A great man is one who collects knowledge the way a bee collects honey and uses it to help people overcome the difficulties they endure - hunger, ignorance and disease!
- Nikola Tesla

Remember, remember always, that all of us, and you and I especially, are descended from immigrants and revolutionists.
- Franklin Roosevelt

While their territory has been devastated and their homes despoiled, the spirit of the Serbian people has not been broken.
- Woodrow Wilson

FRULOM LEČI IZOLACIJU: Neda je virtuoz sa Fejsbuka koji ovih dana olakšava život Srbima u Americi i širom sveta!

Redakciji Serbian Times prethodnih su se dana javili brojni čitaoci koji su, sedeći u izolaciji, na Fejsbuku naleteli na video snimke/nastupe devojke koja “božanstveno svira frulu” – “u crkvi, tu, negde, u okolini Čikaga”.

Tu negde, samo malo dalje, u Milvokiju(!), pronašli smo Nedu Nikolić, studenta treće godine etnomuzikologije na Muzičkoj akademiji u Beogradu koja se u Americi obrela po pozivu Eparhije novogračaničke-srednjezapadnoameričke. Umesto planirane turneje, koja je svoj vrhunac trebala da ima u manastiru Nova Gračanica nedaleko od Čikaga, Nedu je epidemija korona virusa “zarobila” u Milvokiju.

- Na drugoj strani američke obale, u San Diegu u Kaliforniji, gde sam prvobitno i sletela, uspešno sam završila „Radionicu sviranja na fruli“ sa našom decom iz toga dela SAD, ali i nekoliko odraslih osoba. Koncert u San Diegu je, nažalost, otkazan, zbog već tada uvedenih restrikcija okupljanja ljudi. Srećom, uspela sam da dođem do Milvokija, gde živi moj ujka, Dragan Veleušić, inače prota u crkvi Sv. Save u Milvokiju. Žao mi je što je ovaj virus sprečio koncerte, ali svakako je u planu da sve ovo nadoknadim i ponovo do]em u Ameriku, sa još više isplaniranih nastupa.

Na pitanje kako je došlo do toga da, umesto planiranih nastupa po Americi, svako veče uživo online nastupa na Fejsbuk strani crkve Svetog Save u Milvokiju, ona kaže:

- Pričajući sa mojim ujkom došli smo na ideju da učinimo nešto lepo za sve Srbe u Milvokiju, a i šire. S obzirom da ljudi ovih dana ne izlaze iz kuća i svi dani su im isti, nekima i tmurni, zaključili smo da bi muzika dobro došla i kao lek. Tako se ja uključujem uživo svako veče sa Fejsbuk stranice crkve i sviram repertoar srpske narodne muzike. Napravili smo to tako da bude interaktivno, pa ljudi u komentarima mogu da napišu neke želje ukoliko imaju, ja im se s vremena na vreme obratim i na engleskom, da bi me svi američki Srbi razumeli, naravno. Taj program će sigurno trajati do Uskrsa, a nadam se da ću nakon toga moći da se vratim u Srbiju nekim avionom, koji bi trebala da organizuje naša Vlada, ističe Neda, koja, pored toga što virtuozno izvodi kompozicije na nekoliko vrsta frula, zavidnim pedagoškim umećem upoznaje ljude sa našom izvornom muzikom, ispredajući priče o tradiciji, istoriji instrumenta koji svira…

…A koji poslednjih godina retko viđamo u rukama muškaraca, a kamoli jedne devojke. Zato smo je pitali otkud to interesovanje za naš tradicionalni, ali ne tako popularni instrument?

- Svirala sam blok flautu u osnovnoj školi, a tata mi je predložio da počnem da sviram frulu. On je veliki ljubitelj narodne muzike, divno peva, a pomalo i svira harmoniku za sebe, tako da se njemu želja ispunila a ja sam našla svoj put. U proteklih skoro deset godina kako sviram frulu upoznala sam mnoge ljude i svirala na mnogim scenama, shvativši da je muzika jedno od najlepših zanimanja, zaista.

Neda je završila srednju muzičku školu u Smederevu i u Kraljevu, a zatim upisala Fakultet muzičke umetnosti i sada je na trećoj godini Etnomuzikologije. Na kojoj, verovali ili ne, nema frule…

- Nažalost, u ovim ustanovama nemamo frulu kao instrument, tako da je sve išlo privatno. Frule mi je pravio naš velikan Bora Dugić, pa sam tako imala prilike u tom periodu da ponešto i naučim od njega. Na časove sam išla i kod harmonikaša i kod frulaša, ali većinu sam sama odradila „grabeći“ od svih pomalo. Moj recept za napredak i uspeh su rad i upornost. A najveća podrška od samog početka bili su mi roditelji a pogotovo moj otac bez kog ne bih uspela. Svirala sam na velikim scenama u Srbiji, a nastupala sam i u Francuskoj, Austriji, Nemačkoj, Rusiji, Indiji, SAD-u… kaže naša sagovornica.

