Хлеб и вино не захтевају објашњење

Френсис Р. Џонс, професор превођења на Универзитету у Њукастлу, који је студирао српскохрватски и немачки језик на Универзитету у Кембриџу, гост је Београда поводом објављивања књиге „Walking Towards the Sea” (Koраци према мору) Ивана В. Лалића (1931–1996), једног од најзначајнијих српских песника, коју је двојезично, на српском и енглеском, објавила Универзитетска библиотека Београда. Књигу су приредили Александар Јовановић и Светлана Шеатовић-Димитријевић.

.

Професор Џонс је специјализирао савремену југословенску поезију на Универзитету у Сарајеву, где је почео да преводи песме Ивана В. Лалића на енглески језик, уз подршку и помоћ наших песника. Објавио је пет збирки песама Ивана В. Лалића на енглеском. Превео је и нашу „Хасанагиницу”, а преводио је и Васка Попу, Мака Диздара, Скендера Куленовића... Добитник је више угледних награда, међу којима је, свакако, најзначајнија „Џон Драјден”, која се додељује за превођење са свих језика света на енглески. Џонс је награду добио за превод раних и још необјављених песама Ивана В. Лалића.

Лалићева поезија, истичу приређивачи књиге „Walking Towards the Sea”, кроз седам превода Чарсла Симића у САД и Френсиса Џонса у Великој Британији, стекла је висок углед у свету. Френсис Р. Џонс припрема и превод комплета Лалићевих сабраних дела, према „Делима Ивана В. Лалића”, које је приредио Александар Јовановић (1997). Џонс је успешно преводио Лалићеву поезију, јер је с нашим песником био велики пријатељ. И Чарлс Симић, такође, Лалићев преводилац, био је дугогодишњи пријатељ с нашим песником, о чему сведочи и њихова тридесетогодишња преписка.

Иван В. Лалић, истиче Френсис Р. Џонс, признат је као један од водећих српских песника 20. века. Такав статус градио је током читавог живота. У сопственој земљи постепено је стицао све већи и већи углед и поштовање кроз двадесетак збирки песама и књига одабраних песама, од „Бившег дечака” (1955) до „Четири канона” (1996), када је, нажалост, прерано умро.

– Само на енглеском језику, од 1970. до данас, објављено је седам књига његових песама, у преводу Чарлса Симића у САД, и неколико књига моје маленкости на подручју Уједињеног Краљевства. Лалићев међународни статус не огледа се само у признањима која добија од колега песника, његово дело привлачи и друге љубитеље поезије: има их који су нам, после читања његових дела, прилазили са речима: „Иван В. Лалић је један од мојих омиљених песника” – сведочи Џонс и додаје: „Када разматрамо шта је то што Лалићеву поезију чини толико омиљеном и изван матерњег говорног подручја, један од одговора можда лежи и у мом сопственом искуству са његовим делом. Док сам студирао српскохрватски језик на Кембриџу, седамдесетих година прошлог века, један од мојих предавача био је и Бернард Џонсон, угледни преводилац поезије ондашње Југославије. Окосницу његових часова књижевности и језика чинило је учење и превођење југословенске поезије. Песник који је нарочито привлачио пажњу – био је управо Иван В. Лалић. Оно што је мене посебно дирнуло биле су песме које описују стварне људе из прошлости: једног смедеревског стражара, дубровачког зидара или византијског хроничара, који хоће да нађу смисао у неумитним историјским токовима, самим тим дајући дубљи увид у стање људског рода”.

После основних студија, Френсис Р. Џонс је завршио једногодишњу специјализацију из српскохрватске поезије на Универзитету у Сарајеву. За своје колеге студенте са енглеског говорног подручја, као и ради сопственог задовољства, превео је неколико песама Ивана В. Лалића. Пет-шест песама послао је и самом песнику, молећи га за утиске. На његово изненађење, Лалић је одговорио врло топло и надахнуто, и убрзо потом, њих двојица су заједно правили избор његових песама за енглеско издање.

– Када смо се сретали очи у очи, дискутовали би о сваком стиху, и тај разговор је био плодоносан: Иван је увек умео тачно да укаже на грешку или непрецизно тумачење, али за разлику од неких песника са којима сам, такође, сарађивао, Лалић је увек мени, изворном Енглезу, препуштао коначну реч – истиче Џонс.

Превођење било ког песника изискује посредовање између култура: оних на које се песник ослања и оних којима будући читаоци припадају, или о којима нешто знају. Лалићев свет културе види у крајњем распону два подручја: јадранског и егејског. Централне тачке овог његовог света леже на једној или на другој страни: попут Ровиња и Венеције, или Византије и античке Грчке, или заузимају положај у односу на њих, као Србија и Македонија. Отуда он Лалића више доживљава као медитеранског, него као српског, или чак југословенског песника, мада су сва три културна идентитета препознатљива у његовој поезији. Многе одлике тог света познате су британским читаоцима, те су стога и лако преводиве, јер једнако припадају свима: сунце и море, љубав и морал. Или спадају у заједничко европско наслеђе, у којем хлеб и вино, Орфеј и Атлантида не изискују посебна објашњења.

Нада се да ће читаоци у овом двојезичном издању, закључује Френсис Р. Џонс, открити да је, у начелу, поштовао суштину ових финих песама – и да ће му опростити за евентуалне непрецизности у тумачењу, и указати на грешке. Такође се нада да ће читаоци који не познају изворни језик ових песама уживати у опусу једног од највећих европских песника и на енглеском језику.

Кораци према мору

На Филолошком факултету у Београду, професор Френсис Р. Џонс одржаће данас предавање на тему: „Превођење и рецепција Ивана В. Лалића на енглеском”, а биће представљена и књига „Walking Towards the Sea” (Кораци према мору), о којој ће говорити: Александра Вранеш, Александар Јовановић и Светлана Шеатовић-Димитријевић.

Зоран Радисављевић
ПОЛИТИКА, 1. 4. 2014.