A great man is one who collects knowledge the way a bee collects honey and uses it to help people overcome the difficulties they endure - hunger, ignorance and disease!
- Nikola Tesla

Remember, remember always, that all of us, and you and I especially, are descended from immigrants and revolutionists.
- Franklin Roosevelt

While their territory has been devastated and their homes despoiled, the spirit of the Serbian people has not been broken.
- Woodrow Wilson

Срби из Џексона: Не знају нас само по пуцњави

Иако су познати по "ватреној" прослави Божића, наши људи у Џексону баштине традицију дугу век и по. Црква Светог Саве, из 1894, прва је српска светиња у Северној Америци.

Да, већ годинама свет обиђу снимци пуцњаве са наше прославе Божића у Џексону. Медији, углавном, преносе да је реч о необичном, али традиционалном начину обележавања најрадоснијег хришћанског празника. Но, нико да "загребе" испод те вести, нико да каже и напише коју реч више о најстаријој српској цркви у Америци и о богатој историји Срба у овом калифорнијском градићу, дугој готово век и по.

Овако, за "Новости", говори отац Марко Бојовић, свештеник храма Светог Саве у Џексону, светиње која је равно 124 године важан духовни, верски и културни центар Срба на америчкој Западној обали.

- Реч је о првој српској православној богомољи у Америци, подигнутој 1894. године - тихо, али са осетним поносом говори отац Марко. - Посвећена је оцу наше нације и за Србе у Калифорнији и Америци света је земља. Наша је најсигурнија и најбоља ризница памћења и незаборава. Зато су јој наши људи толико одани. Јер, и овде, као и свуда ван отаџбине, оно што се за цркву не веже, брзо се заборави, изгуби траг, нестане...

Половином 19. века, како каже наш саговорник, Срби су у ове крајеве дошли са "златном грозницом", трагајући за бољим животом. Најпре су стигли из Херцеговине и Боке Которске, потом и из Црне Горе, Далмације, Лике, Војводине... На обронцима брда око данашњег Џексона био је рудник злата, у ком су радили и наши сународници.

- Поткрај 19. века, у Џексону и околини живело је око 650 српских породица - наставља отац Марко. - Силно су желели да саграде своју цркву, да се у њој моле, крштавају, венчавају, држе помене... Тако су 1893. позвали јеромонаха Севастијана, до монашења Јована Дабовића, да крсти децу.

Он је, пак, одмах схватио да ту живи фина, многобројна заједница Срба, па им је предложио да подигну богомољу. Иако сиромашни, овај "позив" одмах су прихватили. Само годину касније, 1894, Црква Светог Саве била је изграђена, налик српским црквама у Херцеговини и на приморју. Уз њу су, временом, подигнути парохијски дом са музејом и библиотеком, а, мало даље и летњи Светосавски камп за нашу децу са целе Западне обале.

Данас у Џексону, сазнајемо од нашег саговорника, живи шездесетак српских породица, које захваљујући овој светињи негују националну културу и обичаје. Посвећеношћу цркви и традицији, богољубљем и гостољубљем, задивили су и Американце, који из године у годину долазе да уживају у нашој прослави Божића, а све више их постаје део српске заједнице.

- Осим што смо благословени да будемо парохијани најстарије српске цркве у Америци, с поносом говоримо и да је њен оснивач новоканонизовани српски светитељ Севастијан Џексонски, први српски православни монах рођен на тлу Северне Америке - прича отац Марко. - Био је дете српских досељеника из Сасовића код Херцег Новог. Верује се да је крстио више људи од било ког свештеника западне хемисфере, а Свети владика Николај, Севастијанов велики пријатељ, називао га је "највећим српским мисионаром модерних времена". Промисао Божја је хтела да се Свети Севастијан упокоји баш у манастиру Жича 1940. године, где га је сахранио владика Николај. Његове свете мошти пренете су 2007. године у Џексон. Његовим моштима с великим поштовањем и љубављу, на целивање и молитву, притичу не само Срби са свих страна Америке, него и православни Руси, Грци, Румуни, Бугари, Арапи, Американци...

На гробљу око цркве, прича наш саговорник, почива још много Срба који су часним животом и радом осветлали образ својих српских предака и потомака.

- Овде је сахрањен Јован Џон Беговић, чије име носе Градска скупштина и главни ауто-пут у Џексону - открива отац Марко. - Био је један од најзначајнијих људи овог краја, амерички херој из Другог светског рата, сенатор и судија. На нашем гробљу почива и Милорад Мило Радуловић, човек који је умногоме утицао и на послератну историју Америке.