Proteklih godina u Srbiji i u inostranstvu drži radionice sviranja na fruli a ponekada i privatne časove, a svake godine neizbežan je odlazak na Sabor frulaša u Prislonicu, gde je već nekoliko godina za redom član žirija, što joj čini posebnio zadovoljstvo. Manje zbog žiriranja i ocenjivanja, više zbog prilike da uživa u muzici koju voli…

- Sarađivala sam sa nekim velikim imenima naše muzike. Bila sam gost na koncertu Slobodana Trkulje, prošle godine sam bila deo orkestra Snežane Đurišić na njenom godišnjem koncertu, a upravo danas sam izbacila svoj spot koji sam snimila sa orkestrom Aleksandra Sofronijevića. To mi je trenutno najveći projekat na koji sam zaista ponosna, a ništa ne bih uspela bez gospodina Ace i njegove podrške. Od srednje škole sarađujem sa kolegom pijanistom i kompozitorom Veljkom Nenadićem sa kojim sam osvojila mnoge nagrade u Srbiji, a i širom sveta. Zajedno smo razvili etno-džez na fruli, svirajući njegove autorske kompozicije, kao i njegove aranžmane poznatih kompozicija.

Prvi spot premijerno na Serbian Times

Zahvaljujući upravo saradnji i prijateljstvu sa Acom Sofronijevićem došla sam na ideju da snimim svoj prvi spot. Numera „La izvor“ je vlaška narodna pesma, koji je svojevremeno snimila Božica Boba Nedeljković, a ja sam je, uz Sofronijevićev aranžman, snimila u instrumentalnoj verziji pod nazivom „Vlaški obrt“. Naziv je nastao zbog obrta koji zaista postoji u kompoziciji, s obzirom da naizmenično sviram frulu, duduk i saksofon, tako da se čuje i vidi „sukob“ između narodne muzike i etno-džeza. Zahvalna sam svima koji su učestvovali u projektu, a najviše Aleksandru koji je pokazao da je divan čovek, pored toga što je fenomenalan muzičar.


SA

 

People Directory

Vaso Ćuković

Najveći bokeljski dobrotvor svih vremena

Vaso Ćuković je rođen u Risnu, 09. jula 1858. g. od oca Lazara i majke Stane, u uglednoj trgovačkoj porodici, sa osmoro djece. Volio je školu, kao mlad pomagao ocu u trgovinu, i izučio zanat u Risnu, ali, nemirrnog duha, već sa 12 godina je otputovao kod tetka u Trst, koji je takođe bio trgovac U Trstu je završio višu trgovačku školu i odlično savladao grčki i italijanski jezik. Sa 16 godina se zaposlio u, tada poznatoj, grčkoj firmi "Hydias" kao činovnik. 1877. godine je, na nagovor jednog pomorskog kapetana iz Risna, kojeg je sreo u Trstu, otplovio za daleku Ameriku. Prvo u Njujork, pa San Francisko gdje je imao namjeru da se bavi trgovinom. U početku je to išlo veoma teško. Radeći svakojake poslove, učeći jezik , put ga je odveo u Nevadu, grad Reno, gdje mu je živio rođak, koji ga je pomogao sa 100 USD, što mu je bilo dovoljno, da započne samostalo, malu trgovinu. Ni tu nije uspio. U gradu Virginia Sity je radio kao prevodilac. U Virginiji, Neveda, je pokušao da radi sa rudnicima, bezuspješno, a radio je poslove čistača u jednoj bilijarnici, gdje se i upoznao sa kockarskim igrama.  Lutalačka težnja ga odvodi na kratko na Aljasku, a konačno, 1895. g. stiže je u Denver, Colorado. Tu kupuje zemlju, nastavlja trgovinu, otvara tada poznate kockarnice i za kratko vrijeme stiče veći kapital. Zahvaljujući svojim sposobnostima i inteligenciji Vaso Ćuković postaje u to vrijeme jedan od najuglednijih i najuticajnijih ličnosti grada Denvera.  Žrtvujući svoja materijalna sredstva učestvuje u izgradnji i uljepšavanju grada, pomaže razne humane akcije i učestvuje u javnom i političkom životu.

.
Read more ...

Publishing

Theological Disambiguations

An Unconventional Handbook of Orthodox Theology

by Rev. Vladan Perisic

Foreword
by Fr John Behr

It is a great pleasure to see this work published, making available some of the most important writings of Fr Vladan Perisic over the last couple of decades available, together in one volume, to an English speaking audience. Fr Vladan’s work is well known in Serbia, and in broader academic and ecumenical circles. But it can now receive the much wider readership that it deserves, and, as a collected volume, its scope, coherence, and significance is sure to receive the recognition it deserves.

The eighteen essays collected here treat diverse topics, from academic theology (and its place in the Church) to questions of life and death, from historically oriented studies, on Sts Ignatius and Gregory Palamas, to contemporary issues, such as human rights and ecology. Each of them is characterized by meticulous scholarship and great insight, clarity of thought and expression.

Read more ...