A great man is one who collects knowledge the way a bee collects honey and uses it to help people overcome the difficulties they endure - hunger, ignorance and disease!
- Nikola Tesla

Remember, remember always, that all of us, and you and I especially, are descended from immigrants and revolutionists.
- Franklin Roosevelt

While their territory has been devastated and their homes despoiled, the spirit of the Serbian people has not been broken.
- Woodrow Wilson

Београд на Флориди

Гордана Пешаковић је декан Пословног факултета Херзинг универзитета у Орланду и вероватно данас једина жена српског порекла која је на челу једне овакве институције у Америци.

У Аме­ри­ци има око 4.000 уни­вер­зи­те­та, што и ни­је вест за но­ви­не, али је­сте ако се зна да је Срп­ки­ња на че­лу јед­ног од њих. Гор­да­на Пе­ша­ко­вић је де­кан По­слов­ног фа­кул­те­та Хер­зинг уни­вер­зи­те­та у Ор­лан­ду на Фло­ри­ди и ве­ро­ват­но је да­нас је­ди­на же­на срп­ског по­ре­кла ко­ја је на че­лу јед­не ова­кве ин­сти­ту­ци­је у Аме­ри­ци. Го­сту­ју­ћи је про­фе­сор на уни­вер­зи­те­ти­ма у Ки­ни, Ар­ген­ти­ни, Тај­лан­ду, Чи­леу...

Ова не­ве­ро­ват­на же­на пу­на енер­ги­је и иде­ја, ко­ја при­ча као да пре­да­је књи­жев­ност, уз лек­ци­је о ме­ђу­на­род­ном би­зни­су, учи Аме­ри­кан­це о ме­то­да­ма на­уч­но­и­стра­жи­вач­ког ра­да, ми­кро и ма­кро еко­но­ми­ји... На­пи­са­ла је шест књи­га по­е­зи­је и јед­ну пу­то­пи­са, има при­ја­те­ље ши­ром пла­не­те, а ко­ре­не ни­је за­бо­ра­ви­ла: ини­ци­ја­тор је ак­ци­је „Бе­о­град­ски чи­тач”, че­сто је у Ср­би­ји, где и пре­да­је, а ка­да за­тре­ба, зна до­бро да спре­ми под­ва­рак.

У Аме­ри­ци жи­ви већ 24 го­ди­не. У САД је оти­шла на­кон док­то­ри­ра­ња на Еко­ном­ском фа­кул­те­ту у Бе­о­гра­ду. Пре­по­зна­ли су по­тен­ци­јал и уме­сто три ме­се­ца пост­док­тор­ских сту­ди­ја, Гор­да­на је оста­ла пр­во као на­уч­ни ис­тра­жи­вач, а по­сле и као про­фе­сор, па де­кан. Пи­та­мо је шта је у опи­су по­сла пр­вог чо­ве­ка јед­ног аме­рич­ког фа­кул­те­та и да ли се по чи­тав дан нер­ви­ра због па­ра, као што је то слу­чај на срп­ским уни­вер­зи­те­ти­ма.

– Не, не ју­рим па­ре – од­го­ва­ра с осме­хом – то углав­ном ра­ди рек­тор­ка. Во­лим да пре­да­јем, иако то ни­је уоби­ча­је­но за де­ка­не и по­све­ће­на сам сту­ден­ти­ма и уна­пре­ђе­њу ква­ли­те­та на­ста­ве. Раз­ви­ла сам ма­стер и док­тор­ски про­грам из ме­ђу­на­род­ног по­сло­ва­ња. А уз по­моћ ко­ле­га и при­ја­те­ља ши­ром све­та, ор­га­ни­зо­ва­ла сам пред­мет ко­ји за циљ има упо­зна­ва­ње и раз­у­ме­ва­ње по­сло­ва­ња и све­о­бу­хват­но функ­ци­о­ни­са­ње дру­штва јед­не зе­мље. Би­ли смо на Тај­лан­ду, у Син­га­пу­ру, Ин­ди­ји, два пу­та у Ср­би­ји, Швај­цар­ској, Ар­ген­ти­ни, Бра­зи­лу, Чи­леу, Дан­ској, До­ми­ни­кан­ској Ре­пу­бли­ци…

Си­стем сту­ди­ја је дру­га­чи­ји не­го у Ср­би­ји, а ова про­фе­сор­ка је и, број­ним пу­то­ва­њи­ма сво­јих сту­ден­та по све­ту, уне­ла још јед­ну но­ви­ну у на­чин пре­да­ва­ња:

– Од­нос са сту­ден­ти­ма је дру­га­чи­ји не­го у Ср­би­ји. Учи се у ма­лим гру­па­ма, зна­мо сва­ког сту­ден­та по име­ну и пре­зи­ме­ну, шта им се де­ша­ва у жи­во­ту, зна­мо ка­ко да их мо­ти­ви­ше­мо да по­стиг­ну нај­бо­љи ре­зул­тат.

