A great man is one who collects knowledge the way a bee collects honey and uses it to help people overcome the difficulties they endure - hunger, ignorance and disease!
- Nikola Tesla

Remember, remember always, that all of us, and you and I especially, are descended from immigrants and revolutionists.
- Franklin Roosevelt

While their territory has been devastated and their homes despoiled, the spirit of the Serbian people has not been broken.
- Woodrow Wilson

Топови августа 1914.

Страхоте Другог светског рата дуго су у сенци држале катастрофу која им је претходила и на много начина их припремила, "Велики рат", како су га наззвали савременици, јер нису очекивали да ће се тако брзо и са истим актерима, репризирати. Можда би та сенка и остала, да није стогодишњице тог погрома који је однео 20 милиона живота, војника и цивила, са исто толико убогаљених...

Нове књиге у узроцима Првог светског рата овде су почеле да пристижу од прошлог лета, почев од веома често цитираних (и оспораваних) "Месечара" Кристофера Кларка, преко"Рата који је окончао мир" Маргарет Мекмилан до "Катастрофе 1914" Марка Хејстингса – да поменем само оне о којима се највише пише. Све оне су од преко 500 страна и захтевају читалачки напор и стрпљење и све су ново трагање за узроцима који су довели до тога да рат у другој деценији 20. века постане изгледнији од мира. Такође, у складу са циничним принципом да се "прошлост непрекидно мења", она се опет сагледава кроз наочаре садашњости.

.

Због тога је неизбежно питање – да ли су ствари после 100 година јасније него што су биле пре 50 или 75? Нема наиме нових, суштински важних докумената који би донели радикално нову перпективу на предратне прилике и актере. Због тога се вреди подсетити на једну стару књигу – премијеру је имала 1962. – која има репутацију једне од најбољих коју је историји написао неки Американац. Који, уз то, није био историчар.

То је књига Барбаре Тачмен "Августовски топови" (Barbara W. Tuchman – The Guns of August), америчке ауторке у чијим је свим књигама (објавила је укупно десет) "историја главни јунак". Комитет Пулицерове награде, овде најпрестижнијег признања за новинарство, публицистику, књижевност, историју, фотографију и музику, не могавши по пропозицијама да награди дело које се не бави америчком прошлошћу,"Топове" је прогласио најбољим штивом у категорији публицистике.

Књига је дуго била бестселер и имала је много издања (ја сам читао оно са меким повезом из 2004. од 600 страна). На примедбу да за писање историје тако комплексног догађаја са изузетно веиким бројем учесника није била квалификована, Тачменова је одговорила да је то уствари била њена предност. "Професионални историчар прво пише за своје рецезенте, а онда за своје студенте, док је моја примарна брига била да задовољни буду читаоци". Још уверљивије је одбрусила кад јој је замерено да нема докторат: "Није га имао ни Херод" (Грк из петог века пре нове ере који се сматра родоначелником историјске науке).

Да је у томе успела, сведочи чињеница да је књига била не само популарна, него је добила и признања са неочекиваних страна. Већина историчара није оспорила њену нарацију - констатује у предговору један од њих, Роберт Меси (иначе велики ауторитет за кућу Романових), а Тачменова је позивана да држи предавања на најугледнијим америчким универзитетима. Била је прва жена која је изабрана за председницу Америчке академије уметности (American Academy and Institute of Arts and Letters), а укупно је добила два Пулицера. Преминула је 1989, у 77. години.

Међу онима које су "Августовски топови" подстакли на размишљање био је председник Џон Кенеди, који их је читао у време ескалације кубанске ракетне кризе, и инспирисан њоме, наредио да се у Белој кући, укључујући ту и Овални кабинет, инсталира систем за снимање разговора, као материјала за будуће хронике. "Не бих желео да неко напише књигу 'Августовске ракете'", поверио се свом брату Роберту. Примерак је иначе поклонио гостујућем британском премијеру Мекмилану, уз напомену да савремени државници морају да избегну замке које су довеле до августа 1914.

