanthropia in a research that encompasses nearly seven centuries of literary sources. Peculiar theological connotations are studied in the uses of divine philanthropia both in the classical development from Aeschylos via Plutarch down to Libanius, Themistius of Byzantium and the Emperor Julian, as well as in the biblical development, especially from Philo and the New Testament through Origen and the Cappadocians to Chrysostom.

With this book, the author invites us to re-read Chrysostom’s golden pages on the ineffable philanthropy of God. "There is a modern ring in Chrysostom’s attempt to prove that we are loved—no matter who and where we are—and even infinitely loved, since our Friend and Lover is the infinite Triune God."

The victory of Chrysostom’s use of philanthropia meant the affirmation of ecclesial culture even at the level of Graeco-Roman culture. May we witness the same reality today in the modern techno-scientific world in which we live.