Први православни каубој Лари Ангијер и још четрдесетак Американаца из Џексона, Питсбурга и Сан Дијега провели су недавно десетак дана у Србији и региону, обилазећи српске светиње. Потомци Срба који су почетком 19. века, у време „златне грознице”, кренули на Дивљи запад, надалеко су се прочули експлозивним начином на који прослављају православни Божић. У Џексону, граду у Калифорнији, после литургије, пуцњавом из кратких и дугих цеви обзнањују рођење Христово, а како је фотограф Лари из тих крајева, заинтересовало га је ко су ти момци који се са једнаком страшћу моле и пуцају. Ваистину, жестоко!

Тако је Лари, оригинал Американац, истражујући потомке српских досељеника, завршио у реци, где га је у православље превео старешина Цркве Свети Сава Марко Бојовић. Кум на крштењу био му је иконописац Милоје Милинковић, који је осликао цркву у Џексону.

НОВИ САД: Из издавачке радионице Архива Војводине ускоро ће изаћи по много чему изузетна књига „Авантура на Балкану, 1915.” лекара и писца Дагласа Меривердера Долда (1888 - 1931), једног из групе легендарних америчких студената с Колумбија универзитета, који су се у јеку Великог рата упутили преко океана у Србију како би се ставили на располагање домовини свог професора Михајла Пупина коју су напале свеколике војне силе Аустроугарске, Немачке и Бугарске.

Вођени жељом да својим знањем помогну српском народу у борби са последицама ратних ужаса, глади и смртоносних епидемија, не тако што ће војевати, већ неговати и лечити, ризикујући при томе своје животе, ови млади Американци доказали су да борба за идеале хуманости и правде има виши, универзални смисао.

Најбоља потврда за то су управо записи Дагласа Долда, тад тек свршеног лекара, које је у збирци докумената др Николе Коче Јончића, похрањених у Архиву Војводине, пронашла и обрадила виши архивиста Љиљана Дожић. Ауторка је приређени рукопис допунила низом артефаката, од фотографија чланова тзв. Колумбија експедиције до оригиналних чланка Дагласа Дојла и његових колега о искуствима из Србије, који су објављивани у америчкој штампи, те је резултат ванредно вредно штиво које осликава време великог страдања али и јунаштва, из посебног, нама мање познатог угла. Иначе, Дагласа М. Долда, који је током рада у пољској болници у Добруну готово у потпуности изгубио вид, југословенска Краљевска влада постхумно је, 1935, одликовала Крстом милосрђа за санитетске заслуге у Првом светском рату.

Документарни филм „Теслин народ“, који прати судбине више од седамдесет истакнутих Срба у Сједињеним Америчким Државама, премијерно се приказује вечерас у Коларчевој задужбини. Рађен је у продукцији РТС-а и „Оптимистик филма“ уз пoдршку Министарства културе, Америчке амбасаде и Савета за креативне индустрије.

Кад из Америке стигне више од 50 научника и истраживача, које је одабрала тамошња Национална фондација за науку САД (НСФ), а уважава само оне што постижу врхунске резултате, онда је несумњиво реч је о јединственом догађају. Београду је после осам година труда успело да буде домаћин значајног научног скупа – радионице научника из САД, Србије и западног Балкана који се баве науком о подацима (они с енглеског говорног подручја рекли би: дата сајанс).

Уз све позване госте на једном месту наћи ће се око 600 умних глава. Своје окупљање научна елита с оне стране Атлантика започиње у недељу, одлазећи у археолошки парк Виминацијум, а од понедељка би требало да буду на сесијама у Палати „Србија”.

Председавајући београдске радионице САД–Србија и западни Балкан биће проф. др Зоран Обрадовић, директор Центра за анализу података и биомедицинску информатику на Универзитету Темпл у Филаделфији.

Подсећа да су људи одувек скупљали податке, записивали их.

Direktor Klinike za kardiohirurgiju dr Dragan Milić istakao je da je najvredniji deo donacije aparat za ekstrakorporarnu cirkulaciju koji sam košta 220.000 evra.

-To je osnovna mašina za svaku kardiohiruršku operacije. Imali smo jednu takvu mašinu a sada imamo dve tako da ćemo već od početka jula da radimo po dve kardiohirurške operacije dnevno, duplirajući naše kapacitete. Sa tom mašinom je stigao i "hiper kuler", mašina koja hladi pacijenta tokom kardiohirurške operacije, što je neophodno. Dobili smo i "Ekmo pumpu" koja zamenjuje rad srca i pluća. Pacijentu mogu da ne funkcionišu srce i pluća ali će kada se priključi na ovaj aparat biti živ do onog trenutka do kog ta mašina radi. To je zaista jedna brilijantna mašina koja omogućava da tretiramo pacijente koji su bili izgubljni sa medicinske tačke gledišta - istakao je dr Milić.

Klinika je dobila i digitalni mobilni rendgen sa štampačem koji je povezan bežično sa kompjuterima, kao i aparat za intra operativno spašavanje krvi koji omogućava da se osim crvenih krvnih zrnaca sačuvaju i trombociti koji su ključni element koji sprečava krvarenje.

-Oprema će se koristiti u intenzovnoj nezi i operacionom bloku. Vrlo je skupa i mi se zahvaljujemo američkoj vojsci na donaciji koja će omogućiti porast broja operacija kardiohirurških pacijenata na našoj klinici. Naš kapacitet bio je 250 operacija godišnje a sada je teorteski moguće, u narednim godinama, podići broj zahvata na 700 do 800 operacija čime ćemo u potpunosti eliminisati liste čekanja na ove zahvate. Do sada je u ovoj godinu urađeno 154 zahvata a do kraja godine se procenjuje da će biti 300 kardiohirurških operacija. U Narednoj nam je plan da ih bude oko 400 - rekao je dr Milić.