"Августовски топови" почињу описом сахране енглеског краља Едварда Седмог, у мају 1910, догађаја који је оставио слику европске идиле: у Лондон је дошло 9 других крунисаних глава, а у погребној поворци је јахало и петоро пестолонаследника, укључујући ту и Франца Фердинанда, али и крунске принчеве Србије, Црне Горе и Румуније. Окупило се и седам краљица.

Европске монархије су уствари биле једна велика фамилија, свако је са неким био у неком роду или својти: покојник је био брат мајке немачког Кајзера (који је такође био на сахрани – заноћио је у Виндзору, а у поворци био у униформи британског филдмаршала), док су браћа удовице били краљеви Данске Фредерик и Грчке Џорџ. У сродству су били и руски двор као и балканске краљевске куће...

У том контексту Тачменова описује првенствено њихове међусобне сујете, при чему кроз портрет Кајзера од самог почетка проверава немачка жеља да буде поштована и њен осећај да је потцењена. Немачки суверен се тако у једном моменту жали америчком председнику Теодору Рузвелту, такође присутном, како британско племство у својим контененталним путовањима никад није посетило Берлин, али никад није прескочило Париз... Каже он краљу Италије: "Свих ових година моје владавине, моје колеге, монарси Европе, нису обраћали пажњу на оно што говорим. Ускоро, са нашом великом морнарицом која ће стајати иза мојих речи, показиваће више уважавања".

Из свег што износи Барбара Тачмен, позивајући се на архиве за сваки опис или констатацију, произилази да је Немачка била уверена како је пред њом само једна дилема: светска сила или пропаст. Из књиге "Немака и следећи рат" објављене 1911, немачког генерала Вон Бернхардија, Пруса и војног историчара, цитира његове речи да "за оно штио ми сада желимо да постигнемо мора да се бије... Освајање постаје закон неопходности... Успешна држава рат мора да започне у за себе најповољнијем моменту... Француска мора да буде тако комплетно згажена, да нам се више никад не испречи на путу".

Ово ратнохушкаштво је, не треба заборавити, било бестселер свог времена. Укупан утисак из описа контекста, личности, донетих планова, поверљивих телеграма, стратешких процена политичара и генерала у предвечерје рат и друге архивске грађе, било је оћигледно да су се, упркос илузији идиле, за рат уствари спремали сви. Аустрија јесте експлоатисала убиство Франца Фердинанда у Сарајеву као изговор да објавом рата Србији оствари стару намеру покоровања дрчних Словена, али је Немачка била та чије су хегемонистичке амбиције изазвале светску катастрофу.

По уговору о аустријско-немачкој алијанси, Немачка је имала обавезу да свог суседа подржи у евентуалном рату са Русијом. Француско-руски савез је такође имао такву клаузулу за случај немачког напада, што значи да би Немачка у свакој варијатн и ратовала на два фронта (што је настојала да избегне).

Немачка је, види се то многим детаљима кије наводи Тачменова, још 1912. имала ратни план који је подразумевао офанзиву на Француску, уз кршење неутралности Белгије. Рачунала је уз то да Русија неће бити спремна за рат све до 1916. "Ми смо спремни" – изјављује генерал Хелмут Молтке (млађи), начелник немачког генералштаба – "што пре рат почне, то боље за нас".

Спремала се и Француска, са разрађеном стратегијом за супротстављање Немцима која је почивала на доктрини офанзиве, дакле напада на Немачку, док су Британци у то време још опијени снгом своје морнарице и копнену војску сматрају само њеним украсом. Они су такође уверени да је рат са Немачком неизбежан, па кроз ту призму сагледавају своје војно партнерство са Француском. Британци током 1912. додуше покушавају да Немачку одговоре од експанизије морнаричких снага, али у томе нису успели, јер је Берлин као услов за то тражио се Лондон обавеже на војну неутралност. Коначни резултат је био британско-француски морнарички пакт.

