A great man is one who collects knowledge the way a bee collects honey and uses it to help people overcome the difficulties they endure - hunger, ignorance and disease!
- Nikola Tesla

Remember, remember always, that all of us, and you and I especially, are descended from immigrants and revolutionists.
- Franklin Roosevelt

While their territory has been devastated and their homes despoiled, the spirit of the Serbian people has not been broken.
- Woodrow Wilson

Обама дизајном понудио људима наду

Сви кандидати за америчког председника своје идеје су представили путем графичког дизајна. Обама је имао слово О и у њему поједностављени пејзаж, који је представљао хоризонт. То је било веома успешно решење и људима је уливало наду – каже за наш лист Звездана Стојмировић, која је недавно у СКЦ-у на Новом Београду одржала предавање о графичком дизајну. Завршила је сликарство у Њујорку и мастер из графичког дизајна у Балтимору, где данас предаје на академији MICA. Са Хелен Армстронг написала је књигу „Учествуј! Радити дизајн са корисничким садржајем”. Рођена је у Пекингу, живела у Судану, а од 1984. настањена је у САД.

– Џеб Буш је користио само име и узвичник „Џеб!”, зато што није хтео асоцијацију на тату или брата Буша, али тај знак није имао продубљеност нити слику будућности као Обамино О. Хилари Клинтон имала је пречку у слову X, у облику стрелице, у смислу „Хилари вас води у будућност”, а Сандерс се одлучио за надимак Берни који звучи присно, мислећи да му не треба никаква фора или узвичник као Бушу – каже Звездана Стојмировић, додајући да је Трамп хтео „мачо презентацију”, са свим великим словима и мотом „учинимо Америку поново моћном”.

– Великан дизајна Мирко Илић издао је књигу „Дизајн опозиције” где је пратио изражавање опозиционих покрета у Америци и Европи кроз дизајн. Наш „Отпор” је имао песницу – подсећа наша саговорница.

Поменимо да се Звездана Стојмировић у њујоршком Витни музеју бавила мултимедијалним радовима заснованим на политичким дешавањима у Србији. У изложби „Виђење кроз српске очи”, што је био наслов у „Њујорк тајмсу” 1994. направила је од дрвених панела кућу, обложену страницама ових новина. Наспрам њих били су исечци писама које је добијала од свог оца, дипломате Милутина Рогића, написана истог датума као амерички чланци. Био је то младалачи крик због страдања њене земље...

Радила је и као графички дизајнер у дечјем музеју на Лонг Ајленду, осмишљавала интерактивне изложбе са експонатима приказаним кроз илустрације, налик огромној просторној сликовници. Била је и део студија „Биро” и њихове кампање за УН, с циљем подизања свести угроженог становништва, попут плаката о писмености девојчица и значаја школства, а у Центру за урбану средину смишљала је еколошке радионице за децу која би кроз грађење модела свог комшилука учила о утицају који могу сутра да имају као грађани.

Данас се, каже, најпопуларнији вид дизајна тиче мобилних апликација.

– У новинарству се гледа како ће дизајн допринети новом

систему читања преко екрана и телефона. То је ново бојно поље типографије. „Њујорк тајмс” је сила за дизајн и занимљиво је како они постижу прегледност, навигацију, како дочарају да је нешто недељно издање, а да је унутар тих истих новина, да човек може да укапира шта има пред собом – каже професорка која је смишљала илустрације и за „Њујорк тајмс”.

Посебно нам помиње да је све важнија веза науке и дизајна, где се научницима сугерише како да визуелно боље представе своје идеје.

– Помагала сам лекарима да графички прикажу мреже молекула. Кад ставимо тање линије и облике, одједном и њима то значи. У том погледу сарађујемо са медицинским факултетом „Џонс Хопкинс”.

У својој књизи писала је о демократизацији дизајна, о томе да савремени човек жели да буде укључен у процес стварања нечега што намерава да купи, а помиње и све већу примену ове уметничке гране.

– Утисак ми оставља канадски дизајнер Брус Мао који размишља о тзв. одрживом дизајну. Он у „Кока коли” ради рециклажу лименки и флаша. Осмислио је црвену столицу од рециклиране амбалаже и то је покушај корпоративног система да дође до смислених промена.

Помиње и нову гарду „дизајнера миленијумаца” и издваја Џесику Волш која са Стефаном Сагмајстером ради на „проширењу дизајна”.

– Пошто нису имали романтичну везу, радили су експеримент „40 дана забављања”. Као што нова генерација све документује о себи на интернету – писали су шта им се дешавало и тако је настао блог који су њихове колеге илустровале, а потом и књига. Свиђа ми се и рад Џесике Хич, као добар пример преноса традиционалних вредности цртања слова у савремени свет.

Звездана Стојмировић пише књигу о основама дизајна за 21. век.

Желела је да на Балкан доведе америчке студенте да виде како се нове земље артикулишу на графички начин и да пореде производњу фонтова. Али било је небезбедно време и замисао није заживела. Била би пресрећна, каже, уколико би јој се указала прилика да бар годину дана ради у Београду.

Извор: Политика


SA

 

People Directory

Dejan Stojkovic

Дејан Стојковић је рођен 4. фебрура 1971. године У Врању. Ожењен је и отац је двоје деце. Дипломирао je физику на Универзитету у Београду 1994. године. Последипломске студије је наствио на Институту за физику у Београду где је био асистент др Александру Богојевићу на последипломским предметима Квантна теорија поља I и Квантна теорија поља II. Под менторством др Богојевића је и магистрирао 1997. са тезом: Non-Singular Black Holes in Dilaton Gravity.

.
Read more ...

Publishing

Knowing the Purpose of Creation through the Resurrection

Proceedings of the Symposium on St. Maximus the Confessor

The present volume is a collection of presentations delivered at the St Maximus the Confessor International Symposium held in Belgrade at the University of Belgrade from 18 to 21 October 2012. The Belgrade Symposium brought together the following speakers: Demetrios Bathrellos, Grigory Benevitch, Calinic Berger, Paul Blowers, David Bradshaw, Adam Cooper, Brian Daley, Paul Gavrilyuk, Atanasije Jevtić, Joshua Lollar, Andrew Louth, John Panteleimon Manoussakis, Maximos of Simonopetra, Ignatije Midić, Pascal Mueller-Jourdan, Alexei Nesteruk, Aristotle Papanikolaou, George Parsenios, Philipp Gabriel Renczes, Nino Sakvarelidze, Torstein Tollefsen, George Varvatsoulias, Maxim Vasiljević, Christos Yannaras, and John Zizioulas. The papers and discussions in this volume of the proceedings of the Belgrade Symposium amply attest to the reputation of Saint Maximus the Confessor as the most universal spirit of the seventh century, and perhaps the greatest thinker of the Church.

Read more ...