A great man is one who collects knowledge the way a bee collects honey and uses it to help people overcome the difficulties they endure - hunger, ignorance and disease!
- Nikola Tesla

Remember, remember always, that all of us, and you and I especially, are descended from immigrants and revolutionists.
- Franklin Roosevelt

While their territory has been devastated and their homes despoiled, the spirit of the Serbian people has not been broken.
- Woodrow Wilson

Професор из САД финансира бесплатне уџбенике за наше ђаке

Београђанин, некадашњи ђак Математичке гимназије, а данас један од водећих информатичара на планети, позвао је наставнике у Србији да пишу уџбенике чије ће издавање финансирати његова фондација „Алек Кавчић”, а затим их бесплатно објављивати на интернету

У току следеће године основци у Србији требало би да имају бесплатан приступ свим школским уџбеницима на интернету уколико се оствари замисао проф. др Александра Кавчића са Карнеги Мелон универзитета у Питсбургу, научног сарадника Математичког института САНУ.

Он је почетком године основао Фондацију „Алек Кавчић” и пре два месеца позвао овдашње наставнике да пишу уџбенике чије ће издавање финансирати, а затим их бесплатно објављивати на интернету. За „Политику” истиче да ће прве бесплатне школске књиге ђацима на интернету бити доступне почетком 2021, а да ће им читаве онлајн комплете за све предмете свих разреда основне школе поклонити до 1. септембра исте године.

Кавчић наводи да ће, рачунајући и уџбенике за стране језике, финансирати издавање више од сто наслова на којима, у доста случајева, раде и по два, три аутора којима ће платити хонораре. Открива да израда једног уџбеника кошта око 5.000 евра и да ће, уз додатне трошкове које има око издавања, на штампање свих школских књига за све разреде осмолетке уложити од пола милиона до милион евра.

– Толики је једнократни трошак који имају издавачи, а процењује се да тржиште уџбеника у Србији годишње вреди око сто милиона евра. И у томе је апсурд целе приче који показује колико се новца ту обрће и колико је израбљивање родитеља у свему овоме. То моја фондација покушава да спречи. А да не причам о чињеници да сваки нови уџбеник који штампају страни издавачи већ постоји у неком од облика јер нова издања припрема и државно предузеће Завод за уџбенике и наставна средства који прати све промене. То значи да су родитељи, као порески обвезници ове земље, већ једном платили издавање уџбеника које ради завод. Покушавам да исправим неправду да плаћају књиге и други пут, али не значи да ћу успети нешто да променим јер директори школа имају право да бирају уџбенике и питање је да ли ће изабрати бесплатна издања која ћу ја да понудим – истиче Кавчић.

Овим потезом, каже, жели да подари свим ђацима исте могућности за напредак и подржи развој српског образовања у коме види једину шансу за извлачење земље „из дубоке кризе” и довођење у стање да се носи са светском конкуренцијом.

– Оно што је Србији потребно је многоструко веће улагање у образовање, што је политички гледано неисплативо, јер изискује далеко више новца, а резултати се виде тек за око три деценије јер ће тада генерације у које се данас уложи својим радом моћи да допринесу друштвеном развоју. Али то је једини начин да постанемо оно што смо раније били и да наши људи уместо полупроизвода за светско тржиште праве готове производе који неупоредиво више вреде – каже Кавчић.

Он наводи добар пример Италије која има десетак издавача, али се просветне власти на неколико година одлучују за само једног од њих који штампа јединствене уџбенике за целу земљу, а држава покрива трошкове израде школских књига оним издавачким кућама које су конкурисале, а нису изабране.

– Тако да се њима не може догодити да родитељи према избору школе купе деци један комплет уџбеника, а онда због зараде, ђаци слушају наставу на даљину организовану према књигама другог издавача – наглашава проф. Кавчић.

Иначе, он је један од водећих информатичара на планети, аутор осам патената из информационих технологија које је направио на Хардвард и Карнеги Мелон универзитету, на ком је и докторирао и где четири катедре, због заслуга, носе његово име. Овај Београђанин је 1986. године завршио Математичку гимназију у Србији, да би потом као један од најбољих ученика школе која носи титулу од националног значаја наставио школовање у Бохуму, где је дипломирао на Електротехничком факултету. Докторску дисертацију је одбранио на Карнеги Мелон универзитету, а сем на њему, предавао је и на Харварду и на Универзитету Хаваји.

