Меморандум о сарадњи српске и јеврејске академске заједнице на очувању културе сећања на жртве у Другом светском рату потписан је у згради Министарства спољних послова Србије.

Потписници су Андрићев институт из Вишеграда, Институт за Јасеновац из Њујорка, Институт за Холокауст из Тел Авива, Етнографски институт САНУ и Институт за упоредно право.

Министар спољних послова Ивица Дачић објаснио је на свечаности уприличеној поводом потписивања Меморандума, да ће конкретни плодови сарадње различитих института, потписница документа, бити научни семинари, као и формирање катедри за изучавање Холокауста и геноцида у Југославији у Другом светском рату.

Он је додао и да очекује да ће већ наредне године, стручне конференције на ову тему бити организоване у Београду и Андрићграду.

– Министарство слуша глас свог народа и због тога и желимо да подржимо пројекте чији је циљ очување достојанства жртава. Свету се мора рећи истина о страдању Срба. Ћутање о злочинима је злочин сам по себи. Ипак, није важно који је народ колико страдао, већ треба очувати сећање на жртве, да оне не падну у заборав, нарочито имајући у виду да живимо у ери историјског ревизионизма када се злочини из Другог светског рата и оправдавају – рекао је Дачић.

Он је, такође, најавио и отварање изложбе „Истина о Јасеновцу“ која ће под покровитељством српске академске дијаспоре бити отворена у Њујорку 2017. године.

На свечаности приказан је филм „Истина о Јасеновцу“ у којем о овом усташком логору на територији НДХ говоре преживели логораши, иисторичари, уметници и активисти уз емитовање фотографија из тог периода.

На једној од њих, представљен је и папа Пије Дванаести, али је фотографија потписана са ратни злочинац Алојзије Степинац. У Министарству спољних послова је приказан и мањи део експоната који ће бити представљени на изложби у Њујорку, а које је уступио Меморијални центар „Доња Градина“.

У Народној скупштини Србије у четвртак је одржана седница Одбора за дијаспору и Србе у региону са дневним редом – Заштита културе сећања на српске жртве геноцида и жртве Холокауста.

Како је саопштено из прес-службе Народне скупштине, на седници је најављено отварање Државног меморијалног комплекса посвећеног жртвама Другог светског рата, а истакнута је и важност усвајања Предлога декларације о злочинима у НДХ над Србима, Јеврејима и Ромима. Недељко Тењевић, генерални секретар председника Републике Србије, рекао је на седници да је председник Томислав Николић својом посетом папи Фрањи у Ватикану спречио канонизацију Алојзија Степинца, наводи се у саопштењу.

О томе шта у биографији Алојзија Степинца из периода Другог светског рата српска црква сматра спорним, патријарх српски Иринеј писао је папи Фрањи у априлу 2014. године, тражећи да канонизацију загребачког надбискупа скине са дневног реда.

Одговор папе Фрање – предлог да се оснује православно-католичка комисија о Степинцу, чиме је одложена канонизација, врху СПЦ уручио је 2015. кардинал Курт Кох. Председник Томислав Николић се са папом Фрањом у Ватикану састао пола године касније, у септембру, а једна од тема разговора био је и Алојзије Степинац.

Извор: Политика