A great man is one who collects knowledge the way a bee collects honey and uses it to help people overcome the difficulties they endure - hunger, ignorance and disease!
- Nikola Tesla

Remember, remember always, that all of us, and you and I especially, are descended from immigrants and revolutionists.
- Franklin Roosevelt

While their territory has been devastated and their homes despoiled, the spirit of the Serbian people has not been broken.
- Woodrow Wilson

Плетене јакне из Сирогојна греју даме у Њујорку

Уз четири модела које по нацртима дизајнера Џорџа Стајлера израђују жене из Сирогојна, ускоро ће широм света моћи да се нађе још ручно рађених креација са мотивима из Србије.

Да за добар комад гардеробе не постоји рок у коме би требало да се носи, ових дана илуструју јакне Џорџа Стајлера (Ђорђе Тамбурић), по чијим су их скицама исплеле вредне плетиље Сирогојна. Настале пре две године за ауторску ревију на Лондонској недељи моде, најпре два а потом још два модела, дизајнер је реализовао јакне уз помоћ модне куће „Сирогојно стајл”, а ове сезоне постале су прави хит. Носе их даме у Њујорку, Лондону, Ванкуверу, Лос Анђелесу... На инстаграм-профилима оне постављају слике у јакнама са етно-мотивима из Србије.

Уз четири модела у јарким бојама, израђеним од најквалитетније вуне са Исланда, са петљама које имитирају крзно, у фебруару би требало да се изради још неколико како би се оформила мини-колекција. Како дизајнер каже за наш лист, на почетку је имао мало времена, само два месеца, да осмисли нешто аутентично за представљање у Лондону. То га није спречило да остане доследан стилу – да се определи за трикотажу, искористи наше етно-мотиве, поигра се са бојама и пронађе ко ће све то да исплете.

Из домаће модне куће „Сирогојно стајл” откривају да су, иако сарађују са неколико стотина жена, морали да изаберу највештије плетиље да реализују оно што је Ђорђе нацртао. Ана Љубојевић, менаџерка ове компаније, додаје да је међу њима и бака у деветој деценији живота, али и плетиља на прагу тридесетих. Како се сарадња показала успешном, решили су да ове зиме повећају број креација.

Модна прича у овом делу Србије датира из шездесетих година 20. века, а и данас се компанији јављају власнице плетених производа које још увек носе, иако су их купиле пре неколико деценија. Топли и шарени џемпери путовали су не само у Европу већ и у остале делове света. Као и шалови, рукавице, прслуци – били су модни репрезенти тадашње Југославије.

Интересантно је да приликом израде ових комада грешке не сме бити. Ни од стране дизајнера, ни плетиља јер било која измена у замисли дизајнера и пропуст приликом израде не може да се поправи – следи плетење новог примерка.

Осим сарадње са домаћом кућом, Џорџ Стајлер ових дана заузет је организацијом промоције нове колекције која ће бити у САД.

– Због специфичног стила окрећем се сценским моделима али и све већем интересовању познатих личности за мој рад – каже дизајнер и нада се да ће на јесен његове моделе моћи да види и београдска публика на Недељи моде у организацији агенције „Клик”.

Могућност да и други домаћи дизајнери добију прилику да се покажу у овладавању трикотаже, како напомиње Ана Љубојевић, за сада је само идеја:

– Размишљамо о конкурсу где бисмо одабиром најбољих направили посебну колекцију. Надам се да ће то бити остварљиво наредне године.

Занимање које нестаје

Број жена које се баве плетењем смањен је у односу на период од пре неколико деценија. Ова вештина више није нешто што се преноси као део породичног наслеђа са старије на млађу генерацију.

Пројекат организације плетиља је покренут у Сирогојну 1962. године, како би се женама из руралних подручја омогућило да раде а да не напуштају домаћинство.

– Идеја је била да се смањи миграција са села у град у чему се донекле успело. Нажалост број становника златиборских села се перманентно смањује. Са друге стране, чињеница је да су данас наше сараднице многе ћерке и снахе првих плетиља, које су сарађивале са Добрилом Смиљанић, жене најзаслужније за уцртавање Сирогојна на модну мапу света – открива Ана Љубојевић и додаје да се за рад јављају и жене из многих градова, али да је тешко организовати контролу израде када плетиље нису на једној адреси.

Извор: Политика
Фото: Немања Крстић

People Directory

Епископ Варнава (Настић)

Варнава (световно име Војислав Настић; Гери, Индијана, САД, 31. јануар 1914 — манастир Беочин, СФРЈ, 12. новембар 1964) је био епископ СПЦ.

У САД је живео до своје осме године када је, по завршетку другог разреда основне школе, заједно са родитељима дошао у Сарајево. Овде је наставио своје школовање и, са одличним успехом, завршио основну школу и гимназију са вишим течајним испитом, а потом је, заједно са оцем, отишао у Охрид код Владике Николаја (Велимировића) да затражи благослов за упис на Богословски факултет у Београду.

.
Read more ...

Publishing

Poemes de Jovan Dučić / Песме Јована Дучића

Translated into French by Petar Bubresko. Bilingual edition (French and Serbian)

The first bilingual edition translations of poems in French of this prince of Serbian poetry. These translations of poems Dučić meet two objectives: to publicize the work of the poet to Francophone readers and pay tribute to both the Serbian language Dučić and French language to which the great poet and Petar Bubreško were passionately attached. This book is dedicated to Leposava Bubreško (1923-2013) professor Bubreško’s wife who wanted so much this work to be published.

Publishers: Sebastian Press, Vidoslov, and Metokhia

216 pages, soft bound, published in 2015, price $15


Песме Јована Дучића

На француски језик превео проф. др Петар Д. Бубрешко

Ова књига је посвећена Лепосави Бубрешко (1923-2013), супрузи професора Петра Д. Бубрешка, која је толико желела да ово дело изађе на светлост

Саиздавачи: Видослов, Требиње и Metokhia, Paris

ПОЕЗИЈА

Мирна као мрамор, хладна као сена,
Ти си бледо тихо девојче што снева.
Пусти песма других нека буде жена,
Што по нечистим улицама пева.

Ја не мећем на те ђинђуве са траком,
Него жуте руже у те косе дуге:
Буди одвећ лепа да се свиђаш сваком,
Одвећ горда да би живела за друге.

Буди одвећ тужна са сопствених јада,
Да би ишла икад да тешиш ко страда,
А чедна, да водиш гомиле што нагле.

И стој равнодушна, док око твог тела,
Место китњастог и раскошног одела,
Лебди само прамен тајанствене магле.

Read more ...