"Сваштара Естер Јованович" представљена у Њујорку

Колико су слични Њујорк и Београд, шта их везује, колико су се кроз своју историју оба града сусретала са феноменом имиграције и различитим друштвеним потресима, које је место модерног романа у српској и светској књижевности биле су теме о којима се говорило на семинару на њујоршком универзитету Колумбија током гостовања српске књижевнице Марије Шајкаш.

.

Након што је свој први роман Сваштара Естер Јованович представила у родном Београду, Марија је под покровитељством Хариман института, водеће институције за проучавање Источне Европе и фондације Његош која се бави промоцијом српске културе дело приближила и америчкој јавности.

Гостујући на Колумбија Универзитету Марија Шајкаш је представила роман који оживљава свакодневицу Београда и Њујорка крајем 30-их година двадесетог века. Роман уводи читаоца у свет реалних историјских личности, музике, уметности, културе и политике који се преплићу кроз две епохе обележене друштвеним потресима, ратовима и емиграцијом.

„Иако много дуже живим у Њујорку од Марије, а српском културом и језиком се бавим професионално, била сам изненађена колико сам тога новог научила о историји оба града из овог романа", рекла је у уводној речи професорка Радмила Горљуп која на Колумбији предаје српски језик и књижевност.

Ауторка, Београђанка, али и Њујорчанка, говорила је о емиграцији коју је и сама искусила, као и могућностима мењања идентитета и судбине променом места живљења.

Америчку публику је највише занимао начин на који је ауторка дошла до историјске грађе за роман, како је конструисала српско-амерички језик (популарни србиш) којим главни лик у роману говори, као и које су сличности између Њујорка и Београда.

Представљено је и електронско издање романа са великим бројем хиперлинкова који повезују занимљиве појмове и њихова објашњења на веома једноставан начин. Апликација је креирана тако да угоди читаоцу, јер може одабрати омиљен фонт, величину слова и омиљену позадину. Ова апликација читаоцу омогућава и да додаје сопствене белешке и маркира текст.

Извор: РТС
Понедељак, 3. март 2014.


Њујорк, Њујорк...

Коначним распадом Југославије 1995. године, у таласу исељавања Срба на територију САД-а, Србију су напустили школарци, стручњаци, војни обвезници, читаве породице у потрази за бољим животом... Марију Шајкаш је феномен емиграције инспирисао да напише књигу која би многим филмаџијама послужила као одличан сценарио.

Пре десет година емоције и посао одвели су је у град који никад не спава. Марија Шајкаш, рођена Београђанка, дипломирала је на Филолошком факултету, магистрирала у Њујорку на New School University.

„Дошла сам у Њујорк непосредно после промена у Србији, а радила сам као новинар петнаестак година пре тога. Сећам се да сам била шокирана медијским слободама. На пример рат у Ираку траје, Буш је председник, а они га исмевају - како има мајмунске уши, глуп је...Долазећи из земље која има заштиту лика и дела председника, то је стварно било незамисливо, да у медијима у Америци стварно може све. Данас је прича о медијским неслободама, о Сноудену и владиним агенцијама које шпијунирају људе. Почнем дан Њујорк тајмсом и верујем том провереном истраживачком новинарству, а када сам у Београду почнем дан једном сличном новином, али се запањим када видим да се не наводе извори вести.

Да би човек емигрирао мора да буде храбар, да скупи петљу, спакује кофере и да се отисне. Мислим и да није важно где емигрираш, колико је важан тај прелазак, та храброст. Ко има потребу и контекст, а емигрира из Њујорка у Београд може данас да направи каријеру. Није Њујорк нужна одскочна даска за наше људе који оду, мада има и тога, већ управо та храброст, решеност да се нешто промени, почне из почетка...

Моје дубоко уверење је да ко може да живи у Београду, може и у Њујорку, ти градови су слични. Менталитет свакако јесте различит. У Њујорку се у једном тренутку прича 120 језика, људи из целог света долазе у Њујорк и нормално је да они обликују град - од хране до културе. Највећа је разлика у толеранцији, има пуно људи на малом простору, и да би живели заједно морају бити много толерантни.

Када дођете из људски топлог Београда, сусретнете се са људима који су дистанцирани, хладни, пословни, чак иако су у питању пријатељи, постављене су границе, знате тачно докле можете да идете...", искрена је Марија.

Као већина људи који оду преко океана, и Марија је сањала амерички сан. Каже да га је остварила. Написала је књигу и посветила свима онима који су се иселили или се припремају да напусте своју домовину.

„Пошто се радња великим делом дешава у Њујорку пред Други светски рат, има пуно детаља, историјског контекста...Читала сам праву историјску грађу, календаре, бедекере...и у односу на то конструисала сам радњу. Пуно ће читаоци сазнати о деловима Њујорка, тадашњим имигрантима, о духу времена...Тако и о Београду, грађанском слоју, реконструисала сам стварност пред Други светски рат, не бих ли и ја сазнала сама нешто ново о свом родном граду. Моја књига излази као електронско издање, е књига у Србији, али није само ПДФ формат, већ када се кликне на одређене хиперлинкове, добијете додатну информацију. Читав Њујорк је мапиран у књизи, па ћете кликом на рецимо, Кип слободе, добити низ нових информација", каже Марија.

Поред београдске промоције Марија је "Дневник Естер Јованович" представила у Њујорку, а затим ће то учинити и у другим градовима на северноамеричком континенту у којима живе наши људи - Бостону, Торонту, Чикагу...

Извор: РТС