A great man is one who collects knowledge the way a bee collects honey and uses it to help people overcome the difficulties they endure - hunger, ignorance and disease!
- Nikola Tesla

Remember, remember always, that all of us, and you and I especially, are descended from immigrants and revolutionists.
- Franklin Roosevelt

While their territory has been devastated and their homes despoiled, the spirit of the Serbian people has not been broken.
- Woodrow Wilson

Вук са Стенфорда

Очување српске културе и историје у САД

Ко је била породица Полић чије је задужбинарство славио и амерички председник Роналд Реган, и чија соба на престижном америчком универзитету чува наслеђе српског језика

Хуверов институт, библиотека и архив, засебна су целина у оквиру Универзитета Стенфорд. Хуверов торањ, најпознатија грађевина овог института, који постоји скоро 80 година, са својих 87 метара висине, уздиже се над свим осталим грађевинама, и доминира читавим крајоликом стварајући незаборавну слику овог подручја. Поред торња налазе се зграде новијег датума у чијим се депоима, на два нивоа испод земље, чува обиље материјала који је прикупљан кроз читаву историју архива и библиотеке. Осим подземног магацинског простора, над земљом се налазе сале за састанке и конференције, велики број канцеларија и пратећих просторија. Свака од ових просторија носи интимну исповест о временима која су прошла, о значајним делима и људима који су на овом месту боравили и стварали. Оснивач, Херберт Хувер, био је председник САД у периоду 1929-1933. године.

На примеру здања, која носе имена оснивача и његове супруге Лу Хенри, која се нарочито бавила проучавањем Далеког истока, Аненберг сале за конференције која је посвећена Џорџу Шулцу, или аудиторијума Џона Штауфера, види се опредељење Хуверовог института да значајна имена не смеју бити заборављена као и искрена намера да тако заиста и буде.

Попут некакве оронуле средњовековне грађевине у чијој су се унутрашњости задржале фреске, још увек живих боја, тако и просторија са бројем 238, у згради Лу Хенри Хувер, иза својих необележених врата, чува своје боје и од тренутка уласка оставља веома јак утисак на посетиоца. Читав један зид прекривен књигама, у углу бронзани кип два козака, рад руског вајара Евгенија Александровича Лансера, а на средини собе велики округли сто и око њега постављене столице. Уместо прозора, собом доминира слика једног Вука.

Уље на платну, рад Иванке Гавански, вероватно настао на основу литографије Јозефа Крихубера. Човек у седећем положају, дугих седих бркова, са фесом на глави и оделом карактеристичним за Европу средине 19. века. На грудима му је царско, аустријско, одликовање. У десној руци перо, у левој хартија. На раму учвршћена плочица са натписом: Вук Стефановић Караџић: Отац модерног српског језика и књижевности.

Књиге у витрини и на полицама припадају различитим едицијама и њихов велики део је штампан српском ћирилицом. Ту су књиге Српске књижевне задруге, томови Српског књижевног гласника, сабрана дела Бранислава Нушића, Бранка Ћопића, Оскара Давича, Милоша Црњанског, Иве Андрића, Доситеја Обрадовића... Свака од књига ове колекције на првој страници носи печат са именом задужбинара или налепницу сличне садржине. Информација се налази и на сребрној табли преко пута улазних врата - соба Тодора и Анђе Полић.

Сазнајемо да је историја ове собе дуга скоро колико и историја зграде у којој се налази и почиње 16. марта 1968, а основна је намена сећање на књижевност и културу српског народа. По подацима којимa располаже Раде Ликић, Тодор или Том Полић рођен је у околини Требиња. По Вејкину, радио је у грађевинском предузећу где је убрзо постао надзорник. Основао је затим своју компанију и успешно, заједно са својом супругом Анђом, водио посао. Анђа Полић, рођена у Калифорнији, а по оцу пореклом из Љубиња, била је веома ангажована на помоћи изградње српских цркава, дечјих кампова и помагању добротворних организација. Због тога је међу Србима Калифорније остала позната као „кума Анђа“. Поред бројних доброчинстава и задужбина Полића остала је и ова - Српска соба.

Први помен о соби налазимо у писму које Глен Кембел, управник Хуверовог института од 1960, шаље Тодору Полићу, јула 1964. Важна особа за ову коресподенцију је Милорад Драшковић, дугогодишњи истраживач-сарадник Хуверовог института. Из писма откривамо да је Драшковић поделио идеју о стварању посебног семинара за проучавање комунизма у Југославији са Кембелом, односно собе посвећене материјалу из Србије и Југославије, која не би имала премца у САД.

