A great man is one who collects knowledge the way a bee collects honey and uses it to help people overcome the difficulties they endure - hunger, ignorance and disease!
- Nikola Tesla

Remember, remember always, that all of us, and you and I especially, are descended from immigrants and revolutionists.
- Franklin Roosevelt

While their territory has been devastated and their homes despoiled, the spirit of the Serbian people has not been broken.
- Woodrow Wilson

Професор др Бранимир Симић Главашки, добитник Пупинове награде, вратио се из САД у Србију.

Да је Михајло Идворски жив био би одушевљен мостом који носи његово име и спаја нашу равницу са светом. Спасао је Банат да не постане српска туђина. Спасао је и мене да не постанем странац. Захваљујући њему, ја сам дете Пупиновог Баната. Говори овако за "Новости" Бранимир Симић Главашки, кливлендски научник, добитник Пупинове награде, док му поглед "пуца" низ реку и крајолик испред Борче.

Када је ових дана стигао у Београд пожелео је прво да види нови Пупинов мост на Дунаву. Прешао га је два пута и потом са земунске стране стао и загледао се, "преко" у свој Банат. Као да покушава да у даљини пронађе свој родни Нови Бечеј и Панчево, где је одрастао. Смешка се док прича како је "одатле" прелазио Дунав када је кретао у велики град и Европу.

- Рођен сам 30. марта 1938. године у Краљевини Југославији. Почео сам своје образовање у фашизму 1944. Стекао сам титулу дипломираног инжењера Електротехничког факултета Београдског универзитета у социјализму 1965. Докторирао сам из области физике на Универзитету Кент у Кентерберију, у енглеском капитализму 1971. Следеће четири деценије сам радио и чезнуо да се "сретнем" са Пупином - искрен је професор Симић Главашки.

.

Као проналазач, др Главашки воли да решава велике научне загонетке. Има десет светски признатих патената и стотину објављјених научних радова. Велики је гурман. Обожава, каже дунавског смуђа на роштиљу. Када је пре осам година почео да се бави проблемом пропадања намирница приликом кувања, открио је да кварење узрокују бактерије сирћетне киселине које, уз учешће ваздуха, поврће чине корозивним и претерано влажним. Патентирао је посуђе против оксидације.

- Американци су му за овај изум нудили милионе, али га је прво понудио једној компанији нашег Србина, која има могућности да га производи и продаје по свету.

Ипак, одлучио је да прода кућу у Кливленду и врати се са супругом Борјаном у Банат и Београд. Свој повратак у Србију професор Главашки је замислио као велики научни корак у будућност. Поклонио је Електротехничком факултету и Београдском универзитету своју лабораторију за физику, вредну 600.000 долара, на којој може да се обучава, учи и ради 20 дипломаца.

Годи му што му пријатељи, откад је добио Пупинову награду 2011. године, говоре да све више личи на великог научника.

- Кажу да нас двојица, Михајло Пупин Идворски и ја Бранимир Симић Главашки личимо. Признајем немам бркове и славу као Идворски, али јесам као и он дете равнице и емигрант. Он је написао роман "Од пашњака до научењака", а ја могу да напишем мемоаре "Од Новог Бечеја до Кливленда и натраг у Србију" - прича Главашки, који када стави наочаре, и намести широке образе и поглед, заиста подсећа на Пупина.

Први пут га је, каже "срео", док је читао Пупинове мемоаре, који су у САД били школски уџбеник и толико вредна литература да је за њих Идворски добио Пулицерову награду. Други пут када је седамдесетих година прошлог века на "Кејс вестерн резерв универзитету" приредио изложбу о Михајлу Пупину. И трећи пут када је са професором Крамером са тог универзитета разговарао о славном научнику.

- Изненадио ме причом да је лично упознао Пупина када је долазио у посету професорима Мајкелсону и Морлију. Они су изводили експеримент са светлошћу. Пупин је био привржени поштовалац питања о светлости, па је било природно да се познавао са Мајкелсоном и Морлијем. Професори су између два рата радили на теорији "Да ли постоји етар кроз који се светлост простире или не?" Резултат је био да етар не постоји. За то откриће су добили Нобелову награду. Уз сва та обавештења, професор Крамер ме је обавестио да је он знао и Алберта Ајнштајна, али је више ценио Пупина него о Ајнштајна - присећа се професор Бранимир тих дивних прича о свом идолу Михајлу Пупину.