Русија, под царем Николом Другим, дотле је, према опису Барбаре Тачмен, изузетно лоше организована и корумпирана држава, па чак и формална апсолутистичка монархија. Верује у мит о својој непобедивости, иако је пре тога доживела многе поразе. Руски "парни ваљак", армија од 1,42 милиона војника са још 3 милиона резевиста, постоји само на папиру, али у њега се ипак уздају и Француска и Британија, свесно пренебрегавајући слабости у организацији и припремљености Русије.

Предратни руски министар војни, генерал Владимир Сухомлинов, више верује у бајонете него у пушке, па је Русија рат започела са залихама од само 850 метака по пушци, према између 2.000 и 3.000 у западник војскама...

У таквом контексту, Сарајевски атентат од 28. јуна био је само инцидент, изговор да Аустрија удари на Србију, али не и окидач Великог рата. Убиство Франца Фердинанда у "Августовским топовима" се помиње само узгредно. "Катастрофу 1914." започеће немачки улитиматуми Русији и Француској, а већ 1. августа Кајзеру је јасно да ће ратовати на два фронта.

Френетичне дипломатске и војне активности у приповедању Тачменове су веома сликовита историја, која указује на амбиције, али и на заблуде готово свих актера, њихова настојања да се рат избегне, али и коначну решеност да се у њега ипак уђе. Можда је највећа погрешна процена била она садржана у Кајзеровој поруци војницима који крећу у рат објављен 1. августа Русији (три дана после аустроугарске објаве рата Србији) – "Вратићете се пре него што опадне лишће".

"Августовски топови" су заиста динамично и изузетно занимљиво штиво о ратном почетку, без априорне тезе да је за његово избијање најодговорнија нека конкретна страна: да идентифукују главног "лошег момка", препуштено је читаоцима. Књига се завршава суровом али историјски потврђеном констатацијом: "После првих тридесет дана рата 1914, предосећало се да у ономе што предстоји неће бити славе".

Милан Мишић


SA

 

People Directory

Lance Sijan

Lance Peter Sijan (April 13th, 1942 - January 22nd, 1968) was a United States Air Force officer and fighter pilot. He was awarded the Congressional Medal of Honor for his selflessness and courage.

Sijan was born in Milwaukee, Wisconsin in 1942 from a Serbian father and Irish mother. He graduated from the United States Air Force Academy in 1965, and after attending pilot training, was assigned to the 366th Wing at Da Nang Air Base, Vietnam.

.
Read more ...

Publishing

Савремени еклисиолошки подсетник о Дијаспори

Историја и анализа тзв. „Америчког раскола“ (1963-1992) и предлози за његово превазилажење

Епископ Атанасије (Јевтић)

У издању Севастијан преса из Лос Анђелеса и Братства Св. Симона Мироточивог из Врњачке Бање, недавно је изашла нова књига Атанасија (Јевтића), умировљеног Владике херцеговачког, Савремени еклисиолошки подсетник о Дијаспори - Историја и анализа тзв. „Америчког раскола“ (1963-1992) и предлози за његово превазилажење.

Текст ове књиге је написан сада већ далеке 1990.године, и до данас био необјављен будући да је само за Синодске Оце Архијереје био намењен ради превазилажења тзв. „Америчког раскола“. Данас, када је тај српски раскол литургијски и административно превазиђен, сасвим је разумљиво и пожељно било да се овај текст предочи јавности.

На молбу Светог Архијерејског Синода, ондашњи јеромонах Атанасије је сва питања везана за болни раскол у српској дијаспори ставио под светлост православне Еклисиологије и Предања, што је био једини начин за њихово суочавање како би се дошло што ближе до зацељивања раскола. Читалац ће приметити како је он савесно и непристрасно проанализирао цело питање раскола и дао целисходне икономијске предлоге за његово решење. Ова књига је резултат његовог савесног христољубивог и црквољубивог рада.

