Дани Новак имао је непуне две године када се из Загреба одселио у Израел, а потом у САД. Ипак, није заборавио страдања чланова своје породице у усташким логорима на острву Паг.

Дани Новак, професор математике на Итака колеџу у Њујорку, доживео је током протеклог викенда непријатан инцидент. Хрватска полиција спречила je израелскo-америчку филмску екипу, с којом је био на Пагу, да сними делове овог острва, где се током 1941. године налазио усташки концентрациони логор.

Ко је њујоршки професор који се тренутно налази у родном Загребу и зашто је његов долазак са израелским и америчким сниматељима изазвао такву узбуну на Метајни, где се налазио логор смрти за српску, јеврејску и ромску жене и децу?

Председник Удружења „Јадовно 1941” Душан Басташић је пријатељ професора Новака и посетио га је јуче у Загребу. За „Политику” објашњава како је упознао Данија Новака и откривашта се заиста догодило протеклог викенда.

– Новаку су у логору на Метајни убијени тетка и бака. Оне су биле логорашице на простору где се данас налази основна школа. Новак ми је говорио да је детињство провео уз мајку потресену том породичном трагедијом. Када му је мајка умрла, он је почео да истражује шта се догодило на самом почетку Другог светског рата са његовим блиским рођацима – каже Басташић.

Њујоршког професора и Басташића је нераскидиво повезала пашка трагедија. Басташићу су у каменој ували Слано усташе убиле и деду по оцу и деду по мајци, затим и њихову рођену браћу. У логору смрти, који подсећа на површину Месеца, убијен је и Басташићев рођени стриц. Имао је 18 година.

– Они су били међу 487 Срба из Грубишиног Поља, побијених у комплексу логора Госпић–Јадовно–Паг. Ја сам живео у Хрватској 33 године и нисам никада отишао на Паг. Некако смо и ми Срби прећуткивали шта се догодило са нашим најмилијима. Ваљда да наше породице не би доживљавале додатне непријатности у Хрватској. Међутим,2005. године, професор Новак је слетео први пут у Загреб, узео рентакар и отишао да тражи Јадовно. Након тога отишао је на Паг. Обишао је Метајну и Слано. Ја сам га упознао преко интернета, па смо 2006. године заједно прошли исти пут. Тако се догодио својеврсни парадокс. Заправо ме професор Новак инспирисао да истражујем до тада мало познату и добро скривану истину о систему логора смрти Госпић–Јадовно–Паг, којим је режим Анте Павелића започео спровођење плана о истребљењу Срба, Јевреја и Рома у Хрватској – прича Басташић.

Дани Новак је имао непуне две године када се са мајком одселио у Израел, а потом у Америку. Објавио је књигу на енглеском и хрватском језику, на основу записа своје мајке, о породичној трагедији под називом „Кад се небо срушило”.

Током протеклог викенда професор Новак се уверио да није добродошао на Паг. Са израелском и америчком екипом коју је предводила позната продуценткиња Ница Гонен, допутовали су на острво како би снимили места где су се некада налазили логори смрти. Сматрали су како им за то не треба никаква посебна дозвола. Када су почели да распремају опрему за снимање на Метајни, око њих су се окупили мештани.

– Атмосфера је била све ужаренија. Професору Новаку и сниматељима мештани су почели да говоре да није дозвољено снимати зграду школе. Посебно су наглашавали да приче о логору на Метајни нису истините. Почели су да им прете да ће им целу опрему бацити у море. Свесни да не могу да обаве снимање, чланови екипе су се повукли. Када су кренули ка колима, зауставило их је полицијско возило. Полицајац им је рекао да им је потребна дозвола министарства образовања за снимање. Потом је полицајац одузео пасоше Израелцима и Американцима. На њихов захтев да позову шефа полиције, и он им је одговорио исто. Да не смеју да снимају и да морају да предају пасоше – преноси Басташић непријатно искуство које је доживела израелско-америчка филмска екипа.

Потом су, без пасоша, Израелци и Американци отишли у хотел у месту Новаља, на чијем подручју су се налазили логори Слано и Метајна.

Куриозитет је, истиче Басташић, да је 2011. године, у центру Новаље, подигнут споменик израелско-хрватском пријатељству. У хотелу, недалеко од тог споменика, одсела је екипа непожељна за хрватске власти. Међу њима је био и професор Новак.

– Чланови екипе су ступили у контакт са властима у Израелу и веома брзо у хотел су стигла два хрватска полицајца који су љубазно поручили да сутрадан могу све да снимају, али уз полицијску заштиту. Заиста, екипа је сутрадан снимала у Метајни. Одатле су, уз пратњу полиције, напустили Паг. Оно што је, међутим, посебно заболело Денија Новака јесте тренутак када му је пришао човек са синчићем и рекао му да не може да прихвати чињеницу да његов син одраста са таквим лажима о наводном постојању логора смрти на острву Паг – преноси Басташић атмосферу која је владала у Метајни.

Филмској екипи враћени су пасоши. Ипак, нису снимили све што су желели. Није им дозвољено да снимају увалу Слано, где се налазио логор смрти за Србе и Јевреје.

Православни крст у спомен на жртве

Иза пашке плаве лагуне, пејзажа као створеног за разгледнице, некада је постојала усташка мануфактура смрти. Крајем јуна чланови  Удружења „Јадовно 1941” поставили су православни крст освештан у Бањалуци, на узвишици која је раздвајала српски од јеврејског логора.

Истога дана обишли су Паг под заштитом полиције. На Метајни хрватска полиција упозорила је да ходочасници и телевизијске екипе обаве посао што пре. Плашили су се инцидента са мештанима.

Александар Апостоловски
Политика, 10. 9. 2015.