Главашки је, признаје, данас задовољан јер је видео да су Пупиновим стазама кренули многи српски научници, који су, попут доктора Михајла Месаровића уздигли "Кејс вестерн резерв универзитет" на светски ниво.

Кућа др Бранимира и професорке Борјане Главашки у Кливленду увек је отворена за црквене и државне званичнике, српске уметнике и активисте. Главашки је председник Српског друштва "Вук Караџић" у Кливленду. Члан је Централног одбора СПЦ у Америци и председник Одбора за прикупљање донација за Теолошки факултет "Свети Сава" у Либертивилу. Главни је организатор и оснивач Српског православног гробља при манастиру Марча.

М. Лопушина
Новости, 1. 3. 2015.

SA

 

People Directory

Vaso Ćuković

Najveći bokeljski dobrotvor svih vremena

Vaso Ćuković je rođen u Risnu, 09. jula 1858. g. od oca Lazara i majke Stane, u uglednoj trgovačkoj porodici, sa osmoro djece. Volio je školu, kao mlad pomagao ocu u trgovinu, i izučio zanat u Risnu, ali, nemirrnog duha, već sa 12 godina je otputovao kod tetka u Trst, koji je takođe bio trgovac U Trstu je završio višu trgovačku školu i odlično savladao grčki i italijanski jezik. Sa 16 godina se zaposlio u, tada poznatoj, grčkoj firmi "Hydias" kao činovnik. 1877. godine je, na nagovor jednog pomorskog kapetana iz Risna, kojeg je sreo u Trstu, otplovio za daleku Ameriku. Prvo u Njujork, pa San Francisko gdje je imao namjeru da se bavi trgovinom. U početku je to išlo veoma teško. Radeći svakojake poslove, učeći jezik , put ga je odveo u Nevadu, grad Reno, gdje mu je živio rođak, koji ga je pomogao sa 100 USD, što mu je bilo dovoljno, da započne samostalo, malu trgovinu. Ni tu nije uspio. U gradu Virginia Sity je radio kao prevodilac. U Virginiji, Neveda, je pokušao da radi sa rudnicima, bezuspješno, a radio je poslove čistača u jednoj bilijarnici, gdje se i upoznao sa kockarskim igrama.  Lutalačka težnja ga odvodi na kratko na Aljasku, a konačno, 1895. g. stiže je u Denver, Colorado. Tu kupuje zemlju, nastavlja trgovinu, otvara tada poznate kockarnice i za kratko vrijeme stiče veći kapital. Zahvaljujući svojim sposobnostima i inteligenciji Vaso Ćuković postaje u to vrijeme jedan od najuglednijih i najuticajnijih ličnosti grada Denvera.  Žrtvujući svoja materijalna sredstva učestvuje u izgradnji i uljepšavanju grada, pomaže razne humane akcije i učestvuje u javnom i političkom životu.

.
Read more ...

Publishing

Notes On Ecumenism

Written in 1972 by St. Abba Justin Popovich, edited by Bishop Athanasius Yevtich, translated from Serbian by Aleksandra Stojanovich, and proofread by Fr Miroljub Ruzich

Abba Justin’s manuscript legacy (on which Bishop Athanasius have been working for a couple of years preparing an edition of The Complete Works ), also includes a parcel of sheets/small sheets of paper (in the 1/4 A4 size) with the notes on Ecumenism (written in pencil and dating from the period when he was working on his book “The Orthodox Church and Ecumenism”; there are also references to the writings of St. Bishop Nikolai [Velimirovich], short excerpts copied from his Sermons, some of which were quoted in the book).

The editor presents the Notes authentically, as he has found them in the manuscripts (his words inserted in the text, as clarification, are put between the slashes /…/; all the footnotes are ours).—In the appendix are present the facsimiles of the majority of Abba’s Notes which were supposed to be included in his book On Ecumenism (written in haste then, but now significantly supplemented with these Notes. The Notes make evident the full extent of Justin’s profundity as a theologian and ecclesiologist of the authentic Orthodoxy).—The real Justin is present in these Notes: by his original language, style, literature, polemics, philosophy, theology, and above all by his confession of the God-man Christ and His Church. He confesses his faith, tradition, experience and his perspective on man, on the world and on Europe—invariably in the Church and from the Church, in the God-man Christ and from Him, just as he did in all of his writings and in his entire life and theologizing.