У књизи о српској емиграцији у Америци Милина Јовановић доноси и портрет Мила Радуловића

(Фотографија: Радуловић са насловном страном „Детроит њуза” где је најпре објављена прича о њему, лична фото-архива)

Супротно уверењу да су највеће српске насеобине у Америци биле у Чикагу и Питсбургу, прва православна црква изграђена је у Калифорнији, у градићу Џексон у подножју Сијера Неваде 1894. године, открива Милина Јовановић у књизи о српској дијаспори у САД „Сви путеви воде у Џексон”. Фокусирајући се на мали калифорнијски градић у којем је српска емиграција својевремено чинила трећину становништва, Јовановићева портретише галерију ликова од рудара до сенатора. Међу њима су вероватно најзанимљивији лик и дело Мила Радуловића чија судбина искаче из локалних оквира и умногоме одређује ток савремене америчке историје.

Дела Илије Башичевића Босиља и Димитрија Башичевића Мангелоса представљена су у Галерији „Сент Етјен” у Њујорку 24. априла на изложби која је названа Илија/Мангелос, „Фадер енд сан, инсајд енд аут”.

Мангелос је доживео низ значајних групних и самосталних изложби последњих година, ушао у најважније светске музеје (МОМА, Тејт, Помпиду, и др.) али је увек излаган искључиво као истакнути протоконцептуални уметник. Као такав је и освануо на насловној страни најновије књиге о светској концептуалној уметности, у издању музеја Центар „Жорж Помпиду” (Мишел Гoтје, Арт концептуел, Париз, 2013).

The Most Dear Ones in the Lord,
We celebrate the death of death,
the destruction of hell,
the beginning of other, eternal life.
And leaping for joy, we celebrate the Cause,
the only blessed and most glorious God of our fathers.
(The Paschal Canon, Ode 7)

We pray that God may bless your efforts and good works, granting you the tranquility that comes from the certainty that only the victory over death establishes life, transforms the common yeast of corruption into the heavenly Bread, and makes our homeland a loving prefiguring of the coming City.

May the the light of the Resurrection of Christ who gives us the power not to die (Jn 11:26) and abundant gratitude toward our God Who is worshipped in Trinity, be with you and with all of yours.

Христос Васкрсе! Christ is Risen! Χριστός Ανέστη!
Indeed He is Risen!

At the Holy Pascha of our Lord, 2014

Bishop Maxim
Your Intercessor before the Resurrected Christ

11. април 2014 - После дуже и тешке болести у Њујорку је преминуо Радован Лале Ђурић, истакнути сликар, скулптор, дизајнер, оснивач "Ниш арт фондације" и један од великих донатора Галерије Матице српске у Новом Саду.

Ђурић је био неуморан у обогаћивању и осмишљавању културног живота у свом родном граду Нишу и читавој Србији, а његова галерија и дом у Њујорку били су стециште у које су свраћали бројни уметници, културни, јавни и научни радници из земље.

Сликар Ђурић, који је јуче умро у Њујорку, оставио је аманет да буде сахрањен у Београду, а датум и време сахране биће накнадно саопштени, саопштено је из "Нишке арт фондације" (НАФ).

Радован Лале Ђурић рођен је 7. маја 1945. године у селу Љубатовица код Беле Паланке, у учитељској породици. У Нишу је завршио основну и средњу школу, а касније радио као дизајнер и сценограф у Народном позоришту у Београду. Сликарство је учио у Венецији, Амстердаму и у Паризу где је пре одласка у Америку имао своја атељеа.

Френсис Р. Џонс, професор превођења на Универзитету у Њукастлу, који је студирао српскохрватски и немачки језик на Универзитету у Кембриџу, гост је Београда поводом објављивања књиге „Walking Towards the Sea” (Koраци према мору) Ивана В. Лалића (1931–1996), једног од најзначајнијих српских песника, коју је двојезично, на српском и енглеском, објавила Универзитетска библиотека Београда. Књигу су приредили Александар Јовановић и Светлана Шеатовић-Димитријевић.

У МАЛОМ америчком граду Џексон, у држави Мисисипи, на листи најбољих спортиста свих времена, која је недавно објављена, налазе се имена пливачица Елисе и Кејт Малете, као и атлетичара Томаса Малетеа. Срби из Америке су поносни на њихове златне медаље које су освајали на такмичењима у САД, а посебно на њихово српско порекло.

O Гoрaну Стaнкoвићу, нeкaдaшњeм студeнту филмскe и тeлeвизиjскe рeжиje нa бeoгрaдскoj Aкaдeмиjи умeтнoсти, o успeсимa њeгoвих крaтких филмoвa „Кo чувa чувaрe” и „Пoлaзaк”, који су нa мeђунaрoдним фeстивaлимa oсвojили 17 нaгрaдa, o њeгoвoj нeпрeстaнoj тeжњи зa усaвршaвaњeм и oсвajaњeм нoвих филмских знaњa нa бeрлинскoм Taлeнт кaмпусу и Кустeндoрфу, писaнo je нa стрaницaмa „Пoлитикe”.

Петар Марић (24), четвороструки победник Светског купа за хармоникаше, завршио је тронедељну турнеју у Сједињеним Америчким Државама, у оквиру које је одржао 17 концерата.

Овај виртоуз на хармоници, током дана држао је предавања у средњим школама и колеџима у САД, а у вечерњим сатима приређивао је солистичке концерте. Признаје да је било напорно одржати 17 концерата за само 21 дан, дуж источне обале: од Њујорка и Вашингтона, преко Балтимора, Анаполиса и Бостона до Истона и Салисберија.

Samo nekoliko sati posle sjajne pobede na mastersu, u Indijan Velsu, Novak je sa užim krugom svojih saradnika specijalnim letom stigao u Los Anđeles, gde su ga sačekali reditelj Dragan Bjelogrlić, zvezde filma Miloś Biković, Viktor Savić, španska glumica Elena Martinez i producenti „Intermedia Network“ Dejan Petrović i Zvonimir Šimunec.