Ненада зову да ради за „Аватар 2”

После успешне сарадње са студиом „Активижен” у игри „Кол ов дјути” Ненаду Гојковићу (28) понуђено да дизајнира оружје и возила за нови филм Џејмса Камерона.

Када му је пре две седмице стигао имејл из Холивуда, Ненад Гојковић је прво помислио да је можда реч о некој спам поруци. Испоставило се, међутим, да се филмска компанија Џејмса Камерона „Лајтсторм ентертејнмент” обраћа лично њему.

„Где живите? Да ли можете да радите у Лос Анђелесу?” питао га је Бен Проктер, уметнички директор познат по раду на филмовима „Аватар”, „Матрикс”, „Прометеј” и „Пирати са Кариба”. Тренутно је ангажован на наставцима „Аватара” и позвао је српског дизајнера да креира оружје и возила за други део научнофантастичне приче која се одиграва на планети Пандори.

– Био сам у неверици када сам добио имејл. Баш сам био узбуђен. Бен Проктер је рекао да бих радио реквизите, оружје и возила. Посебно ми је драго за возила и разне летелице, што ваздушне, што свемирске, јер то јаком волим да радим. Мада, ишао бих да радим и канту за ђубре за њих – каже у шали Гојковић (28), Београђанин коме су снови почели да се остварују пре две године.

Тада је самоуки дизајнер, који је учио из књига и са интернета, добио позив да ради за једну од најпознатијих видео-игара „Кол ов дјути” (Call of Duty). Студију „Активижен” допао се његов портфолио на онлајн платформи Artstation.com. Ангажовали су га да ради оружје, возила и такозване пропсе, предмете попут кутија и буради, за последњи наставaк „Infinity Warfare”.

Прво би му послали кратак опис шта им конкретно треба, уз фотографије као референцу. Онда би изабрали једну од његових десет скица и тако за сваки дизајн.

Радио је 18 месеци као фриленсер, из Београда. У случају „Аватара” претпоставља да би више волели да га виде у Лос Анђелесу јер велики холивудски студији неће да ризикују да слике негде „процуре”. Ипак, уколико буде проблема са визом, амерички филмаџија је навео да постоји могућност да Ненад Гојковић ради и одавде, из Србије.

Гојковића је почео да занима дизајн за индустрију забаве док је био средњошколац у електротехничкој школи. На интернету је нашао у то време једини сајт за ову област дизајна познату као концепт арт. Ишао је и на курс моделовања у школу коју је држао један наш познати дизајнер, али је после због родитеља, који тада нису веровали да цртање оружја може да буде профитабилно, уписао пољопривредни факултет. Напустио га је већ на другом семестру и посветио се својој страсти.

Када је почео да користи „Скечап”, пронашли су га људи из „Активижена”. Наш саговорник каже да је један од разлога што су га одабрали и то што ради у овом програму техником која је врло брза и ефикасна.

Млади дизајнер нада се да ће његов пример бити инспирација и мотивација за друге дизајнере који у Србији вредно и квалитетно раде. Да ће видети да није немогуће да се добију и највећи пројекти. Неки од њих су већ постигли успех. Милан Николић ради ликове за „Близард”, а Бојан Котурановић дизајн оружја за једну велику игру за познати студио, за сада под обавезом тајности.

– Све у свему, одлично се пробијамо у индустрији у коју смо малтене тек ушли и верујем да ће тако бити и убудуће – каже Гојковић.

Као сопствене узоре помиње ветерана Фенга Зуа, Сингапурца који је радио за „Ратове звезда”, и још много високобуџетних филмова, као и Сида Мида, који је радио дизајн возила за „Блејд ранера” Ридлија Скота, класика из 1982. године.

Не искључује ни могућност да једног дана ради дизајн за право оружје или аутомобиле, јер се, како каже, дешава да се представници ауто и војне индустрије обрате дизајнерима који раде за филм и видео-игре.

Дневнице и по 1.000 долара

Упитан да ли је у малим земљама јефтина радна снага и за индустрију забаве, Гојковић одговара да је и сам помислио да то може да буде један од разлога што су га позвали да ради за игру „Кол ов дјути”, али да је дизајн свакако пресудан.

– Постоји и неки стандард испод кога се не иде. Пријатељи из света кажу да не треба да потцењујемо себе зато што смо из Србије. Али искуство је важно. Дневнице за фриленс у овој професији крећу се између 300 и 1.000 долара, а тачна цифра зависи од тога на колико сте виском нивоу и о колико великом пројекту се ради – каже Гојковић.

Извор: Политика