A great man is one who collects knowledge the way a bee collects honey and uses it to help people overcome the difficulties they endure - hunger, ignorance and disease!
- Nikola Tesla

Remember, remember always, that all of us, and you and I especially, are descended from immigrants and revolutionists.
- Franklin Roosevelt

While their territory has been devastated and their homes despoiled, the spirit of the Serbian people has not been broken.
- Woodrow Wilson

Бузуровић постао професор на Харварду

Катедра за медицинску физику универзитета Харвард у Бостону за свог новог професора изабрала је Србина, др Ивана Бузуровића (39), чија је специјалност медицинска роботика. Решење о постављењу добио је 18. фебруара ове године, а у новој радној средини биће свечано представљен 18. марта.

.

– Избор на професорску позицију Харварда јесте огромна част, то је истовремено и велика награда за досадашњи рад. Али, не размишљам много о томе, посвећен сам будућим обавезама – рекао је др Иван Бузуровић за „Политику”.

Чекају га наставак научног рада, држање предавања, клиничке дужности из области медицинске физике и менторство постдокторандима и докторандима.

Он је, од децембра 2006. године, радио као истраживач и постдокторанд на Универзитету „Томас Џеферсон” у Филаделфији (Пенсилванија), био главни истраживач у пројекту „Euclidian” и вођа другог пројекта, под називом „Robotic Tumor Tracking and Motion Compensation”. Та два достигнућа, као и око стотину објављених научних радова и саопштења, у водећим часописима из ове области и на конференцијама, била су главна препорука за предлог управе Харварда, која прати рад најдаровитијих светских стручњака, а затим сама бира и позива најбоље. Др Бузуровић је, разуме се, прихватио позив за преговоре, и прошлог децембра постигао споразум о преласку у Бостон.

Иако је суздржан, у ексклузивном разговору за „Политику” професор је прихватио да укратко опише суштину пројеката из Филаделфије који су му отворили врата Харварда.

Први од поменутих Бузуровићевих пројеката, у којима је учествовало од пет до 20 истраживача, било је усавршавање аутономног роботског система за брахитерапију. Поступак, у основи, подразумева лечење рака простате тако што робот, кроз иглу, полаже радиоактивне честице у оболелу жлезду. Усавршавање вишеканалних система, на чему је радио др Бузуровић, донело је неколико важних унапређења у односу на дотадашњи поступак: смањена је могућност померања простате и појаве едема, оперативно време за убацивање радиоактивних честица је знатно скраћено јер се сада може користити више игала, а зрнца се имплантирају са прецизношћу од 0,2 милиметра.

– Овим роботским системом у операционој сали управљају лекар и медицински физичар и то је цела стручна екипа, асистенти нису потребни – истиче др Бузуровић.

Другим пројектом др Бузуровића на Универзитету „Томас Џеферсон” знатно је усавршен робот који се употребљава за радиоактивно зрачење покретног тумора у плућном крилу. Претходно решење подразумевало је да се тумор излаже радијацији од тренутка кад се он појави у предвиђеном прозору за време промене положаја. Кад оболело ткиво изађе из тог прозора, онда се зрачење прекида, и исти поступак понавља се потребан број пута.

Нови софтвер и хардвер у том систему, као ауторски рад српског научника, смањују озраченост околног ткива јер је др Бузуровић применио решење да робот непрестано прати кретање тумора, узроковано дисањем или кашљем. Програмски алгоритми омогућују да робот предвиђа, брзином од 200 милисекунди, сваку следећу тачку у којој ће се тумор наћи и тако сужава своје дејство само на тумор, чиме се знатно смањује штета коју због радијације трпе суседна здрава ткива, као и кичмена мождина.

Испитивања код 15 пацијената са тумором плућног крила величине 1,5–2,5 центиметара показала су да је њихова кичмена мождина, коришћењем новог робота, примила од 0,5 до 11 греја мање (јединица за апсорбовану дозу радијације).

– Овом роботском систему потребне су две секунде да са високом прецизношћу почне своје кретање. Грешка у путањи, кад пацијент нормално дише, може бити до 0,5 милиметара, а код нерегуларног дисања и кашља до један милиметар. Оваквим усмеравањем зрачења, 60 одсто здравог ткива биће сачувано од радијације – објашњава др Бузуровић.