У Ор­лан­ду је око 500 сту­де­на­та, а на чи­та­вом уни­вер­зи­те­ту, ко­ји има че­ти­ри фа­кул­те­та и де­вет кам­пу­са ши­ром Аме­ри­ке, око 6.000 ака­де­ма­ца. По­што је у пи­та­њу при­ват­ни уни­вер­зи­тет, не­ма при­јем­ног ис­пи­та, а ма­стер про­грам, ре­ци­мо, ко­шта око 25.000 до­ла­ра. Сту­ден­ти­ма су на рас­по­ла­га­њу сти­пен­ди­је ко­је да­је фа­кул­тет, др­жа­ва, али и раз­не фир­ме и фон­да­ци­је.

– Ин­декс има­ју и мла­ди и ста­ри­ји, од 18 до 55 го­ди­на јер је жи­вот­на и по­слов­на фи­ло­зо­фи­ја да ни­ка­да ни­си стар за шко­лу, за уса­вр­ша­ва­ње или про­ме­ну ка­ри­је­ре. Мо­ји сту­ден­ти има­ју сво­је би­зни­се, ра­де за про­фит­не и не­про­фит­не ор­га­ни­за­ци­је, има­мо и ме­ђу­на­род­не сту­ден­те и упра­во та раз­ли­чи­тост је на­ше нај­ве­ће бла­го. Са­ра­ђу­је­мо с фа­кул­те­ти­ма из Дан­ске, Ки­не, Ин­ди­је, а од про­шле го­ди­не има­мо и сту­ден­те из Ср­би­је, с Уни­вер­зи­те­та Син­ги­ду­нум – при­ча Пе­ша­ко­ви­ће­ва.

Ка­да је реч о мла­дој ге­не­ра­ци­ји, не­ма ве­ли­ке раз­ли­ке из­ме­ђу Ср­би­је и Аме­ри­ке – од­ра­ста „па­лац ге­не­ра­ци­ја”, ко­јој је све до­ступ­но пу­тем мо­бил­ног те­ле­фо­на, кон­цен­тра­ци­ја је увек иза­зов, с осме­хом до­да­је Гор­да­на, што зах­те­ва и дру­га­чи­је ме­то­де пре­да­ва­ња, од­но­сно да се и про­фе­со­ри при­ла­го­ђа­ва­ју но­вом вре­ме­ну.

– Окре­ну­ти смо окру­же­њу, ма­лим и сред­њим пред­у­зе­ћи­ма. Мо­ји сту­ден­ти у окви­ру за­вр­шног пред­ме­та на ма­ги­стра­ту­ри, на при­мер, ра­де по­слов­ни план пра­вих ком­па­ни­ја, план при­вред­ног раз­во­ја гра­да. Су­шти­на обра­зо­ва­ња је да по­мог­неш дру­ги­ма и то­ме учи­мо сту­ден­те – при­ча про­фе­сор­ка и на­во­ди при­мер же­не ко­ја је по­кре­ну­ла фон­да­ци­ју за по­моћ же­на­ма ко­је про­ла­зе кроз те­шке жи­вот­не про­бле­ме, од раз­во­да и бо­ле­сти до гу­бит­ка по­сла. Ова див­на иде­ја ни­је би­ла по­слов­но раз­ра­ђе­на ка­ко тре­ба и ту су на сце­ну сту­пи­ли Гор­да­ни­ни сту­ден­ти, ко­ји су на кра­ју рас­пла­ка­ли вла­сни­цу фон­да­ци­је ка­да је ви­де­ла но­ви по­слов­ни план ко­ји су сту­ден­ти ура­ди­ли.