Радуловић је, по казивању нашег саговорника, био посебно заинтересован да се чује истина о Србима, јер је и сам половином 20. века, у доба Макартијеве борбе против комунизма у Америци, познатије као "лов на вештице", имао тешко и искуство са делом власти САД.

- Он је Џорџу Клунију био главни консултант за филм "Лаку ноћ и срећно" - вели отац Марко. - Клуни је много разговарао с њим током рада на филму, а Радуловић је био и почасни гост на премијери у Њујорку. Наиме, као резервни официр Америчког ратног ваздухопловства, одлучно се борећи за своја права, постао је симбол борбе против "лова на вештице" у САД. Радуловић је 1953. отпуштен из армије јер је његов отац осумњичен да је комуниста. Његова битка против избацивања из ратног ваздухопловства обнародована је крајем те године када је на каналу Си-Би-Ес емитована емисија "Погледајте сада" у којој је водитељ био Едвард Р. Мароу.

Иако је после те емисије однео политичку победу над властима САД, како прича наш саговорник, црвена ознака на фасцикли са његовим досијеом никада није скинута. Данас студенти права и новинарства уче о његовом случају, а државна адвокатска комора Мичигена његов случај третира као једну од "правних прекретница Мичигена".

- Ни званична судска одлука није му помогла да се као метеоролог опет запосли - прича с тугом отац Марко. - Много је страдао. Но, био је од оних којима су част и углед изнад свега. Постхумно, добио је бројна признања од државе Мичиген, јер је рођен у Детроиту, али је желео да буде сахрањен овде.

Због историје и важности храма Светог Саве у Џексону, због свих предака који су му посветили део живота, оних који почивају уз њега, због потомака који с поносом истичу своје порекло, отац Марко, на крају, каже:

- Наша богомоља је више од храма, она је својеврсни "писац" историје Срба у Америци, а Џексон град у коме Срби, већ век и по, имају углед као честити и вредни.

НА ГРБУ ГРАДА

Наша црква је као прва српска богомоља на америчком континенту, званично проглашена за историјски споменик - прича отац Марко:

- Уписана је и у Национални регистар историјских места. Осим тога, као најпознатија грађевина у Џексону и округу Амадор, храм је осликан и на грбу овог калифорнијског града.

ЗАСТАВА КРАЉА НИКОЛЕ

Чувамо овде и заставу коју је током изградње цркве послао Никола Први Петровић, књаз Црне Горе - прича наш саговорник. - Досељени Срби су, за изградњу храма, од књаза тражили помоћ, а стигла им је застава. Њу чувамо у парохијском дому поред цркве, а до новог фрескописања цркве, застава се налазила баш у храму.

Јелена Матијевић
11. јануар 2018.
Извор: Новости


People Directory

Borislav Stanic

Borislav Stanic is an art-lover who came to L.A. from Belgrade, Yugoslavia (now Serbia), on a visit 23 years ago and decided to stay.

In Europe, he'd been an author and publisher of art books; hoping to find an L.A. museum guide for his own use, he discovered that none existed and decided to fill the gap.

His Los Angeles Attractions (Museon Publishing) is an exhaustive guide to every collection of art, artifacts and vehicles, every historic site, aquarium, botanical garden and zoo he's been able to uncover in Los Angeles County, the world may well conclude that it didn't know the half of it.

.
Read more ...

Publishing

On Divine Philanthropy

From Plato to John Chrysostom

by Bishop Danilo Krstic

This book describes the use of the notion of divine philanthropy from its first appearance in Aeschylos and Plato to the highly polyvalent use of it by John Chrysostom. Each page is marked by meticulous scholarship and great insight, lucidity of thought and expression. Bishop Danilo’s principal methodology in examining Chrysostom is a philological analysis of his works in order to grasp all the semantic shades of the concept of philanthropia throughout his vast literary output. The author overviews the observable development of the concept of philanthropia in a research that encompasses nearly seven centuries of literary sources. Peculiar theological connotations are studied in the uses of divine philanthropia both in the classical development from Aeschylos via Plutarch down to Libanius, Themistius of Byzantium and the Emperor Julian, as well as in the biblical development, especially from Philo and the New Testament through Origen and the Cappadocians to Chrysostom.

With this book, the author invites us to re-read Chrysostom’s golden pages on the ineffable philanthropy of God. "There is a modern ring in Chrysostom’s attempt to prove that we are loved—no matter who and where we are—and even infinitely loved, since our Friend and Lover is the infinite Triune God."

The victory of Chrysostom’s use of philanthropia meant the affirmation of ecclesial culture even at the level of Graeco-Roman culture. May we witness the same reality today in the modern techno-scientific world in which we live.