Резултати ових студија објављени су у водећим међународним часописима „Medical Physics” (званични зборник радова Америчког удружења за медицинску физику ААПМ), и „Physics in Medicine and Biology” . Британска компанија „Електа”, која производи линеарне акцелераторе делом је финансирала истраживања за роботско лечење плућа, уврстила је у свој програм израду уређаја са тим савременим побољшањем.

Након завршене гимназије у родном граду, као стипендиста овдашње Фабрике резног алата Иван је дипломирао на Машинском факултету у Београду, где је одбранио магистарску тезу и докторат, на катедри за аутоматско управљање. Заједно са професором др Драгутином Дебељковићом је и аутор две научне монографије из области система управљања (2007, 2009), као и већег броја научних радова.

Крајем прошлог века био је најпре приправник у ФРА, затим радио на Институту „Михајло Пупин” у Београду – ДОО „Аутоматика” у групи за развој софтвера у реалном времену. Одатле се поново вратио у Чачак где је, половином прошле деценије, био директор Сектора за информатику у ФРА, а затим је прихватио позив Универзитета из Филаделфије.

Ужива у Чачку у првим данима марта и са супругом Барбалом, иначе Мађарицом, припрема се за пут у Бостон, у Масачусетсу.

– Увек су ми најдраже боје завичајног Чачка и Србије, тако ће и остати ма куда да ме пут одведе – вели др Бузуровић.

Објавио је и једну збирку песама („Друга страна света”) а у слободно време пише афоризме. Београдска „Алма” је штампала две књиге његових кратких мудролија, „Наша посла” (2009) и „Изливи демократије” (2011). Из друге преузимамо овај афоризам др Ивана Бузуровића: „Док нам брод уплови у мирније воде, сви ће се већ искрцати”.

Гвозден Оташевић
ПОЛИТИКА 5. 3. 2013.


SA

 

People Directory

Bogdan Denitch

Bogdan Denitch (born August 9, 1929) is an American sociologist of Yugoslav origin who is an emeritus professor at the City University of New York (CUNY). He is a leading authority on the political sociology of the former Yugoslavia. Active in democratic left politics, Denitch is an honorary chairman of the Democratic Socialists of America, and has served as its representative to the Socialist International. From 1983 through 2004 he organized the annual Socialist Scholars Conference in New York. Since the 1990s he has been an advocate for human rights and an opponent of nationalism in the former Yugoslavia.

Read more ...

Publishing

Poemes de Jovan Dučić / Песме Јована Дучића

Translated into French by Petar Bubresko. Bilingual edition (French and Serbian)

The first bilingual edition translations of poems in French of this prince of Serbian poetry. These translations of poems Dučić meet two objectives: to publicize the work of the poet to Francophone readers and pay tribute to both the Serbian language Dučić and French language to which the great poet and Petar Bubreško were passionately attached. This book is dedicated to Leposava Bubreško (1923-2013) professor Bubreško’s wife who wanted so much this work to be published.

Publishers: Sebastian Press, Vidoslov, and Metokhia

216 pages, soft bound, published in 2015, price $15


Песме Јована Дучића

На француски језик превео проф. др Петар Д. Бубрешко

Ова књига је посвећена Лепосави Бубрешко (1923-2013), супрузи професора Петра Д. Бубрешка, која је толико желела да ово дело изађе на светлост

Саиздавачи: Видослов, Требиње и Metokhia, Paris

ПОЕЗИЈА

Мирна као мрамор, хладна као сена,
Ти си бледо тихо девојче што снева.
Пусти песма других нека буде жена,
Што по нечистим улицама пева.

Ја не мећем на те ђинђуве са траком,
Него жуте руже у те косе дуге:
Буди одвећ лепа да се свиђаш сваком,
Одвећ горда да би живела за друге.

Буди одвећ тужна са сопствених јада,
Да би ишла икад да тешиш ко страда,
А чедна, да водиш гомиле што нагле.

И стој равнодушна, док око твог тела,
Место китњастог и раскошног одела,
Лебди само прамен тајанствене магле.

Read more ...