Конкретан резултат Атанасијевог еклисиолошког предлога била је обнова евхаристијског општења и помирења које је постигнуто на празник Сретења Господњег, 15. фебруара 1992. године у Саборној Цркви у Београду, када су Српски Патријарх Павле и чланови Светог Архијерејског Сабора служили са Митрополитом Иринејем (Ковачевићем), дотадашњим епископом у расколу. Коначно, 21. маја 2009. године, Свети Архијерејски Сабор је донео одлуку и о коначном административном јединству Српске Цркве у Северној и Јужној Америци.

Истовремено, ова књига осветљава битно питање Дијаспоре. Дијаспора је пред Православну Цркву поставила два битна проблема: питање провере исправности нашег схватања Цркве, оног које се у последњим вековима код многих од нас усталило, и питање мисије Цркве у свету.

Књига је изашла са благословом Епископа новограчаничког и средњезападноамеричког Лонгина и Епископа западноамеричког Максима.

Књигу можете наручити по цени од $15 код:
Western American Diocese
1621 West Garvey Avenue Alhambra CA, 91803
847 571-3600, 626 289 9061, 626 284 1484 (fax), Email: This email address is being protected from spambots. You need JavaScript enabled to view it.
Visit our online store at http://westsrbdio.org/en/sebastian-press/sebastian-press-publications


Contemporary Ecclesiological Reminderon the Diaspora:
History and analysis of so called “American schism” (1963-1992) and recommendations for its overcoming

by Bishop Athanasius (Yevtich)

Recently, a new book by Athanasius (Yevtich), retired Bishop of Herzegovina, was published in Serbian by Sebastian Press of Los Angeles in cooperation with St. Simeon the Myrrh-streaming of Vrnjacka Banja.

This book was written in a now already distant year of 1990. This is its first publishing since the original intent was to have it available only for the hierarchs of the Holy Synod for the purpose of overcoming the so-called “American schism” within the Serbian diaspora. Presently, as the Serbian schism has been liturgically and administratively vanquished, it is understandable and desirable to have this valuable research available to the public.

At the request of the Holy Synod, back then hieromonk Atanasije acceded to collect all relevant documents in reference to painful schism in Serbian Diaspora, placing them in the light of Orthodox Ecclesiology and Holy Tradition, which was the only way to face it properly and bring it closer to healing.The readers will notice how Bishop Atanasije analyzed responsibly, and impartially the whole question of schism, and at the same time provided comprehensive, integral and thorough ecclesial economy, recomendations for solutions.This book is the result of his Christ-loving and Church-loving labor.

A tangible result of Atanasije's ecclesiological recommendation was the Eucharistic renewal, communion, and reconciliation which was established on the Feast of the Meeting of the Lord in the Temple, February 15, 1992. At the Cathedral in Belgrade, His Holiness Patriarch Paul and hierarchs of the Holy Episcopal Assembly celebrated for the first time together since the schism, with Metropolitan Iriney (Kovacevic), up until then, schismatic bishop in Diaspora.Finally, on May 21, 2009, the Holy Assembly made a decission about conclusive administrative unity of the Serbian Orthodox Church in North and South America.

In the same time this book reveals crucial question regarding Diaspora, because ecclesial organization of the Orthodox Church abroad presents itself with at least two problems: a) a check-up of our interpretation and comprehension of the Church, especifically of the last couple of centuries existing convictions, and b) a question of the Church mission in the World.

This book is published with the blessings of His Grace, Bishop Longin of New Gracanica - Midwestern America, and His Grace, Bishop Maxim of Western American Diocese, of the Serbian Orthodox Church for North and South America.

Price $15

Call us today with your order!
Western American Diocese
1621West Garvey Avenue Alhambra CA, 91803
847 571-3600, 626 289 9061, 626 284 1484 (fax), Email: This email address is being protected from spambots. You need JavaScript enabled to view it.
Visit our online store at http://westsrbdio.org/en/sebastian-press/sebastian-press-publications