A great man is one who collects knowledge the way a bee collects honey and uses it to help people overcome the difficulties they endure - hunger, ignorance and disease!
- Nikola Tesla

Remember, remember always, that all of us, and you and I especially, are descended from immigrants and revolutionists.
- Franklin Roosevelt

While their territory has been devastated and their homes despoiled, the spirit of the Serbian people has not been broken.
- Woodrow Wilson

Музичко-филмски пројекат композиторке Александре Вребалов и Била Морисона вечерас у „Сава центру”.

Музичко-филмски пројекат композиторке Александре Вребалов и америчког редитеља Била Морисона „Бијонд зиро” у извођењу „Кронос квартета”, након премијере у Њујорку у априлу имаће и српску премијеру.

Дело ће данас у 20 сати бити изведено у „Сава центру”, а сутра и у Српском народном позоришту у Новом Саду. Композиторка Вребалов, чија се дела дочекују са подједнаком пажњом публике и критике у Србији и свету, допутовала је из Њујорка где живи и ствара већ две деценије.

Од српске премијере „Бијонд зиро”, пројекта који је поруџбина Беркли универзитета у Калифорнији и неколико америчких образовних институција поводом обележавања 100-годишњице Великог рата, композиторка очекује да види како ће се остварити контакт између ансамбла који свира по целом свету и публике која не само што има живо сећање на тај рат него и на све ратове који су се дешавали у међувремену.

„За ’Кронос квартет’ је велики догађај што свирају пред публиком која има живо сећање на те ратове”, изјавила је у разговору за Танјуг Вребалова.

.

На пројекту је радила неколико година са америчким редитељем Морисоном, та сарадња је, како је казала, била фантастична, остварили су добру симбиозу у овом делу, Морисон приступа стваралачком процесу са потпуно интуитивне стране и што се тиче музике оставио је потпуну слободу.

Тему Првог светског рата вероватно не би сама одабрала зато што су се нека њена ранија дела већ бавила српском историјом и идентитетом, али је у овај пројекат позвана и било јој је драго да се на на још неки другачији, дубљи начин позабави том тематиком.

„Оно што сам желела у ’Бијонд зиро’ да изнесем као свој став је осећај да се ми у Србији ратом често бавимо из позиције хероизма, за нас је рат или освежавање сећања на рат, прилика да се то исполитизује или да се бавимо ко је победио ко није, ко је био у праву, ко није. Уметност оперише на сасвим другом плану и желела сам да хуманистички аспект буде изражен и на првом месту, да свако ко слуша и види комад који смо направили буде свестан трагичности рата из било чије позиције, победника или онога ко је изгубио”, казала је Вребалова.

Стваралачку снагу уметника који су живели у време Великог рата, велика дела која су настала упркос ратним разарањима народа и земаља, Вребалова тумачи као неминовност да се преживи.

„То су уметници који су отишли у ровове са идејом да остваре неке идеале, али довољно је било да неко време проведу у рововима и да схвате шта то заиста јесте. Највеће освешћивање које ми можемо да добијемо по питању тог ратног доба је управо сведочанство уметника који су се у рату затекли”, оценила је композиторка.

На питање о стваралаштву у времену које није мање ружно од времена Великог рата, о томе шта јој даје снагу да ствара дела која изванредно комуницирају са савременицима Вребалова каже да је поласкана оценом да њена дела добро комуницирају, јер мисли да је уметност комуникација, и да се савременост управо огледа у томе колико смо повезани са реалношћу и светом који нас окружује, без обзира колико је она пријатна или непријатна.

Важан део пројекта су документарни записи сачувани на нитратним филмовима, које савремена публика никада није имала прилике да види. После обимног претраживања архиве у Вашингтону у потрази за тридесетпетомилиметарским филмовима снимљеним током Великог рата, филмски аутор Морисон је направио потпуно нове HD верзије оригинала.

Пројекат „Бијон зиро” се изводи као јединствено музичко филмско дело и као такво био је приказан на ретроспективи Морисонових филмова у Музеју модерне уметности у Њујорку, са снимком „Кронос квартета”.

Публика у Србији имаће прилику да чује живо извођење овог реномираног квартета у чијем саставу су Дејвид Харингтон и Џон Шерба (виолина), Хенк Дат (виола) и Сани Јанг (виолончело). За четири деценије каријере „Кронос квартет” је један од најутицајнијих састава, одржали су на хиљаде концерта широм света, сарађивали са истакнутим савременим композиторима међу којима је и Александра Вребалов.

Танјуг
објављено 5. 11. 2014.

SA

 

People Directory

Ruth Stanley Farnam

Ruth Stanley Farnam (September 11, 1873 — December 7, 1956) was an American nurse, soldier and writer. She is the only American woman known to have served as a soldier in the Serbian army during World War I.

Family

Ruth Stanley Farnam was born at Patchogue, New York, the daughter of William Henry Stanley and Ida Jay Overton Stanley. She married Charles Henry Farnam and later, Baron Raymond de Loze.

Read more ...

Publishing

Poemes de Jovan Dučić / Песме Јована Дучића

Translated into French by Petar Bubresko. Bilingual edition (French and Serbian)

The first bilingual edition translations of poems in French of this prince of Serbian poetry. These translations of poems Dučić meet two objectives: to publicize the work of the poet to Francophone readers and pay tribute to both the Serbian language Dučić and French language to which the great poet and Petar Bubreško were passionately attached. This book is dedicated to Leposava Bubreško (1923-2013) professor Bubreško’s wife who wanted so much this work to be published.

Publishers: Sebastian Press, Vidoslov, and Metokhia

216 pages, soft bound, published in 2015, price $15


Песме Јована Дучића

На француски језик превео проф. др Петар Д. Бубрешко

Ова књига је посвећена Лепосави Бубрешко (1923-2013), супрузи професора Петра Д. Бубрешка, која је толико желела да ово дело изађе на светлост

Саиздавачи: Видослов, Требиње и Metokhia, Paris

ПОЕЗИЈА

Мирна као мрамор, хладна као сена,
Ти си бледо тихо девојче што снева.
Пусти песма других нека буде жена,
Што по нечистим улицама пева.

Ја не мећем на те ђинђуве са траком,
Него жуте руже у те косе дуге:
Буди одвећ лепа да се свиђаш сваком,
Одвећ горда да би живела за друге.

Буди одвећ тужна са сопствених јада,
Да би ишла икад да тешиш ко страда,
А чедна, да водиш гомиле што нагле.

И стој равнодушна, док око твог тела,
Место китњастог и раскошног одела,
Лебди само прамен тајанствене магле.

Read more ...