Живи на релацији Остин – Тексас – Београд, а део новца којим је основао Фондацију „Алек Кавчић” добио је на основу рекордне судске одштете за крађу интелектуалне својине у сфери информационих технологија. У питању је проналазак, који је касније и развио у својој докторској дисертацији на Карнеги Мелон универзитету, који се од 2003. године користи за производњу свих чипова за читање са магнетских меморија на планети. Како објашњава за наш лист, мултинационална компанија „Марвел технолоџис” је његов патент незаконито користила у производњи чипова, а после седмогодишњег спора пресуђено је да њему и проф. др Жозеу Моури, његовом ментору на Карнеги Мелон универзитету, уплати 750 милиона долара.

– То је највећа одштета коју је неки универзитет добио за незаконито присвајање интелектуалне својине. Не бих да говорим о расподели те новчане суме, али део новца који је мени припао желим да, кроз рад фондације, искористим за развој Србије, у којој сам стекао основна знања – истиче Кавчић.

Рачунари за школе

Помоћ већ три године пружам Математичкој гимназији из које сам потекао, а која је имала застареле рачунаре, каже професор Кавчић. – Како би најталентованији математичари у земљи добили најбољу технологију за рад, од 2019. их снабдевамо рачунарима последње генерације, а оне које смо им доделили у претходној години заједно са Математичком гимназијом шаљемо основним школама у Србији – каже наш саговорник. Тако је недавно донирао 20 нових рачунара ђацима из Улице краљице Наталије, а прошлогодишње од јуче прослеђују осмолеткама у Батајници, Новом Саду, Кикинди и Ваљеву.

Извор: Политика


SA

 

People Directory

Bishop Georgije (Djokić)

(1984–2015)

Bishop Georgije, baptized Djordje Djokić, was born on May 6, 1949 in the village of Crnjelovo, Bjeljina, of parents Krsto and Krunija. After elementary school he resided in the monasteries Tavna, Ozren and Kosijerevo. He completed monastic school in the Monastery of Transfiguration 1963/1964. From Savina Monastery he went to the Studenica Monastery and remained until 1966 when he went to School at the Ostrog Monastery. After finishing Monastic School he was tonsured into monastic rank at the Monastery Ozren on February 11, 1971 and was given the monastic name Georgije. He was ordained hierodeacon on February 15, 1971. In June 1971, he was appointed spiritual father of Tavna Monastery by Bishop Longin. From there he graduated from the Seminary in Sremski Karlovci and the Faculty of Orthodox Theology in Belgrade. While in England, Fr. Georgije was appointed by Bishop Lavrentije to serve the parish of Sts. Peter and Paul in Derby, England. While there he was elected Bishop for the Canadian Diocese, on May 16, 1984. On June 8, 1984, he was consecrated a bishop by Patriarch German and installed in 1984 at the St. Nicholas Cathedral in Hamilton.

Read more ...

Publishing

Jesus Christ Is The Same Yesterday Today And Unto the Ages

In this latest and, in every respect, meaningful study, Bishop Athanasius, in the manner of the Holy Fathers, and firmly relying upon the Apostles John and Paul, argues that the Old Testament name of God, “YHWH,” a revealed to Moses at Sinai, was translated by both Apostles (both being Hebrews) into the language of the New Testament in a completely original and articulate manner.  In this sense, they do not follow the Septuagint, in which the name, “YHWH,” appears together with the phrase “the one who is”, a word which is, in a certain sense, a philosophical-ontological translation (that term would undoubtedly become significant for the conversion of the Greeks in the Gospels).  The two Apostles, rather, translate this in a providential, historical-eschatological, i.e. in a specifically Christological sense.  Thus, John carries the word “YHWH” over with “the One Who Is, Who was and Who is to Come” (Rev. 1:8 & 22…), while for Paul “Jesus Christ is the Same Yesterday, Today and Unto the Ages” (Heb. 13:8).