– Жи­вим у гра­ду у ко­јем се на­ла­зи „Бе­о­град­ски чи­тач”, скулп­ту­ра по­све­ће­на чи­та­њу књи­га с ре­чи­ма До­си­те­ја Об­ра­до­ви­ћа („Онај ко чи­та мо­же ра­зум про­све­ти­ти, по­бољ­ша­ти ср­це и улеп­ша­ти на­рав”), ко­ја је по­ста­вље­на на са­мом ула­зу у град­ску скуп­шти­ну. У Ке­сел­бе­ри­ју жи­ви око 200 срп­ских по­ро­ди­ца оку­пље­них око пре­ле­пе Цр­кве Све­те Пет­ке. Сва­ке го­ди­не се ор­га­ни­зу­је Срп­ски фе­сти­вал, на ко­јем се Аме­ри­кан­ци упо­зна­ју с на­шом хра­ном, фол­кло­ром, оби­ча­ји­ма, про­да­ју се књи­ге и су­ве­ни­ри… – при­ча нам ова про­фе­сор­ка.

Да под­се­ти­мо оне ко­ји ни­су чу­ли: Гор­да­на је за­јед­но с књи­жев­ни­цом Гор­да­ном Вла­јић и но­ви­нар­ком Та­њом Ши­кић би­ла ини­ци­ја­тор про­јек­та „Бе­о­град­ски чи­тач” и по­ста­вља­ња исто­и­ме­не скулп­ту­ре у пар­ку на Чу­бу­ри. У ме­ђу­вре­ме­ну, ани­ми­ра­ла је над­ле­жне у град­ској упра­ви Ке­сел­бе­ри­ја и до­би­ла њи­хо­ву по­др­шку за по­ста­вља­ње обе­леж­ја ко­је да­нас пред­ста­вља сим­бол кул­тур­не са­рад­ње две зе­мље. Вра­чар­ско обе­леж­је је из­ва­јао два­де­сет­пе­то­го­ди­шњи Бе­о­гра­ђа­нин Ан­дри­ја Ва­си­ље­вић, а на Фло­ри­ди је де­ло ње­го­вог вр­шња­ка из Вла­со­тин­ца Ми­ло­ша Ша­ри­ћа.

Ка­же да во­ли Фло­ри­ду, иако је из­у­зет­но то­пло, „за­хла­ђе­ње” је ка­да бу­де 22 сте­пе­на, али је за­то пре­ле­па при­ро­да, на све стра­не су раз­ли­чи­то ра­сти­ње и пти­це... Жи­ви и хра­ни се јед­но­став­но, што због оба­ве­за, што због ви­со­ке тем­пе­ра­ту­ре и тру­ди се да ба­рем два-три пу­та го­ди­шње до­ђе у Ср­би­ју.

Извор: Политика


SA

 

People Directory

Jasmina Vujić


Open Letter in Support of Jasmina Vujic


Prof. Jasmina Vujić, an international member of AESS since 2012, is a Full Professor at the Department of Nuclear Engineering, University of California at Berkeley (USA). She served as the Chair of the NE Department from 2005 to 2009, and was the first female nuclear engineering department chair in the USA. She was the Vice-President and President of NEDHO (Nuclear Engineering Department Heads Organization) in the USA from 2010-2012. She established and directed two university-based research and educational centers: the Berkeley Nuclear Research Center in 2009 and the Nuclear Science and Security Consortium in 2011, with more than 150 collaborating researchers from several leading US universities.

Read more ...

Publishing

The Meaning of Reality

Essays on Existence and Communion, Eros and History

by Christos Yannaras

The collection of articles traces the thought of Christos Yanaras through his long journey in discovering the meaning of existence, communion, eros, and history. It is a cause of immense joy that no fewer than twenty articles of passionate significance and substance have at present been gathered together in this volume under the title The Meaning of Reality.

Yannaras is undoubtedly one of the most significant thinkers of our time. Kallistos Ware once described him as "the most creative and prophetic religious thinker at work in Greece today," while Rowan Williams characterizes him as "one of the most significant Christian philosophers in Europe." His very wide and no less deep education helps him to develop an inimitable blend of philosophy, theology, and social criticism, and to speak in an original way about the traditional and contemporary issues of human existence, as well as the latest challenges of modern empirical science and political engagement. A detailed knowledge of the writings of the Holy Fathers has always been his foundation amidst the labyrinth of modern thought - which is inimately bound up with psychoanalysis, environmental issues, human rights, postmodernism, and pluralism , to mention just a few. Insistence on the primacy, uniqueness, and eternal value of human personality prevails in almost all his works and inspires his own vigorous theological and ecumenical engagement, based on the Orthodox eucharistic and ascetic tradition.