A great man is one who collects knowledge the way a bee collects honey and uses it to help people overcome the difficulties they endure - hunger, ignorance and disease!
- Nikola Tesla

Remember, remember always, that all of us, and you and I especially, are descended from immigrants and revolutionists.
- Franklin Roosevelt

While their territory has been devastated and their homes despoiled, the spirit of the Serbian people has not been broken.
- Woodrow Wilson

Ава Јустин је теолог изненађења

Свечаности у част Светог Оца Јустина у манастиру Ћелије прилика су да се литургијски саберемо око пастира наше Свете Цркве из географски нам најудаљенијих заједница. Његово Преосвештенство Епископ западно – амерички Г. др Максим (Васиљевић), један од најученијих архијереја СПЦ данашњице, произнео је прекрасно слово о ћелијском духовном горостасу, назвавши овај дивни празник у освит календарског лета Јустинданом.

Питање: Будући да овај разговор водимо у ћелијској светињи, на празник Светог Оца Јустина, тема нам је некако сама задата. Шта за Вас, као теолога и пастира Цркве Божје, значи Ава Јустин?

Владика Максим: Свети Ава Јустин је представник "теологије изненађења" зато што нам приликом сваког сусрета са њим, читања његових дела, саопштава вечне истине, али на нов начин. То је одлика истински великих богослова и Владика Атанасије (Јевтић) га с правом назива "новим богословом". Његов језик је кристално чист и јасан, а пребогат доксолошки (славослован). Обогатио је српски језик, теологију и философију. Познато је да је био један од оснивача Српског философског друштва (са Браниславом Петронијевићем 1938. у Београду, нап. аут.). Такође, у грчком језику преводи Авиних књига изазвали су стварање нових кованица – "охристовљење", "христопис", "еклисиопис"... Отац Јустин нам увек отвара нове хоризонте теологије.

Питање: Друштвени амбијент за живота Аве Јустина пратило је безверје и нескривени прогон Цркве. Данас, пред верним народом су нека друга искушења. Шта можемо да научимо на његовом примеру, важно за сопствено истрајавање на путу вере?

Владика Максим: Ава Јустин је био човек љубави и истине. Богословио је у љубави, разоткривајући заблуде овог света. Он је онај који осветљава, који је у истини и који се радује, а оном у заблуди даје подстицај да из ње изађе, "отрезни" се и врати на пут Христов.

Епископима, Ава Јустин је сигуран и поуздан водич, подсетник на пастирско опхођење према верницима. Не ауторитарно, већ љубавно, снисходеће... Као што можемо да приметимо, он призива сваког човека. Сабрао нас је данас у Ћелијама на Светој Литургији и позива нас на велике саборе. Наредне 2016. године у Цариграду (Истанбулу) биће одржан Велики свеправославни сабор. Својим бритким језиком и пером Ава Јустин је "жигосао" извесне "девијације", односно приступ који је одликовао припрему сабора у његово време. Данас, његови ученици (Митрополит црногорско – приморски Амфилохије и Епископ бачки Иринеј) су међу учесницима припрема Васељенског сабора.

Питање: Шта конкретно подразумевате под "девијацијама"?

Владика Максим: У то време приступ предању Цркве био је веома "крут". Теме сабора биле су календар, брак и сл., уместо сведочења Православља данас у свету. "Нећемо кабинетске, бирократске теме да стављамо на сабор, већ оне животне", говорио је Отац Јустин. Успео је да пробуди свест. Поред Авиних ученика, међу учесницима сабора има и оних који то нису непосредно били, али су узрастали угледајући се на њега. Рецимо, председник Комисије за припрему саборских тема Митрополит пергамски Јован Зизјулас високо је ценио Оца Јустина.

Ава је увек модеран јер нам говори о темама Јеванђеља и светитељима.

Питање: Светост је непролазна тема и изазов за све нас је да живимо по узору на свете Божје људе, зар не?

Владика Максим: Отац Јустин је говорио да нам житија светих показују како један ратар постаје светитељ. Или обућар, поштар... У новије време, на пример, модни или компјутерски дизајнер. Наравно, и новинар. Седма сила неопходна нам је свима као коректив.

Питање: Столујете Епархијом западно – америчком, далеко од матице. Како изгледа духовни и живот уопште тог дела наше дијаспоре?

Владика Максим: Дијаспора живи у духу оне старе "нисам овде, а тамо нема". Као да нам је једна нога у једном чамцу, а друга у другом. Али, то је и благослов. Неко је рекао да народ у расејању може да чини нешто што у матици не може – да Православље посведочи међу неправославнима, отвори хоризонте за нове људе и приведе их вери. То видимо на примерима бракова православних Срба са Американкама, односно Српкиња са Американцима. Наравно, за све то потребно је молити се!

Преосвећени Владико, најлепше Вам хвала на разговору и пренесите наше молитвене поздраве и благослове својој духовној деци!

Владика Максим: Богу хвала! Радо!

 

Разговор водила Јадранка Јанковић

Извор: Епархија ваљевска


SA

 

People Directory

Vuk Kulenović

Vuk Kulenovic (born 1946) is a contemporary composer and teacher based in Boston, Massachusetts. He teaches counterpoint, orchestration and directed study at Berklee College of Music. He actively composes and has commissions from around the world. His influences are wide-tanging, including jazz, Indian ragas, Balkan folk music, rock and many other contemporary styles. He has written over 100 works for symphony orchestra, solo instruments, chamber ensembles, choral and vocal pieces, ballet, and scores for film and stage music.

.
Read more ...

Publishing

On Divine Philanthropy

From Plato to John Chrysostom

by Bishop Danilo Krstic

This book describes the use of the notion of divine philanthropy from its first appearance in Aeschylos and Plato to the highly polyvalent use of it by John Chrysostom. Each page is marked by meticulous scholarship and great insight, lucidity of thought and expression. Bishop Danilo’s principal methodology in examining Chrysostom is a philological analysis of his works in order to grasp all the semantic shades of the concept of philanthropia throughout his vast literary output. The author overviews the observable development of the concept of philanthropia in a research that encompasses nearly seven centuries of literary sources. Peculiar theological connotations are studied in the uses of divine philanthropia both in the classical development from Aeschylos via Plutarch down to Libanius, Themistius of Byzantium and the Emperor Julian, as well as in the biblical development, especially from Philo and the New Testament through Origen and the Cappadocians to Chrysostom.

With this book, the author invites us to re-read Chrysostom’s golden pages on the ineffable philanthropy of God. "There is a modern ring in Chrysostom’s attempt to prove that we are loved—no matter who and where we are—and even infinitely loved, since our Friend and Lover is the infinite Triune God."

The victory of Chrysostom’s use of philanthropia meant the affirmation of ecclesial culture even at the level of Graeco-Roman culture. May we witness the same reality today in the modern techno-scientific world in which we live.