Ljudi kažu das u njihova srca ovde bezbedna na ovom mestu i nadam se da će naša mala donacija pomoći da se povećaju kapaciteti za pružanje usluga ljudima širom Srbije. Ove godine imamo 100 godina od kada je predsednik Vilskon dao čuvenu objavu u kojoj je govorio o vezama između Srbije i Američkog naroda a ova ceremonija pokazuje da se te veze nastavljaju. Ta dva naroda sa dva velika srca nastavljaju svoju saradnju i prijateljstvo - rekao je Ferti.

Pukovnik Vorner Ros iz nacionalne garde Tenesija rekao je da je srećan što oružane snage SAD imaju priliku i zadovoljstvo da na ovaj način dopinesu zdravstvenom sistemu Srbije.

Operacioni blok poneo ime predsednika SAD "Vudro Vilsona"

Na zgradi Kardihorurgije otkrivena je u spomen ploča zahvalnosti američkom narodu, vojsci i vladi na donaciji.

Tekst i foto: Branko Janačković

Izvor: BLIC

Индипендент упозорава своје читаоце да постоји много локација чија је будућност неизвесна из различитих разлога, што због „политичких преврата“, што због великог броја посетилаца, мањка средстава за њихово одржавање и чување, до природних фактора.

„Због неизвесне будућности ових знаменитости, што пре кренете на пут, то имате више шанси да их видите у њиховом пуном сјају“, наводи британски лист.

Сајам  под називом "Дођи и информиши се" је намењен ученицима завршних разреда средњих и основних школа где ће, на једном месту, имати прилику да добију све потребне информације о студијским програмима. Свршени основци ће први пут моћи да виде понуде овдашњих средњих школа, то је могућност да се лакше определе за наставак образовања и усавршавања.

4. априла од 10:00 часова своје програме представиће факултети Универзитета у Приштини, Висока економска школа струковних студија Пећ-Лепосавић, АЛФА БК универзитет из Београда и Универзитет за пословни инжењеринг и менаџменту Бањој Луци.

5. априла  од 09:00 часова своје програме представиће средње школе које раде на територији централног Косова.

У оквиру Сајма биће отворена и документарна изложба ,,Милутин Миланковић- Живот и дело“.Изложба са пратећим садржајем - пројекцијом документарно-играних филмова из продукције Удружења „Милутин Миланковић“, различите дужине трајања, намењена је пре свега школској популацији, али и најширој јавности. Снагом свог талента, али надасве, упорним и систематским радом,Миланковић се исказао  у низу научних дисциплина. Творац је најтачнијег календара, популаризатор науке и хроничар научних збивања свога времена, али је у свету најпознатији као аутор астрономске теорије климатских промена, којом је објаснио мистерију ледених доба, чиме је трајно задужио светску цивилизацију.

Дом културе „Грачаница“ изложбу организује у сарадњи са Удружењем „Милутин Миланковић“ а Сајам образовања подржали су Општина Грачаница, Скупштина града Приштина и Универзитет у Приштини са седиштем у Косовској Митровици.

Очекујемо Вас!

Дом културе Грачаница

контакт телефон:  | domkultuThis email address is being protected from spambots. You need JavaScript enabled to view it.

Сва деца из српског села Кузмин, код Косова Поља, добила су новчану помоћ коју је сакупило Коло српских сестара из Сан Франциска. 

Тим програмера из Србије запослених у компанији „Доминион вотинг” осмишљава софтвере који се користе за електронско гласање, углавном у Америци, Азији и Канади, док су њихове колеге са Вождовца креирали награђену грађевинску апликацију.

Малобројни су наши суграђани који знају да су Барак Обама, Хилари Клинтон и Доналд Трамп гласали на машинама чије су софтвере програмирали Срби. Истовремено, захваљујући овом изуму из Србије, гласали су домороци са филипинских острва, као и становници Монголије. Њима не требају рекламе, у јавности су скоро потпуно непознати, али су прави мајстори свог посла. Програмери из београдског огранка канадске компаније „Доминион вотинг систем” осмишљавају искључиво системе за електронско гласање који се користе углавном у Америци, Азији и Канади. Ови рачунари су прилагођени и људима са посебним потребама, па, рецимо, они који не виде добро могу да изаберу опцију гласања изговарајући име политичке опције или кандидата којег бирају. Када су пре шест година на Филипинима организовани први електронски избори на свим нивоима власти, захваљујући овим машинама, први незванични резултати били су познати већ 30 минута после затварања бирачких места.

Представљена књига записа Чедомира Павића (1882-1914) "С Пацифика на скадарско блато"

Књига "С Пацифика на скадарско блато", чији наслов умногоме сажима садржај те животопис аутора Чедомира Павића (1882--1914) у то давно (пред)ратно доба, представљена је у понедељак у Дому Војске Србије. О књизи у издању Матице српске - Друштва чланова у Црној Гори и о самом Павићу, заборављеној а значајној личности српске културе, говорили су Томаш Ћоровић, један од приређивача књиге (уз др Кринку Видаковић Петров и др Ђорђа Н. Лопичића), новинар, публициста и бивши дипломата Милоје Поповић и професор Јован Делић.

Павићеви записи први пут су били објављени још 1913. у Сан Франциску, где је овај песник, политички делатник и осведочени родољуб тек кратко поживео у миру, пре него што га је "дозвала" отаџбина захваћена балканским ратовима. Ипак, Павић је стигао да остави трага и на америчком континенту, дуж ког је уређивао српска гласила, истовремено учећи на престижном Берклију.