Од овог писма прошло је скоро четири године када је, марта 1968, организована свечаност посвећивања легата породице Полић. На свечаности, уз велики број званица, отворена је соба Тодора и Анђе Полић. Тадашњи гувернер Калифорније, а потоњи председник САД, Роналд Реган, том приликом је написао: „Људи попут Тодора Полића заслужују захвалност за помоћ образовних институција, али посебно због тога што њихова дела доказују шта предузимљиви грађани могу постићи у слободном друштву“.

На свечаности Кембел је истакао очување Америке као „нације нација“ чему доприноси и „овај српски дан на Стенфорду“. Милорад Драшковић је окупљене упознао са плановима који су везани за будућност ове собе и семинара, др Радоје Вукчевић, професор Вилкс колеџа, поделио је са окупљенима изводе из биографије Тодора Полића, а Алекс Драгнић, професор Вандербилд универзитета, одржао је говор на тему „Срби у потрази за слободом“, у коме је изнео најзначајније тренутке из бурне историје Срба и српске државе.

У свом говору др Роберт Х. Мекдауел, бивши војни обавештајац и вођа америчке мисије у штабу Југословенске војске у отаџбини, истакао је важност Балканског полуострва у светским ратовима и нарочито коментарисао америчку политику и однос према овом подручју и читавој источној Европи.

Данас, на педесету годишњицу посвећивања ове собе, са новим технологијама долазе нове тенденције и трендови у заштити и очувању културне баштине и у складу са њима разумљиви и пожељни нови план развоја - у коме је изградња нове зграде на месту старе.

Чувајући сећање на породицу Полић, институција је сачувала и мали део српске културе и историје за инспирацију будућих генерација. Соба без прозора (ван времена и простора), на другом спрату зграде Лу Хенри Хувер, препуна књига, које представљају важан део идентитета људи са простора бивше Југославије, а највише Срба, писаних оним писмом које се прво учи у школама, а испод слике познатог и драгог лика који је писмо створио, чини да се бар један делић свог боравка у САД осећамо - баш као код куће.

Огњен Ковачевић
историчар, Хуверов институт

Извор: НИН


SA

 

People Directory

Бобан Марјановић

Бобан Марјановић (Зајечар, 15. август 1988) је српски кошаркаш. Игра на позицији центра, а тренутно је члан Детроит пистонса. Са 222 cm висине један је од највиших кошаркаша у свим такмичењима у којима наступа.

Поред велике висине одликује га изузетна снага, али и мека рука приликом шута, те су му проценти шута споља као слободних бацања веома добри са обзиром да игра на позицији центра. У досадашњој каријери наступао је за: Хемофарм, ЦСКА Москву, Жалгирис, Нижњи Новгород, Раднички Крагујевац, Мега Визуру, Црвену звезду и Сан Антонио спарсе. Три пута је био најкориснији играч Кошаркашке лиге Србије. Двоструки је члан идеалне петорке Јадранске лиге. Четири пута је био МВП кола Евролиге, а проглашен је и за најкориснијег играча прве фазе Евролиге као и члан идеалне петорке у сезони 2014/15. У тој сезони успео је да обори три рекорда у историји Евролиге и то: број остварених дабл-даблова у једној сезони (16), укупан број скокова у једној сезони (256) као и укупан индекс корисности у једној сезони и то 616. Био је део најуспешније генерације у историји Црвене звезде која је успела да освоји триплу круну у сезони 2014/15.

Read more ...

Publishing

The Meaning of Reality

Essays on Existence and Communion, Eros and History

by Christos Yannaras

The collection of articles traces the thought of Christos Yanaras through his long journey in discovering the meaning of existence, communion, eros, and history. It is a cause of immense joy that no fewer than twenty articles of passionate significance and substance have at present been gathered together in this volume under the title The Meaning of Reality.

Yannaras is undoubtedly one of the most significant thinkers of our time. Kallistos Ware once described him as "the most creative and prophetic religious thinker at work in Greece today," while Rowan Williams characterizes him as "one of the most significant Christian philosophers in Europe." His very wide and no less deep education helps him to develop an inimitable blend of philosophy, theology, and social criticism, and to speak in an original way about the traditional and contemporary issues of human existence, as well as the latest challenges of modern empirical science and political engagement. A detailed knowledge of the writings of the Holy Fathers has always been his foundation amidst the labyrinth of modern thought - which is inimately bound up with psychoanalysis, environmental issues, human rights, postmodernism, and pluralism , to mention just a few. Insistence on the primacy, uniqueness, and eternal value of human personality prevails in almost all his works and inspires his own vigorous theological and ecumenical engagement, based on the Orthodox eucharistic and ascetic tradition.