“Говорити о историји наше помесне Цркве у Америци, која је Жива Црква Божја у конкретном простору и времену, није једноставно, али је важно дело, од значаја како за савременике тако и за потоње нараштаје. Историјско сведочење је од кључног значаја у том смислу да кад не би било историјских сведочанстава и списа, ми не бисмо имали увид у ранохришћанску епоху, доба Византије, средњовековне Србије... То би могло да значи да будућност даје смисао прошлости и, на неки начин, валидност. Некада је писање летописа парохија и манастира било обавеза и света дужност Божјих посленика. Без тих трагова о животу једне Цркве Божје унутар временско-просторних координата не бисмо ни ми данас могли да нађемо примере, надахнуће, оријентацију пред изазовима савремености и будућности. Срећом, сведочанство о нашем постојању у Америци је снажнo,“ пише Епископ западноамерички Максим поводом теме, приче и сведочанства о Православљу у Америци.

.

У име Етнографског музеја госте је поздравила Тијана Чолак Антић, музејски саветник.

Два сведока о Православљу из две земље, са два континента, с гледишта двеју култура, Милоје Милинковић, иконограф из Београда, и Лари Ангиер, уметнички фотограф из Џексона (Калифорнија), сликовито су казивали о двема деценијама његовог постојања на америчком континенту.

Лари Ангиер је на отварању изложбе у Етнографском музеју истакао да ни сањао није пре двадесет година, када је први пут фотографисао најстарију цркву у Џексону, посвећену Светом Сави, да ће га пут водити до хришћанских светиња, српских православних цркава и манастира, и да ће у Србији бити примљен као део породице, где је свако село, град, сваки човек излазио њему у сусрет као да се одувек познају.

Захваљујући свима који су допринели да се осећа као краљ у Србији, казао је: „По свом повратку у Америку још са већим жаром и надахнућем говорићу о Србији и неизмеривој лепоти коју поседује.  Трудићу се да свима у Америци пренесем утиске и покажем све вредности Србије у славу Господа, по чијем се промислу све дешава.“

Најстарија црква на западној хемисфери подигнута 1894. г. посвећена је Светом Сави. Живописао ју је иконограф Милоје Милинковић. Живописање ове цркве приказано је кратким филмом који су могли да прате угледни посетиоци.

Поздрављајући госте из расејања и из Србије, Патријарх Иринеј је казао да Србија није мала земља, већ је малобројна, али да где год се нађе иједан од нас, где год је у свету српски православни храм и манастир, ту је и небеска Србија.

У радости на славу Господњу, фотографије припремљене за изложбу о Православљу у Америци, која ће трајати наредних година у Србији и у Америци, Патријарх Иринеј је у пратњи Епископа аустралијско-новозеландског Иринеја (Добријевића) обишао изложене фотографије и задржао се у срдачном разговору са благочестивим народом.

Велику радост су уприличили чланови хора Свети Николај Српски из Нове Пазове (диригент Тамара Пајдић), који су песмама О Призрен граду, Српкињом и Отаџбином на најлепши начин упутили поздраве свима Србима у расејању.

За време одржавања ове необичне свечаности, која није представљала личности већ наше Србе који су у 19. веку долазили у Америку, подигли своју светињу - храм Светог Саве у Џексону и уткали себе у историју Србије и историју Америке  на другој страни океана, Западноамеричка епархија са Владиком Максимом поздрављала је Србе у матици.

Овај пројекат је подржала Канцеларија за сарадњу са дијаспором и Србима у региону; домаћин је био Етнографски музеј.

Извор: Српска Православна Црква